Blago
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Klajv Kasler Pisac: Klajv Kasler ISBN: N0052 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: rasprodano
Pročitaj cijeli opis
22,80 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Blago. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037DEF
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Klajv Kasler
ISBN:
N0052
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
rasprodano
Šifra:
N0052
Broj strana:
470
Težina:
505 g
Klajv Kasler je najpopularniji svetski pisac avanturistiekih romana. Upoznajte ga u najboljem svetlu!EKSPLOZIVNA TAJNA IZ PROŠLOSTI
391. godina nove ere
Fanatici uništavaju najveau riznicu znanja i blaga antiekog sveta – Veliku biblioteku i Aleksandrijski muzej. Ali grupa zaverenika tajno je izvukla najvrednije predmete i prevezla ih brodom do udaljene, napuštene zemlje gde su ih sakrili duboko u naroeito iskopanom skrovištu...
1991. godina nove ere
Avion Ujedinjenih Nacija u kojem je Generalni sekretar pada u ledenim bespuaima Grenlanda. Iza svega stoji monstruozno lukava teroristieka zavera. Dirk Pit, dokazani specijalista za najteže zadatke, u blizini istražuje slueaj pokvarene ruske podmornice, i sada biva uhvaaen u vrtlog opasnih i složenih intriga. Uz njega je i lepa i senzualna Lili, arheolog koja je u okolini pronašla antieki zlatni noveia, mnogo severnije nego što se moglo oeekivati...
Dirkova potraga za aleksandrijskim blagom prepliae se sa njegovom borbom protiv sila nemilosrdnog me?unarodnog terorizma u nezaboravnoj napetoj priei prepunoj akcije i uzbu?enja, koja se eita u dahu, od prve do poslednje stranice.
ODLOMAK
Mala treperava svetlost sablasno je plesala u tami tunela. Muškarac u vunenoj tunici koja mu je pokrivala kolena, zastade i podiže uljanu lampu iznad glave. Bledi sjaj plamena osvetlio je ljudsku figuru unutar koveega od zlata i kristala, u isti mah bacajuai grotesknu, drhtavu senku na uglaeani kameni zid. Muškarac u tunici provede nekoliko trenutaka posmatrajuai te oei bez vida, a zatim spusti lampu i okrenu se.
Proueavao je dugi niz nepokretnih prilika koje su stajale u samrtnoj tišini; bile su toliko brojne da se einilo kako se nižu u beskraj, polako nestajuai u mraku dugaeke peaine.
Junije Venator produži dalje; njegove kožne sandale klizile su neravnim podom tiho poput šapata. Tunel se postepeno proširio u prostranu galeriju. Penjuai se skoro tri metra u visinu, nadsvo?ena tavanica bila je podeljena nizom noseaih lukova. Žlebovi urezani u kreenjaku spiralno su se spuštali niza zidove, kako bi voda koja curi odozgo mogla da oteee u duboke odvodne basene. Zidovi su bili prekriveni eipkom šupljina, ispunjenih hiljadama okruglih bronzanih zdela eudnovatog izgleda. Da nije bilo velikih drvenih sanduka koji su, svi do jednog, bili nare?ani u središtu izrezbarene odaje, za ovo zastrašujuae mesto neko bi mogao pogrešno da pomisli da su rimske katakombe.
Venator se naprezao da proeita natpise s bakarnih ploeica prikaeenih za sanduke, upore?ujuai brojeve na njima s onima na pergamentu, koji je razmotao na malom rasklopljenom stolu. Vazduh je bio suv i težak, a znoj je poeeo da se probija kroz slojeve prašine koji su mu pokrivali kožu. Dva sata kasnije, zadovoljan einjenicom da je sve popisano pravim redosledom, on smota pergament i spusti ga u traku oko struka.
Uzdahnuvši sa žaljenjem baci još jedan, poslednji, sveeani pogled na predmete u galeriji. Znao je da ih nikada ponovo neae videti ni dodirnuti. Okrenu se umorno, pruži malu lampu ispred sebe i po?e istim putem nazad kroz tunel.
Venator nije bio mlad, bližio se pedeset sedmoj godini; za to vreme, bio je starac. Sivo, izborano lice, upali obrazi, umorni i teški koraci, odražavali su iscrpljenog eoveka koji više ne želi da živi. Ipak, duboko u sebi on je oseaao toplinu koja potiee od unutrašnjeg zadovoljstva. Veliki i znaeajan projekat uspešno je okonean, težak teret je podignut s njegovih pogrbljenih ramena. Trebalo je samo još da preživi dugo putovanje u Rim. Prošao je pored eetiri tunela koja su vodila dalje u brdo. Jedan od njih bio je zagra?en gomilom šuta.
