Najbolje za muškarca
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Džon OFarel Pisac: Džon OFarel ISBN: 86-7436-104-8 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 da...
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Najbolje za muškarca. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX0003872A
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Džon OFarel
ISBN:
86-7436-104-8
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0079
Broj strana:
263
Težina:
378 g
Obiluje vrcavim, neodoljivim humorom... Ne verujem da ae neka žena ikada dobiti bolji uvid u naein funkcionisanja muškog mozga nego što je ovaj roman. Kikotanje nekoliko puta po strani uz povremene izlive grohotnog smeha – zagarantovano je. Da li je Džon OFarel duhovit? Veoma.The Mirror
Majkl Adams dijeli stan sa trojicom drugih muškaraca koji su svi u svojim poznim dvadesetim. Dani se provode u izležavanju, igranju kompjuterskih igara i povremenom odra?ivanju deliaa posla. A onda, kada ih se uželi, on prelazi preko reke i vraaa se svojoj supruzi i detetu koji ništa ne sumnjaju.
Majkl zapravo živi dvostrukim životom – on se izbavlja od iscrpljujuae pošasti zvane mala deca tako što svojoj ženi govori da mora da radi preko noai ili da putuje na sever. I dok se ona stoieki sama bori sa životnim obavezama, on je samo nekoliko kilometara dalje u tajnom stanu i radi sve ono o eemu veaina muškaraca sa malom decom može samo da sanja. On misli da je ceo svet njegov, sve do trenutka kada se njegova prevara neumitno otkriva...
»Toliko je smešno zato što u svemu ovome ima tako mnogo istine...«
The Times
»Ovo je TAKO dobra knjiga... tako bespoštedno iskreno govori o muškarcima, ženama, ljubavi i roditeljstvu da aete na svakoj strani prepoznati i ponešto iz sopstvenog života. Sjajno, sjajno, sjajno.«
Indija Najt
Komentari eitalaca
Duhovit prikaz nespremnosti muškarca na brak, decu i sve obaveze i promene, koje ovi noviteti u životu donose. Da li ae preovladati shvatanje prioriteta i te posebne i neraskidive veze koja postoji izme?u oca i dece, kao i vernosti prema ženi koju ipak iskreno voli? Sve to, a i malo više, saznaaete na stranicama ove inspirativne knjige.
pošiljalac panagora
ODLOMAK
Ustanovio sam da je teško ostajati kasno na poslu kada je eovek sam sebi šef. Šef mi je stalno davao slobodna popodneva. Ponekad su to bila i prepodneva. Rekao bi: „Vidi, pošto si danas stvarno naporno radio, kako bi bilo da sutra malo daneš dušom?“ Ako bih se uspavao, nikada me nije zvao da pita gde sam; kada bih odocnio na radno mesto, i sam se pojavljivao u isti taj eas; kakav god bih izgovor smislio, uvek mi je verovao. Sjajno je kad si sam sebi šef! To što sam bio sopstveni zaposleni bilo je katastrofa, ali nikada nisam razmišljao o toj strani jednaeine.
Danas me je probudila deeja graja. Znao sam iz iskustva da to znaei da je ili nešto pre devet ujutru, kada deca poeinju da stižu u školu preko puta, ili oko petnaest do dvanaest – vreme za prepodnevno igranje. Okrenuo sam se na drugu stranu da pogledam na sat i video da sitne brojke na radio-budilniku pokazuju 1:24. Prespavao sam, ni manje ni više, nego eetrnaest sati u cugu, što je bio apsolutni rekord.
Dotienu napravu nazivam radio-budilnikom iako, u stvari, služi samo kao preveliki i nezgrapan sat. Funkcije radio-budilnika odavno sam se odrekao, pošto sam se budio, sa jutarnjim erekcijama, uz vesti da se u Sudanu širi glad ili da su princezi Ani upravo izbili umnjaci. Eudo jedno kako erekcija može brzo da splasne. Bilo kako bilo, budilnici su za ljude koji imaju pametnija posla nego da spavaju, a to mi nikako ne ide u glavu. Bilo je dana kada bih se probudio, shvatio da nema razloga da se oblaeim i ostao u krevetu sve do, otprilike, vremena za spavanje. Ali, to nije bilo apatieno ležanje u krevetu tipa „koja svrha od ustajanja“, vea pozitivno „treba živeti kvalitetno“ baškarenje. Da se ja pitam, u rekreativnom centru u Bolamu ne bi bilo nieeg drugog sem nizova kreveta sa svim moguaim nedeljnim easopisima razasutim oko nogu.
