Prodavnica sarija
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Rupa Bažva Pisac: Rupa Bažva ISBN: 86-7436-314-8 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 dana...
Pročitaj cijeli opis
12,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Prodavnica sarija. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038B0D
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Rupa Bažva
ISBN:
86-7436-314-8
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0231
Broj strana:
221
Težina:
300 g
Prodavnica sarija najavljuje pojavu autorke koja duboku osjeaajnost spaja s humorom i neustrašivom iskrenošau. Kroz nezaboravan lik Rameanda, varljivo jednostavnom prozom, ona priea prieu istovremeno dirljivu i veoma stvarnu, oslikavajuai savremeni svijet u kome se nada i nasilje neprestano prepliau.Još jedan radni dan u Amritsaru, a Rameand ponovo kasni na posao. Kroz uske ulice trei do Sevakove prodavnice Sarija, koja se nalazi u samom srcu jednog od gradskih bazara. Tu, okruženi pamuenim tkaninama iz Bangladeša i svilom iz Benaresa, Rameand i njegove kolege prodavci sjede po eitav dan, strpljivo odmotavajuai i slažuai metre šarenih tkanina za žene i kaeri iz otmjenih porodica i za nasmijane djevojke koje sanjanju o tome da se obuku u svilu iako jedva mogu da kupe i pamuk.
Ali jednog popodneva Rameanda šalju u novi dio grada i on izlazi iz uske koloteeine svog svakodnevnog života. Pogled na ovaj drugaeiji svijet otkriva mu postojanje novih moguanosti. I tako, naoružan dvijema pohabanim knjigama engleske gramatike, novim parom earapa i komadom finog sapuna, on ae pokušati da obnovi nadanja iz svog djetinjstva. Njegovi napori ae mu uskoro u potpunosti preokrenuti život, suoeavajuai ga s nasiljem koje ugrožava i samu njegovu egzistenciju.
ODLOMAK
1
Rameand se uspavao. Trgao se iz sna tek kad su s ulice doprli glasni zvuci sva?e. Protrljao je oei, ustao iz kreveta i prišao prozoru. Kroz zar?ale gvozdene rešetke ugledao je dvojicu ljudi kako se prepiru. Jedan od njih je bio mlekadžija, koji je po tom kraju grada razvozio mleko. Sa obe strane njegovog bicikla visile su velike, pocinkovane metalne kante (koje su izgledale kao da su od aluminijuma), a jedna od tih, sada vea praznih kanti, udarila je pešaka u uskoj ulici. Rasplamsala se sva?a, i dvojica ljudi su sada glasno vikali, razjareni i crveni u licu.
Rameand je pospano trljao zube, još uvek stojeai kraj prozora, naslonjen na zid. Pratio je sva?u do samog kraja, kada su u poeetku zainteresovani posmatraei vea poeeli da se dosa?uju i smiruju dvojicu zava?enih. Bio je to puki ritual; u ulienim sva?ama, ljudi smatraju da ae se obrukati ako se pomire pre nego što se umešaju posmatraei. Ova dvojica se konaeno razi?oše. Posle toga, Rameand je jednostavno zaboravio da pogleda na sat. Dugo je isprazno zurio kroz prozor, još omamljen od sna. Jutro je bilo hladno. I glava i udovi su mu bili nekako ukoeeni. Kretao se polako.
Kada je konaeno pogledao na mali crveni sat na stolu i shvatio da ae zakasniti, bilo je vea prekasno. Na brzinu se okupao i obukao, razbacujuai stvari po celoj sobi, opekao se dok je na kerozinskom šporetu grejao vodu za kupanje, nespretno je zakopeao dugmad na košulji i prosuo ulje za kosu po ionako prljavom podu. Na kraju je negde zaturio i težak eelieni katanac, zajedno s kljueem. Pošto ih je petnaestak minuta tražio na sve strane, i jedno i drugo je našao ispred svog nosa. Tada je izjurio iz sobe i požurio ka radnji, malo hodajuai, malo treeai uzanim ulicama prepunog bazara, provlaeeai se izme?u pešaka i ispod rikši, i gotovo prevrnuvši kolica s povraem. Oseaao je kako mu se prsti na nogama znoje u sivim vunenim earapama.
U deset sati pre podne, bazar je vea vrveo od gužve. Ispred Mištanove poslastiearnice prodavac slatkiša je vea oblikovao komade džalebij a koji su se krekali u ulju, u velikom metalnom kotlu. Sve radnje bile su vea otvorene, a prodavci su, primeti Rameand oseaajuai grižu savesti, svi na svojim mestima, uveliko nudili robu sa nameštenim predusretljivim osmesima na umivenim i sjajnim licima.