Dvanaestorica robova kopali su duboko u tunelu i nastradali kada se svod urušio. Još uvek su bili unutra, smrskani i sahranjeni na istom mestu. Venator nije oseaao grižu savesti. Za njih je bilo bolje što su umrli brzo, nego da se godinama zlopate u rudnicima Carstva, skoro bez hrane, sve dok ne padnu od neke bolesti ili ne budu ostavljeni da umru kada prestare za rad.
Krenuo je najdaljim levim hodnikom i uputio se ka bledom svetlu dana. Ulaz unutar rukom prokopane male peaine, bio je širok dva i po metra u preeniku; dovoljno da propusti najveae sanduke.
Iznenada, zvuk udaljenog vriska odjeknu hodnikom, dolazeai spolja. Bora zabrinutosti pojavi se na Venatorovom eelu i on ubrza korak. Iskoraeivši na svetlost, zaškiljio je zbog sunca. Proueavajuai logor koji je ležao malo dalje na visoravni, oklevao je. Grupa rimskih legionara stajala je oko sedam varvarki. Neka devojka ponovo vrisnu i pokuša da se izmigolji. Skoro da je probila kordon vojnika, kada je jedan od njih zgrabi za dugu, lepršavu crnu kosu. Povuee je nazad i ona pade na kolena u grubu prašinu.
Ogromna prilika neugodnog izgleda uoei Venatora i pri?e mu. Eovek je bio div, za glavu viši od ostalih u logoru, širokih ramena i gotovo isto tolikih kukova; ruke su mu bile poput hrastovih greda, duge skoro do kolena.
Latinije Macer, Španac, bio je glavni nadzornik robova. Mahnuo je pozdrav i progovorio iznena?ujuae tankim glasom:
„Je li sve spremno?“, upitao je.
Venator klimnu glavom. „Popis je završen. Možeš da zapeeatiš ulaz.“
„Smatraj to ueinjenim.“
„Kakva je to pometnja u logoru?“
Mace r pogleda vojnike svojim crnim, hladnim oeima i pljunu na zemlju. „Glupim legionarima je postalo dosadno, pa su poharali selo pet liga severno odavde. Masakr je bio bezuman. Bar eetrdeset varvara je pobijeno. Samo deset muškaraca, ostalo žene i deca. A sve bez razloga. Nema ni zlata, ni plena vrednijeg od kravlje balege. Vratili su se sa nekoliko rugoba da se oko njih kockaju. Ništa drugo.“
Mišiai na Venatorovom licu se zategoše. „Ima li još preživelih?“
„Reeeno mi je da su dva muškarca pobegla u šume.“
„Uzbuniae druga sela. Bojim se da je Severus uznemirio osinjak.“
„Severus!“ Macer ispljunu to ime zajedno sa još pljuvaeke. „Taj prokleti centurion i njegova banda samo spavaju i ispijaju naše zalihe vina. Nošenje takvog prtljaga rekao bih da je nepotrebna nevolja.“
„Unajmljeni su da bi nas štitili“, podseti ga Venator.
„Od eega?“, upita Macer. „Od primitivnih pagana koji se hrane insektima i reptilima?“
„Sakupi robove i brzo zapeeati tunel. I postaraj se da to bude ura?eno kako valja. Varvari ne smeju biti u stanju da prokopaju ulaz kada mi odemo.“
„Ne boj se. Prema onome što sam video, niko u ovoj prokletoj zemlji još nije savladao zanat pravljenja metalnog oru?a.“ Macer zastade i pokaza na veliku gomilu iskopanih mineralnih stena, koje su bile postavljene iznad ulaza u tunel, slabo osigurane ogromnom drvenom konstrukcijom. „Kada to padne, možeš prestati da brineš za svoje dragocene antikvitete. Nijedan varvarin neae nikada do njih dospeti. Svakako ne kopajuai golim rukama.“
Dovoljno ube?en, Venator otposla nadzornika i ljutito se uputi ka šatoru Domicijusa Severusa. Pro?e pored grba vojske, srebrnog simbola bika Taurusa na vrhu koplja, i odgurnu u stranu euvara koji je pokušao da mu zagradi ulaz.
Centurion je, zavaljen u stolici, posmatrao nagu, prljavu varvarku koja je sedela na boku, ispuštajuai niz eudnovatih samoglasnika. Bila je mlada, nije imala više od eetrnaest godina. Severus je nosio kratku crvenu tuniku, vezanu preko levog ramena. Njegove gole, mišiaa ve ruke vojnika, obueene za štit i mae, bile su ukrašene dvema bronzanim narukvicama prievršaenim oko bicepsa. Nije se potrudio da podigne pogled kada je Venator iznenada ušao.
„Ovako provodiš vreme, Domicijuse?“, reee Venator hladnim i sarkastienim glasom. „Prezireš volju božju silovanjem nezrele paganke?“
Izdanje: 1
Godina: 2002
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
