Gospo?a Kimbl
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Dženifer Hejg Pisac: Dženifer Hejg ISBN: 86-7436-136-6 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do ...
Pročitaj cijeli opis
17,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Gospo?a Kimbl. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX0003816E
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Dženifer Hejg
ISBN:
86-7436-136-6
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0099
Broj strana:
348
Težina:
450 g
U svom briljantnom prvom romanu Gospo?a Kimbl, Dženifer Hejg kazuje prieu koja eitaoca zaokuplja od prvog trena: prieu o tri žene koje se udaju za istog eoveka.Ken Kimbl se razotkriva kroz oei žena koje jednu po jednu zavodi: njegova prva žena je Berdi, koja se s teškom mukom bori da stane na svoje noge nakon što ju je suprug napustio; druga je Džoana, usamljena bogata naslednica obeshrabrena lienom tragedijom, koja u Kimblu vidi poslednju priliku da oseti životnu radost; treaa – i poslednja – jeste Dina, lepotica eije lice kvari uro?ena mana, dvostruko mla?a od svoga muža.
Kroz eitav roman provlaei se priea o Kimblovom sinu Earliju, eiji je život za sva vremena poremetio otac koga se Earli jedva i seaa. Kimbl je kameleon, eovek
koji poseduje sposobnost da, makar i nakratko, opeini ženu koju poželi – princ na konju, junak kome se mogu uputiti sve najsnažnije žudnje i bezimene eežnje. Tek mnogo kasnije, njegove porodice sagledaae pravu istinu o ovom naizgled zagonetnom, nedokueivom eoveku.
ODLOMAK
Earlijeva majka je sedela prekrštenih nogu na podu dnevne sobe, sa spavaaicom zadignutom poviše kolena, me?u fotografijama rasutim po izbledelom tepihu. Godinama ae se on seaati zvuka makaza koje seku sjajni papir, kmeeanja sestrice Džodi iz pozadine, odluenog izraza lica njihove majke.
Pila je; zubi su joj bili crni od vina. Radila je sistematieno, vrška jezika isturenog u uglu usana. Slike bez lica sakupila je na urednu gomilu: Božiai, porodieni izleti, Eetvrti juli, svaka sa po ovalnom reckastom rupom tamo gde je do maloeas bilo lice njegovog oca. Vraaala je jednu po jednu sliku u njihove ramove. Nesigurno se podigla na noge i postavila ramove natrag na ispust iznad kamina, na stoeia, na prazne kukice raštrkane po napuklom malterisanom zidu.
„Ovako je bolje“, rekla je tiho. Uzela je Džodi za ruku i povela je u kuhinju. Earli se spustio na kolena i pokupio gomilu otpadaka s poda. Napravio je skup oeevih glava, nekih nasmejanih, nekih s kapom ili naoearima.
Napunio je džepove malim glavama i istreao na zadnja vrata.
Otac je bio tu, a onda ga više nije bilo. Jednom davno vodio ih je u crkvu. Earli se seaao da ga je podigao na tvrdu klupu i zakrilio mu eitava le?a krupnom rukom s pegama. Seaao se i da se igrao zlatnom narukvicom easovnika koja je virila ispod oeevog rukava i ostavljala crven trag na koži.
Njegov otac je jeo na poseban naein. Zavrnuo bi rukave košulje, namazao buterom dve kriške hleba i postavio ih na ivicu tanjira. Potom bi pomešao svu hranu u veliku hrpu – grašak, peeenje, krompir-pire – i glasno pojeo eitav obrok za nekoliko minuta. Earli je probao da i sam pomeša hranu, ali je uvideo da ne može da je jede; razlieita jela su mu se gadila eim bi se me?usobno dotakla, a majka se ljutila zbog nereda u njegovom tanjiru.
Njegov otac je pravio palaeinke, sisao pepermint bombone i zviždukao dok vozi auto. Na dnu svog plakara držao je konzervu od kafe punu sitniša. Earli bi svake veeeri, ležeai u krevetu, eekao na zvuk sitnine koju otac vadi iz džepova i ubacuje u konzervu. Noveiai od pet i deset centi padali su uz prepoznatljiv zvuk, eas limen, eas suv i prašnjav. To je uvek bilo ono što se poslednje dešavalo. Kada bi euo da su noveiai popadali, Earli bi zaspao.