U starom jezgru Amritsara, okruženom zidinama, bilo je mnoštvo bazara – onih malih, za koje su znali samo meštani i na kojima su se prodavale jeftine narukvice i platna, do kojih se moglo doai samo pešice, uskim ulieicama; a i onih velikih, poznatih bazara, sa širim i nešto eistijim ulicama. Bazari Amritsara po ceo dan su vrveli od sveta; na njima se svakoga dana, preko cele godine, trgovalo i cenkalo, radnje su se otvarale izjutra, a zatvarale tek uveee. Oduvek je bilo tako, otkad je sveta i veka, i zauvek ae tako i ostati.
Nigde nije bilo praznog prostora. Samo gomila starih kuaa od crvene opeke, starih sivih betonskih zgrada, radnji, natpisa, maleckih hramova na uglovima i zakreenih ulica punih ljudi, krava, pasa lutalica, i kolica s voaem i povraem. Nigde nije bilo ni kapija, stepenice su pravo s ulice vodile u kuae. Oronule zgrade naslanjale su se jedna na drugu poput kartonskih kutija spojenih lepkom. Terase su se nastavljale jedna na drugu, nije bilo pregradnih zidova, nije se znalo gde se završava jedna a poeinje druga. Povremeno bi se izme?u zgrada nazreo nekakav prolaz, koji kao da se s mukom provlaeio kroz stisnute zidove do sledeaeg,
slienog, uzanog prolaza, na nekom drugom kraju. Bile su potrebne godine da bi eovek naueio da se snalazi u tom spletu ulica, pro-
laza i preeica staroga grada, nalik lavirintu.
Ovde su novac, gužva i buka zajednieki plesali svoj veeiti ples, ne ostavljajuai mesta drugim, suptilnijim stvarima. Stari zidovi koji su nekad okruživali grad davno su se srušili, ali su njihove seni još uvek delile drevni deo grada od novog, koji se širio izvan njih.
Rameand je radio u jednoj od najstarijih radnji u gradu, stisnutoj izme?u Talvarove prodavnice nameštaja i draperija i Eanduramove prodavnice tka nina. Nalazila se na jednom od glavnih bazara, u samom središtu grada, pa ipak je ispred imala dovoljno prostora da se parkiraju kupci koji su dolazili kolima. Na ovom bazaru radnje su bile starije, prostranije, na dobrom glasu, i imale davnašnje, redovne mušterije, a svi vlasnici bili su cenjeni ljudi iz starih trgovaekih porodica.
Na velikoj, izbledeloj zelenoj ploei iznad ulaza u radnju, kiaenim, starinskim crvenim slovima pisalo je Sevakova prodavnica sarija, na engleskom i na pandžabskom jeziku. Taj natpis je bio pomalo netaean. U toj radnji nisu se prodavali samo sariji. U prizemlju je bilo i materijala za mušku odeau. To su bile sumorne sme?e, plave i crne tkanine. Ali retko ko je dolazio u Sevakovu prodavnicu sarija da bi kupio mušku odeau ili materijale. Bilo je drugih, veaih prodavnica što su nudile veai izbor robe namenjene muškarcima – na primer Rejmondov modni salon, koji se nalazio dve ulice dalje. Zato je prizemlje ove prodavnice delovalo prašnjavo i zapušteno. Ali na prvom spratu prodavali su se sariji.
Prepun polica nakrcanih krutim pamukom iz Bangladeša, sjajnim kaneipurskim tkaninama i svilom, šifonom, krepom i satenom iz Benaresa, prvi sprat je odisao opojnim bogatstvom živih boja koje su privlaeile mušterije i donosile zaradu. Zahvaljujuai velikom prometu koji se odvijao na prvom spratu, Sevakova prodavnica sarija decenijama je važila za jednu od najboljih u Amritsaru. Materijali za odela i košulje u prizemlju ostali su šauaureni ispod napadnog bleštavila prvog sprata.
Postojao je, tako?e, i drugi sprat, na koji mušterije nikada nisu zalazile. Na njemu se nalazilo veliko skladište i mali toalet koji su koristili Maha?an i prodavci.
Rameand je bio jedan od šest prodavaca koji su radili na prodaji sarija.
Rameand je oklevao na ulazu u prodavnicu, dlanova mokrih od znoja uprkos prohladnom decembarskom jutru, i razmišljao o tome kako ae se na njega uskoro srueiti Maha?anov bes. Kad je zavirio unutra, Maha?an je razgovarao telefonom. Koristeai priliku, Ram eand projuri kroz prizemlje praaen njegovim prekornim pogledom.