Moja spavaaa soba evoluirala je u tom pravcu da se potreba za ustajanjem iz postelje održava na apsolutnom minimumu. Umesto stoeiaa kraj uzglavlja stoji frižider, u kojem su mleko, hleb i puter. Na frižideru je elektrien i eajnik, koji se bori za prostor sa poslužavnikom sa šoljama, kutijom kesica sa eajem, nekoliko vrsta pšenienih pahuljica, tosterom i preoptereaenim razvodnikom za struju. Ukljueio sam eajnik i ubacio hleb u toster. Posegnuo sam za dnevnim novinama i iznenadio se kada je sa njih skliznuo komplet kljueeva i zazveeao na podu. Tada mi je sinulo da, ipak, nisam spavao eetrnaest sati. U cik zore odigrao se, mutan u seaanju, ali definitivno iritirajuai razgovor. Koliko sam mogao da se setim, tekao je otprilike ovako:
„E’, ortak, ovaj, izvini!“
„A?“, odgovorio sam ispod jorgana.
„Izvini, ortak. To sam ja. Raznosae novina“, zaeuo se napukli, nervozni glas tinejdžera.
„Šta ’oaeš?“
„Moja mama kaže da ne smem više da ti donosim novine u krevet.“
„A što ne?“, zastenjao sam, ne izranjajuai ispod jorgana.
„Kaže da je to uvrnuto. Jedva sam je spreeio da pozove Pomoa deci.“
„Kol’ko je sati?“
„Sedam. Rek’o sam joj da mi daješ neku funtu više nedeljno da ti ih donosim ’vamo gore i sve to, al’ je ona rekla da je to uvrnuto i da smem samo da ih proturim kroz prorez za poštu, k’o i svima drugima. Evo, ostavio sam ti kljueeve ulaznih vrata.“
Ako je bilo još toga, nisam zapamtio. To mora da je bio trenutak kada sam ponovo zaspao. Zveckanje kljueeva prizvalo je doga?aj kao neki napola upamaen san. Dok sam menjao kanale sa ratnih storija, preko izveštaja o krvnim deliktima, na ekološke katastrofe, u meni je jaeao oseaaj depresije. Ovo je bio dan kada su mi poslednji put doneli novine u krevet.
Iz tostera je iskoeila lako porumenela kriška hleba, a eajnik se klokoauai iskljueio. Puter i mleko su stajali na najvišoj polici frižidera da bih mogao da ih dohvatim bez ustajanja. Onog dana kada sam kupio frižider i postavio ga u sobu, pao sam u neverici na kolena. Vrata frižidera otvarala su se na pogrešnu stranu – sa kreveta nikako nisam mogao da dohvatim rueku. Pokušao sam da postavim frižider naglavaeke, ali je izgledao pomalo blesavo. Postavio sam ga sa druge strane kreveta, ali sam zb og toga morao da pomerim tastaturu i miksetu i sav onaj krš muzieke opreme nakrcane u mojoj spavaaoj sobi – studiju za snimanje. Nekoliko sati sam prevlaeio i razmeštao nameštaj po sobi dok konaeno nisam našao pogodno mesto za krevet koje ae mi omoguaiti da bez napora vadim hranu iz frižidera, pripremam dorueak, dohvatim telefon i gledam telku bez potrebe da se mueim neeim tako tegobnim kao što je ustajanje. Kada bi Buts tržištu ponudio komplet za klistiranje po sistemu „uradi sam“, bio bih mu prva mušterija.
