Apsolutna Moa
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Dejvid Baldaei Pisac: Dejvid Baldaei ISBN: N0042 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 dana...
Pročitaj cijeli opis
22,80 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Apsolutna Moa. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037D48
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Dejvid Baldaei
ISBN:
N0042
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0042
Broj strana:
446
Težina:
564 g
PRVORAZREDAN TRILER... BALDAEI JE UBACIO SVAEIJE ZAEINE - GRIŠAMOVE, LADLAMOVE, EAK I PATRIŠE KORNVEL - A REZULTAT JE VIŠE NEGO USPEŠANPeople
U vili koja se nalazi pod izuzetnim obezbe?enjem, u otmenom predgra?u, eovek i žena poeinju da vode ljubav, zarobivši tako iza tajnog zida Lutera Vitnija, provalnika od karijere. A potom strast postaje smrtonosna i Luter istreava u noa. Jer ono što je upravo video jeste brutalno ubistvo u koje je umešan Alan Riemond, predsednik Sjedinjenih Država.
VEŽITE POJASEVE... ROMAN BRZOG RITMA ZBOG KOJEG AETE POSKAKIVATI U STOLICI, IZ STRANE U STRANU
Associated Press
PRVORAZREDNA PRIEA KOJA ODMAH ZGRABI EITAOCA ZA REVERE I NE PUŠTA GA SVE DO SAMOG KRAJA NJENOG OEARAVAJUAEG TKANJA
Publishers Weekly
ODLOMAK
PRVO POGLAVLJE
Blago je stegao volan kad se auto na kojem su sva svetla bila pogašena polako zaustavio. Ono malo šljunka zaprštalo je pod toekovima pre nego što je zavladala mrtva tišina. Saeekao je trenutak da se malo privikne na okolinu pre nego što je izvadio neki malo stariji, ali još i te kako dobar dvogled za noano osmatranje. Obrisi kuae lagano su postajali sve jasniji. Odmah do njega, na suvozaeevom sedištu, stajala je jedna velika platnena torba. Unutrašnjost automobila delovala je nekako oronulo, ali je bar bila eista.
I auto je bio ukraden, i to sa najneverovatnijeg mesta.
Par minijaturnih palmica visio je sa retrovizora. Kiselo se nasmešio kad ih je pogledao. Možda ae i on uskoro otiai u zemlju palmi. Mirna, plava i prozirna voda, paperjasti zalasci sunca i jutra boje lososa. Morao je da se skloni. Nije se imalo kud. Iako je to vea mnogo puta sam sebi obeaao, ovoga puta mu se einilo da je sigurno. Pošto je bio šezdeset šest godina star, Luter Vitni je imao pravo na socijalno osiguranje i status redovnog elana društva penzionera. Veaina muškaraca se u tim godinama vea uveliko bavila novim poslom – postali su dede i povremeno podizali i vaspitavali decu svoje dece. Do?e neko vreme da se stare kosti spuste u one dobro poznate fotelje dok arterije polako privode kraju svoje stezanje, sve dok se konaeno ne zaguše. Luter se celog života bavio samo jednim poslom. Obijao je i provaljivao u tu?e kuae i kancelarije, najeešae noau, baš kao sada, i odnosio onoliko dragocenosti koliko je mogao da ponese.
Iako eovek s druge strane zakona, Luter nikad u životu nije opalio iz pištolja ili bacio nož, bilo u strahu ili gnevu, osim za vreme dok se borio u onom tako zbunjujuaem ratu koji se vodio na granici izme?u Severne i Južne Koreje. A pesnice je koristio samo kad se tukao u kafanama i to iskljueivo u samoodbrani, jer od piva eovek lako postaje hrabriji nego što stvarno jeste.
Luter je imao samo jedan kriterijum kada je trebalo da izabere metu: krao je jedino od onih koji su sebi mogli da priušte takav gubitak. Nije sebe smatrao nimalo drugaeijim od one armije ljudi koji su se ulagivali bogatašima i nagovarali ih da im kupuju stvari koje im u suštini nisu ni potrebne.
Veai deo tih svojih šezdeset i nešto godina proveo je u zatvorima srednjeg ili najvišeg nivoa bezbednosti po Istoenoj obali. Tri presude zbog krivienih dela u tri razlieite države visile su mu nad glavom kao kamene gromade. Te godine su bile kao izbrisane iz njegovog života. Važne godine. Ali to više nikako nije mogao da promeni.
Toliko je usavršio svoju veštinu da je mogao da gaji velike nade kako do eetvrte presude nikada neae doai. U slueaju da ga ipak ponovo uhapse, onda bi sve od samog poeetka bilo jasno: osudili bi ga na celih dvadeset godina. A u njegovom dobu, robija od dvadeset godina je kao smrtna kazna. Bolje da ga osude na elektrienu stolicu, što je uobieajen naein na koji se u Virdžiniji postupa s najtežim kriminalcima. Stanovnici države kao što je ova, s tako dugom i bogatom istorijom, uglavnom su pobožni ljudi eija verska ube?enja poeivaju na stavu da treba uzvratiti istom merom, a to nameae najteži oblik odmazde. Tako je vlastima u ovoj državi pošlo za rukom da dostignu veai broj smrtnih presuda nego bilo koja druga amerieka država, s izuzetkom dve, a to su Teksas i Florida, koje se po tom pitanju potpuno slažu sa svojom južnjaekom braaom. Ali ne ide se na elektrienu stolicu zbog obiene provalne kra?e – eak i dobri stari južnjaci znaju kad je dosta.
Ali i pored tolikog rizika, on jednostavno nije mogao da odvoji pogled od te kuae – bila je to naravno jedna raskošna vila, jer se drugim reeima nije mogla opisati. Evo, vea nekoliko nedelja mu ne izbija iz glave. Veeeras ae ta earolija da nestane.