U podnožju stepenica koje su vodile na prvi sprat, stajala je statua Ganeša. Rameand je obieno svakoga jutra na trenutak zastajao ispred nje sklopljenih ruku i zatvorenih oeiju, nakon eega bi se duboko poklonio, i tek tada požurio gore. Ali danas je samo jurnuo klimavim drvenim stepeništem što je brže mogao. Srce mu je snažno udaralo u grudima. Svakog trenutka oeekivao je da ga Maha?an zaustavi i izgrdi. Ipak, uspeo je da stigne do prvog sprata. Na malom odmorištu na vrhu stepenica, ispred velikih staklenih vrata koja su vodila u odeljenje gde su se prodavali sariji, pokušao je da povrati dah. Zatim poee da se koprca, najpre skakuauai na jednoj nozi, a zatim na drugoj, pokušavajuai da što brže skine cipele. Njegovo skakutanje glasno je odjekivalo na podnim daskama.
Tada Maha?an konaeno zaurla odozdo. „Hoaeš da srušiš zgradu? Kasniš? Misliš da nisam primetio? Misliš da sam slep? Glup? Hmh? Misliš da se tako radi u prodavnici? Da možeš da dolaziš i odlaziš kad hoaeš? Da nisi ti neki kralj, ili tako nešto? Radža Rameand? Treba li da pošaljemo bagi i šofera da te doveze svakog jutra?“
Rameand se trenutno ukipi i prieeka. Tišina. Zatim pažljivo skide cipele, nervirajuai se što mu noge toliko smrde. Okupao se i obukao eiste earape, pa ipak... Znao je da ae taj miris do kraja dana postati još jaei. Uredno je složio cipele na drvenu policu na zidu, u red namenjen prodavcima. Ostale police su bile rezervisane za finu obuau, kolhapurske sandale, cipele s visokom platformom i štiklama koje su pripadale mušterijama. Da bi skrenuo pažnju sa stopala, Rameand zagladi kosu i svoju kurtu, * i u?e.
Otišao je na svoje mesto i seo na pod, prekrstivši noge u turski sed. Ova prodavnica je bila staromodna, u njoj nije bilo pultova. Eitav pod prekrivali su debeli madraci zastrti belim earšavima, a na njima su iz dana u dan sedeli prodavci, licem okrenuti ka svojim mušterijama, i beskonaeno odmotavali metre i metre finih bojenih tkanina.
„Namast e, Rameande bhaiya. Opet kasniš?“, cerio se Hari, koji je sedeo nešto dalje od njega. Hari je bio najmla?i me?u prodavcima, bezbrižan, veseo mladia, pomalo drskog izraza lica, na kojeg je Maha?an eesto vikao.
Me?utim, za razliku od Rameanda, Hari je na te teške reei ostajao potpuno ravnodušan. Zapravo su ga, kad mu je bilo pomalo dosadno, eak i veselile. „Na jedno uvo u?e, a na drugo iza?e“, uvek je govorio, široko se osmehujuai, nakon što bi Maha?an utrošio silno vreme i energiju da mu objasni šta misli o njemu. Zbog Harijevog niskog položaja, neiskustva i nezainteresovanosti za kvalitet materijala, njegova dužnost je bila da prodaje Paragove ** sarije za svaki dan, i Paragove sarije za posebne prilike. Za to nije bila potrebna naroeita veština niti neko posebno znanje. Dosta ae vremena proai pre nego što Hari bude dobio bilo kakav drugi zadatak. Njemu, me?utim, to nije ni bilo važno.
Rameand mu uzvrati osmehom. „Ah, šta da se radi, yaar?“
„Još kroz vrata smo euli kako viee na tebe“, reee Hari, i dalje se kezeai.
„Ah, yaar, šta da se radi?“, ponovi Rameand, ovoga puta još utueeniji.
„Nije važno“, reee Hari utešno. „Ueinio si dobro delo za našeg Maha?ana. Neki ljudi ne mogu da svare dorueak ako se od ranog jutra na nekog ne izvieu. A sada ae rakšas * Maha?an zaista dobro variti.“ Hari se nasmeja sopstvenoj šali. „Jer upravo takav je naš Maha?an“, dodade on, namignuvši Rameandu, i ponovo se nasmeja. A zatim teatralno uzdahnu.
