Prst sudbine
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
raljica Nurraljica NurSBN: 6-7436-296-6lustracija: ezdavae: agunaostupnost: asprodanoifra: 0112roj strana: 58ežina: 50 go?ena u uglednoj arapsko-ameriekoj porodici, nakon...
Pročitaj cijeli opis
16,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Prst sudbine. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Važna informacija
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038B3C
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Reeito i iskreno, kraljica Nur govori o preprekama s kojima se suoeila kao naivna mlada nevesta na kraljevskom dvoru, o pobuni protiv nesnosnog zagrljaja telesne straže i dvorskog života i o svojoj uspešnoj borbi da stvori sebi aktivnu humanitarnu ulogu na dvoru koji je od nje oeekivao samo da usreai Huseina. Kako je postepeno zaogrtala kraljevski plašt, tako su rasle njene radosti i izazovi. Nakon pobaeaja koji joj je zamalo slomio srce, rodila je eetvoro dece. Preplitanje materinskih zahteva sa obavezama položaja eesto se pokazalo napornim, ali trudila se da što više vremena provodi sa decom, eak i leteai po svetu s mužem u njegovoj neumornoj izgradnji mira. Ovaj zadatak donosiae zadovoljavajuae rezultate, me?u njima evršae arapsko jedinstvo i mirovni sporazum s Izraelom, ali ae trpeti i užasne udarce, kao što su Zalivski rat i ubistvo premijera Rabina.
Prst sudbine je izuzetan dokument. To je priea o mladoj Amerikanki koja postaje supruga i saradnik arapskog vladara. Knjiga doearava zanimljiv portret pokojnog kralja Huseina i govori o njegovom doživotnom naporu da donese mir tom ratom istrzanom regionu, i pogled iznutra na rastuai jaz izme?u Sjedinjenih Država i arapskih zemalja. Ovo je tako?e i osvežavajuae iskrena priea o ženi i majci koja uspeva da pomiri zahteve uloge kralja i svetskog državnika i intimnog porodienog života. Ali pre svega, ovo je ljubavna priea – intimna pripovest o ženi koja je dala svoje srce kralju i njegovom narodu.
ODLOMAK
Prvi utisci
SVOG BUDUAEG SUPRUGA upoznala sam kroz objektiv fotoaparata. Stajala sam s ocem na pisti aerodroma u Amanu, u Jordanu, kada je kralj Husein prišao da nas pozdravi. Moj otac nikada nije bio stidljiv, pa mi je u ruke gurnuo aparat. „Slikaj me s kraljem“, rekao je. Bila sam preplašena, ali sam ipak predano fotografisala dva muškarca jednog uz drugog, s najstarijom kraljevom aerkom Alijom u pozadini. Nakon toga, moj otac i kralj razmenili su nekoliko reei. Zatim je kralj Husein pozvao svoju ženu, kraljicu Aliju, da se upozna s nama. Bila je zima 1976. Otac me je pozvao da mu se pridružim u kraaoj poseti Jordanu, kuda je pozvan da bi prisustvovao ceremoniji povodom kupovine prvog boinga 747 u toj zemlji. Moj otac Nagib Halabi, nekadašnji direktor vazduhoplovstva i šef Nacionalne vazduhoplovne administracije, bio je predsednik Me?unarodnog savetodavnog odbora za jordansko vazduhoplovstvo. U Aman je došao i da bi postavio temelje za arapski vazduhoplovni univerzitet, ambiciozan projekat eiji je cilj bio smanjenje zavisnosti te zemlje od strane radne snage i obuke. Ovaj poduhvat, još u povoju, bio je zamisao kralja Huseina, mog oca i drugih avijatiearskih sanjara na Bliskom istoku. Pošto sam bila slobodna, buduai da sam nedavno završila posao u Teheranu, rado sam prihvatila priliku da doputujem u Jordan, koji sam prvi put nakratko posetila ranije te godine. Nadala sam se da ae me još jedno putovanje do ovog dela Bliskog istoka povezati s arapskim korenima moje porodice Halabi.
* * *
Jasno se seaam prvih utisaka o Jordanu. Putovala sam za Sjedinjene Države iz Irana, gde sam radila za jednu britansku urbanistieku firmu. Kroz prozor mog aviona oearalo me je uzvišeno prostiranje pustinjskog predela, preliveno zlatom zalazeaeg sunca u sumrak. Savladalo me je izrazito oseaanje pripadanja i skoro mistieni oseaaj mira.
Bilo je proleae, earobno doba u Jordanu, kada brda i doline potamneli od zime ozelene od zimske kiše, a divlje anemone niknu iz zemlje kao crvene taekice na tkanini. Narandže , banane, jagode, paradajz i salata prodavani su duž puta kroz bujna polja i voanjake doline reke Jordan, a gradske porodice s visoke i hladne Amanske visoravni uživale su u izletu uz tople obale Mrtvog mora. U svemu sam videla toplinu i radost i bila sam opeinjena predivnom harmonijom prošlog i sadašnjeg, ovcama koje pasu na poljima i praznim placevima odmah do modernih poslovnih zgrada i vrhunskih bolnica. Posebno se seaam studenata u poljima na granici Amana, što koraeaju s knjigama u rukama, potpuno zaokupljeni ueenjem za tavdžihi, državni ispit koji Jordanci polažu poslednje školske godine.