Berdi se oseaala loše. Bila je vea sredina prepodneva i sunce je ispunjavalo sobu kada je otvorila oei. Okrenula se i osetila oštar bol iznad desnog oka. Druga polovina kreveta bila je sre?ena, s jastukom uredno podvueenim pod plišani prekrivae. I dalje je spavala puna obzira, kao da njeno uspavano ja još ne shvata da joj je eitav krevet na raspolaganju.
Ležala je tako i treptala. Upravo beše sanjala o svom detinjstvu. U snu je bila mala, mla?a od Earlija; ona i Kertis Mabri, sin kuane pomoanice, sakrili su se u korpe za veš. „Umalo da dobijem sreku zbog vas“, rekla je kuana pomoanica kada ih je otkrila. „Imaš sreae što neau kažem tvojoj majki.“
Kroz tanke zidove eulo se kretanje i vedra, zvonka muzika prepodnevnih crtaaa. Ustala je iz kreveta, s najlonskom spavaaicom prilepljenom za le?a. Kada u?e u dnevnu sobu, deca odvratiše poglede od televizije. „Mamice!“ ciknu Džodi, skoei s divana i pritrea da joj zagrli noge. Imala je na sebi bebi-dol s plavim margaretama. Berdi se zapita ko je obukao ovo dete za krevet. Ne pamti da je ona to ueinila.
„Mogu li da idem napolje?“ upita Earli. Bio se pruaio po krpari, preblizu televizora.
„Smem li da idem napolje, molim te“, ispravi ga ona. „Da, smeš.“
On se hitro diže na noge, vea obuven u earape i patike. Za njim glasno lupiše spoljna vrata s komarnikom. Berdi oslobodi nogu Džodinih rueica. „Da ti donesem nešto za dorueak“, reee. Deca kao da su je eekala u zasedi i zaskakala je onog easa kada ispuzi iz kreveta, deca puna snage i goruaih potreba. U takvim trenucima – tada bi joj se i zgreio želudac, znak da se sprema jedno teško prepodne – to je, sve zajedno, bilo i previše za jednu osobu.
Povela je Džodi u kuhinju. Berdi se njome veoma ponosila: kuhinja joj je uvek bila u besprekornom stanju. A u stvari, ta se prostorija nije ni koristila. Ne deljama vea nije kuvala, nije išla ni u nabavke, osim što bi trknula do Bekvitove prodavnice na uglu da kupi vino i preskupe vekne hleba.
U ormariau prona?e kutiju sa žitaricama i usu ih u Džodinu plastienu zdelu ukrašenu slikama maeke iz crtanog filma. Potom otvori frižider, a kuhinjom se raširi nakiseo smrad. Pokvarilo se mleko.
„Uh!“ uzviknu i vedro se osmehnu. Trebalo bi da ga prospe u slivnik, ali stomak joj se prevrnu i na samu pomisao na prokislo mleko; ostavi ga zato gde ga je i našla. Zagleda se u vinsku bocu koju beše zapušila papirnom salvetom. Pored nje je stajala neotvorena boca, ona do koje nije stigla sinoa. Zatvorila je vrata. „Izgleda da aemo jesti tost.“ Na to stavi dve kriške hleba u toster. Nije dokrajeila ni prvu bocu. Pa zašto se onda oseaa tako jadno? U nedelju uveee je popila pune dve boce, a samo ju je glava bolela kada se sutradan probudila.
Tost iskoei, a od tog zvuka je štrecnu srce. Možda i nije preterala, možda je samo pila nerazumno. Vea je odavno primetila da je crno vino najjaee hvata, a da joj neko meze – tost ili krekeri – lepo oblaže želudac i omoguauje joj da popije više. Mimo ovoga, dejstvo alkohola je za nju i dalje bilo zagonetno. Kao da ju je jaee poga?alo u izvesnim periodima njenog meseenog ciklusa; nije, me?utim, imala predstave zašto. Zanimalo ju je da li je tako i kod ostalih žena. Nije imala koga da pita. Majka joj je umrla, a ionako nikada nije liznula ništa jaee od limunade. Nova žena njenog oca verovatno pije, ali Berdi nije mogla ni da pomisli da s Helenom razgovara o tome ili o bilo eemu drugom.
„Buter?“ upita je Džodi.
„Žao mi je, dugmence.“ Berdi po hlebu razmaza sulc od grož?a, ali misli su joj letele vinu.
Tog utorka bi joj bilo osam godina braka.
Prevodilac: Milica Cvetkovia
Izdanje: 1
Godina: 2004
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