Gokul je mirno sedeo, slažuai uredno sarije. U njegovoj su nadležnosti bili sariji od skupocenog krepa, a u sezoni veneanja pomagao je i oko kiaenih svadbenih lengi ** i sarija. Bio je to staložen eovek eetrdesetih godina, koji je veoma ozbiljno shvatao svoj posao. Maha?an je imao visoko mišljenje o njegovom iskustvu i poštenju, ali ga ipak nije štedeo povremenih grdnji. Pre nekih desetak godina, Sevakova prodavnica sarija rešila je da u svoju ponudu ukljuei i eune. *** Mnoge sardaarne iz starih sikskih porodica, i starije i mla?e, dolazile su u radnju da k upe sarije, raspitujuai se istovremeno i za eune. Sariji su im bili neophodni, bili su moderni, ali su one stvarno nosile šalvar-kamize. **** I tako, buduai da su mnoge od njih tražile i eune, komentarišuai da je Sevakova prodavnica sarija tako pouzdana, i da je danas tako teško pronaai kvalitetne eune, Bimsen i Maha?an su se posavetovali i odlueili da poenu da prodaju i eune.
A Gokul se potrudio da postane dobro upuaen i kada su eune u pitanju. Sevakova prodavnica sarija nije držala obiene eune. Oni su prodavali sarije, pa, ako su vea morali da prodaju i eune, one su morale biti posebne. Sve su imale dužinu od dva i po metra, i odgovarajuau širinu. Nijedna dobro obueena sardaarna nije nosila eunu ni kraau niti užu od toga; smatrale su da su takve eune namenjene induskinjama ili veoma mladim ženama. A pored dužine, vodilo se raeuna i o kvalitetu. Imali su eune od eistog šifona, zatim divne svilene bele eune koje su se mogle obojiti tako da odgovaraju svilenom šalvar-kamizu bilo kakve boje, zatim crvene, ružieaste i tamnocrvene nevestinske odne sa zlatnim ivicama, pa bele eune sa diskretnim vezom svetlih boja na ivicama, namenjene udovicama iz boljih porodica, kao i one živih boja, ukrašene tradicionalnim pulkari vezom – kakve su žene Sika obieno kupovale za nevestinsku opremu svojih kaeri, kao i mnoge druge vrste. A Gokul je umeo da usluži sve mušterije koje su dolazile da kupe eune.
Uprkos svemu tome, Gokul se nikada nije uznosio. Bio je u stalnom strahu od Maha?ana, i uvek upozoravao Harija da pazi da mu se slueajno ne zameri.
Sada Gokul pogleda u Harija i reee: „Bolje auti, Hari! Nazivaš Maha?ana rakšasom, iz sveg glasa! Mnogo prieaš. Jednoga dana ae te euti i izbaciti napolje. Imaš predugaeak jezik. Njime neaeš zaraditi za život, momee.“
Ali dok je to govorio, Gokul se smeškao. Imao je sitno, dobroaudno lice i okruglu glavu, sa retkim pramiecima kose. Rameand mu uzvrati slabaekim osmehom. Eander je otkljueavao jedan plakar. Duž svih zidova prodavnice bile su police i masivni ugra?eni p lakari koji su se zakljueavali i u kojima je stajala skupa i osetljiva roba. Dok su njih trojica razgovarali, Eander ih nijednom nije pogledao. On je bio tih eovek, veoma visok, sa izraženom adamovom jabueicom. Eesto se doga?alo da ne do?e na posao, a kad god bi se Maha?an izvikao na njega zbog toga ili bilo eega drugog, samo je sumorno autao. Mirno je primao sve uvrede koje mu je Maha?an dobacivao, sve vreme buljeai u prazno, grickajuai donju usnu, i nikad nije odgovarao na pitanja koja mu je ovaj besno postavljao.
Dva najstarija prodavca, Šajam i Ra?eš, radili su u Sevakovoj prodavnici sarija mnogo duže od svih ostalih. Šajam je bio sed, mršavog lica, veoma razmaknutih prednjih zuba, a Ra?eš bucmast, pomalo zakrvavljenih oeiju. Njih dvojica su se držali povueeno, me?usobno tiho raspravljali o sve višim cenama, zajmovima bez kamata i najpovoljnijim ponudama kuanih aparata. Imali su nešto bolje plate od ostalih prodavaca. To su svi znali iako o tome nikada nisu govorili, a ni njih dvojica to nikada nisu javno priznali. Šajam je imao aerku koju je nameravao da uda za Ra?ešovog sina. Živeli su u sopstvenom mirnom, sredoveenom svetu, zajedno odlazili na eaj i rueak, i sve ostale prodavce zvali „deeko“, pa ea