Midlton, Virdžinija. Eetrdeset pet minuta vožnje od Vašingtona prema zapadu. Kraj je pun velikih imanja, skupih automobila i konja koji koštaju toliko da bi tim novcem godinu dana mogli da se hrane svi stanari u nekom soliteru. Posedi su toliki da mogu da traže status države. Ni za trenutak nije zaboravio koliko je ironieno to što se posed koji je veeeras bio njegova meta zove Kopers.
Adrenalinska groznica koja ga je obuzimala prilikom svake akcije stvarno je bila nešto posebno. Imao je utisak da istu stvar oseaa i neki udarae u bejzbolu dok opušteno trei od jedne baze do druge, bez imalo žurbe, pošto je izbacio lopticu daleko izvan stadiona. Masa je na nogama i pedeset hiljada ljudi posmatra jednog eoveka, svi su zadržali dah, da bi se vea sledeaeg trenutka povratili posle jednog jedinog zamaha drvene palice.
Luter je svojim izvežbanim okom još jednom pregledao celu oblast. Tu i tamo namignuo mu je poneki svitac, ali je inaee bio potpuno sam. Slušao je cvreke koji su polako utihnuli. Svakome ko je dovoljno dugo živeo na tom prostoru taj zvuk je bio dobro poznat.
Vozio je još malo po asfaltu pre nego što je prešao na seoski drum koji se završavao u gustoj šumi. Preko vea sede kose navukao je skijašku kapu. Ogrubelo lice bilo je premazano maskirnim bojama. Spokojne, zelene oei gledale su iznad snažne vilice. Mišiai njegovog vitkog tela bili su napeti kao u najboljim danima. Ponovo je izgledao kao prava vojnieina, što je nekada i bio. Izašao je iz kola.
Savijen ispod jednog drveta, Luter je osmotrio okolinu. Kopers je imao, kao i tolika druga imanja izvan grada na kojima se nije obra?ivala zemlja niti uzgajala stoka, ogromnu i ukrasima optoeenu kapiju od kovanog gvož?a na stubovima od cigle, ali bez ograde. Na imanje se moglo uai pravo s puta ili iz obližnje šume. Luter je ušao iz šume.
Bilo mu je potrebno dva minuta da do?e do ivice kukuruza blizu kuae. Bilo je oeigledno da vlasniku nije potrebno domaae povrae, vea je radije prihvatio ulogu veleposednika. Luteru to nije nimalo smetalo, pošto je tako mogao neopaženo da do?e skoro do ulaznih vrata.
Saeekao je nekoliko trenutaka i nestao u gustim stabljikama kukuruza.
Na tlu nije bilo nikakvih otpadaka pa je tako mogao da se kreae potpuno neeujno, što je stvarno bilo važno jer se na ovakvom mestu svaki zvuk euo nadaleko. Gledao je p ravo ispred sebe. Stopalima je, posle toliko iskustva, pažljivo birao put kroz vitke stabljike, dok se nije malo privikao na neravan teren. Noani vazduh je odisao svežinom pošto je vrelina skoro minulog leta prestala, ali ta svežina nije bila dovoljna da se vazduh pretvori u male oblake pare koje bi onda sa velike daljine mogao da ugleda neko ko te noai nije mogao da spava ili nije imao pametnija posla nego da gleda napolje.
Luter je vea nekoliko puta pažljivo uvežbao celu operaciju tokom proteklog meseca i uvek se zaustavljao na ivici kukuruznog polja pre nego što je zakoraeio na brisan prostor i prešao nieiju zemlju. U glavi je držao svaki detalj koji je vea po sto puta ponovio i preslišao se sve dok nije razvio savršeno uvežban plan po kojem je taeno znao kuda treba da se kreae, gde treba da saeeka i kuda da ide dalje.
Na ivici polja je euenuo i još jednom pogledao okolo. Nije bilo potrebe da žuri. Nije bilo pasa, što je bilo dobro. Koliko god da je mlad i okretan, nijedan eovek ne može da pobegne psu. Ali ljudima kao što je Luter bilo je dovoljno samo da euju taj eudan zvuk koji su pravili psi euvari pa da im se krv sledi u žilama. Uz to, na posedu nije bilo ni sigurnosnih sistema, verovatno zbog einjenice da je u tom kraju bilo puno jelena, veverica i rakuna koji su lutali okolo i redovno pravili lažnu uzbunu. Luter ae, me?utim, uskoro da se susretne s vrlo modernim sistemom alarma i imaae samo trideset tri sekunde da ga onesposobi – ukljueujuai tu i onih deset sekundi koliko ae mu biti potrebno da razmontira komandnu tablu.
Trideset minuta pre toga tuda je prošla patrola radnika privatnog obezbe?enja. Ti klonirani policajci bi navodno trebalo da uvek menjaju vreme obilaska i da na svakih sat vremena nadgledaju svoj sektor. Ali, posle mesec dana osmatranja, Luteru je bilo lako da otkrije kako i kada se kreau. Imao je bar tri sata pre nego što se ponovo pojave, a njemu neae biti potrebno ni približno toliko vremena.
Na posedu je vladao mrkli mrak, a gusto žbunje, tako dragoceno za lopovsku sortu, prileglo je uz poploeanu stazu kao gusenica na granu. Redom je osmotrio svaki prozor na kuai: nigde svetla, nigde zvuka. Svojim oeima je gledao kako su stanari, dva dana pre toga u pravom konvoju otišli negde na jug, i pažljivo popisao sve vlasnike i poslugu. Najbliže susedno imanje je bilo dobra tri kilometra udaljeno.
Prevodilac: Arsia Miloš
Izdanje: 1
Godina: 2002
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