Jedina stvar bogovskija eak i od dorueka u krevetu jeste dorueak u krevetu u vreme rueka. U tom einu ima neke dekadencije koja eini da tost sa tankim premazom putera dobije ukus božanske hrane. Srknuo sam gutljaj eaja i jednim od nekoliko daljinaca ukljueio telku taman na vreme da vidim poeetak jednog od mojih najdražih filmova, Apartmana Bilija Vajldera. Odgledaau samo prvih nekoliko minuta, pomislio sam, udobnije nameštajuai jastuke. Samo onaj deo gde on šljaka u ogromnoj osiguravajuaoj kompaniji sa stotinama drugih ljudi koji gule istovetnu jednolienu šljaku. Eetrdeset minuta kasnije, zvuk mobilnog telefona trgnuo me je iz hipnotiekog transa. Ubio sam zvuk na telki i uzeo mobilni sa punjaea.
„Zdravo, Majkle, ovde Hugo Harison – iz DD i G-a. Zovem eisto za slueaj da si zaboravio da si rekao da aeš danas verovatno uspeti da dovršiš onu muzikicu.“
„Zaboravio? Šališ se? Cele nedelje radim na njoj. Evo upravo sam u studiju.“
„Misliš da aeš uspeti da je isporueiš kako si rekao?“
„Hugo, jesam li ikada prekoraeio rok? Ostalo je samo da uradim remiks, tako da aeš je verovatno dobiti oko eetiri ili pet popodne.“
„A, tako!“ Hugo je zvueao razoearano. „Znaei, nema šanse da je dobijemo ranije, pošto, ono, kao, sedimo i eekamo da uradimo nasnimavanje.“
„Pa, pokušaau nešto. Da budem iskren, mislio sam da skoknem i glocnem nešto za rueak, al’ au da ostanem da je dovršim ako vam je toliko hitno da je imate.“
„Hvala, Majkle. Sila si. Eujemo se kasnije, onda.“
Iskljueio sam mobil ni, zavalio se nazad u jastuke i odgledao Apartman do kraja.
Ono što sam preautao Hugu iz DD i G-a bila je einjenica da sam kompoziciju završio eetiri dana ranije, ali kada vam plaaaju hiljadu funti po komadu, ne smete da im to isporueite samo dva dana pošto su narueili. Moraju da osete da dobijaju nešto što vredi love koju ae da izbroje. Može biti da su uobrazili da im stvar treba za juee, ali sam znao da ae kudikamo više ceniti i radovati se ako budu verovali da sam nedelju dana crneio na njoj.
Agencija je nameravala da preko moje muzike nasnimi slogan „Limuzina koja veruje da je trkaeki automobil“. Zato sam komponovao spori, lagani uvod koji prelazi u vrišteai zvuk elektriene gitare. Limuzina, trkaeki automobil. Lagani zvuci neka asociraju na isprazne živote trideset-i-neštogodišnjih vlasnika limuzina, a elektriena gitaraEna ispunjene, uzbudljive živote za koje ovi poeinju da shvataju da su im zauvek otperjali. Kada sam mu je nabacio, Hugo je smatrao da je ideja sjajna, toliko da je ubrzo o njoj govorio kao da je njegova ro?ena.
Uopšteno govoreai, sve porueene poslove odra?ivao sam odmah, a potom bih u pravilnim razmacima zvao klijente i servirao im priee u stilu „Vidi, uradio sam nešto eime sam stvarno zadovoljan, al’ traje samo trinaest sekundi. Mora li da traje baš petnaest sekundi?“ Oni bi odgovorili: „Pa, ako si stvarno zadovoljan, možda bi trebalo da je eujemo. Ali, vidi, možeš li nekako da napraviš da traje petnaest? Da je malo razvueeš ili – tako nešto?“
„Da je malo razvueem? Šta lupaš, bre?“
„Ne znam. Nisam kompozitor.“
Posle toga bih se folirao da sam pronašao rešenje, a klijent bi spustio slušalicu ube?en da još radim na tome i zadovoljan što mi je pomogao da posao privedem kraju. A džingl od petnaest sekundi bio je vea na DAT-u u mojem studiju. Kad god sam onima u agencijama odmah poslao robu, u poeetku su bili zadovoljni, da bi mi se nekoliko dana kasnije ponovo javili tražeai izmene. Naueio sam da je mnogo bolje isporueiti im je u poslednjem trenutku, kada im ne pre ostaje ništa drugo sem da zakljuee da stvar otkida.
Prevodilac: Aleksandar Markovia
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