Zahvaljujuai kartama znala sam koliko je Jordan blizu Izraelu i okupiranim palestinskim teritorijama, ali sam to u potpunosti razumela tek kada sam stala na jordansku obalu Mrtvog mora i ugledala drevni grad Jerihon na okupiranoj Zapadnoj obali. Jordan, zapravo, s Izraelom ima dužu granicu nego s bilo kojom drugom zemljom. Ona vodi nekih 650 kilometara sa severa od Tiberijevog, odnosno Galilejskog jezera, do Akabskog zaliva na jugu. Nasuprot postojanoj lepoti predela, nakon Drugog svetskog rata, tri arapsko-izraelska sukoba i nebrojenih granienih okršaja, mirna zona izme?u Jordana i Izraela, sveti komad zemlje kojim su nekada hodili proroci, prošarana je nagaznim minama.
Moje poznavanje Jordana svodilo se na ono što sam mogla da proeitam u novinama ili doeujem iz razgovora, ali bila sam svesna jedinstvene pozicije kralja Huseina u tom regionu. Panarabista koji dobro razume zapadnu kulturu, bio je uvek umeren politiear, predan elan Nesvrstanih. Znala sam da je Jordan osovina mirovnih pregovora na Bliskom istoku, strateški postavljen izme?u Izraela, Saudijske Arabije, Sirije i Iraka. U Jordanu sam naueila i da je kralj hašemit, direktan potomak proroka Muhameda, Mir neka je s njim, i samim tim uživao je posebno poštovanje muslimana.
Jordan koji sam prvi put posetila poeetkom 1976. bio je neverovatna mešavina modernog i tradicionalnog. Transjordanski emirat osnovan je 1921. godine, a nezavisna Hašemitska Kralj evina Jordan postao je 1946. Zemlju je izmenio njen osnivae, kralj Abdulah, a zatim njegov unuk Husein, da bi se polako razvila u modernu državu. Pošto je izgubio istorijski pristup trgovaekim pristaništima Mediterana kroz Palestinu usled nastanka Izraela, Jordan je razvio Akabu kao luku prema Crvenom moru, i dalje prema Indijskom okeanu.
Kada sam upoznala Jordan, vlada je upravo pokretala ambiciozan projekat preure?enja telekomunikacija. U to vreme bili su potrebni sati za poziv unutar Amana, a me?unarodni pozivni broj glavni grad nije ni imao. Ptice koje bi sletele na bakarne žice sistema mogle su preseai komunikacije, ali ubrzo se pojavila vrhunska mreža telefonskih usluga, koja je povezivala eak i najudaljenije krajeve zemlje.
Izgra?eni su novi ravni putevi, uglavnom sa severa na jug, kao dodatak tradicionalnim trgovaekim putevima prema zapadu, kroz Palestinu. Lako ste mogli, kao što sam ja radila, voziti od severne jordanske granice sa Sirijom modernim Pustinjskim putem sve do Akabe. Na putu kroz pustinju videla sam nomadske beduine kako vode svoju stoku i decu kako istreavaju iz karakteristienih crnih šatora od kozje dlake, nazivanih beit esh-sha’ar. Kako je dan tonuo u noa, opeinio me zlatnocrveni sjaj zalazeaeg sunca na stenovitim brdima, po kojima krda ovaca kao da su se prelivala na nestajuaem dnevnom svetlu.
Pustinjski put bio je najbrži i najdirektniji put prema jugu, ali ja sam najviše volela slikoviti Carski put, koji je pratio drevne trgovaeke putanje. Veruje se da su Tri mudraca barem jednim delom putovala ka Vitlejemu Carskim putem i da je njime Mojsije vodio svoj narod u Hanaan. „Na Carskome putu ostaaemo dok zemlju vašu ne napustimo“, kažu Brojevi 21:21-22, povodom Mojsijeve molbe kralju Sionu za dozvolu da pre?e njegovo kraljevstvo, koja je odbijena. Naizmenieno koristeai dva nikona koja sam neprestano nosila oko vrata, nizala sam fotografije gore Nebo, u eijoj je blizini sahranjen Mojsije, i velieanstvenih mozaika koje sam vi?ala u obližnjim crkvama, odmah uz Carski put.
P re?ašnje civilizacije eistile su prašnjavi put od kamenja da bi se ubrzalo kretanje magaraca i karavana kamila natovarenih zlatom i zaeinima, a Rimljani su poploeali delove Carskog puta ne bi li omoguaili putovanje koeijama. Dokazi deset hiljada godina istorije rasuti duž Carskog puta ili u njegovoj blizini, od upadljivih kreenjaekih statua zatamnjenih oeiju iz neolita, najstarijih prikaza ljudskog tela, do Rabat-Amona, glavnog grada Amonita iz gvozdenog doba, koji eini jezgro Amana, današnje prestonice Jordana.
Arheološka blaga koja sam videla za vreme te prve posete bila su zadivljujuaa. Me?u njima je i
