Put slave
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Kolin Mekalou Pisac: Kolin Mekalou ISBN: 86-7436-098-X Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: na ...
Pročitaj cijeli opis
12,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Put slave. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038B82
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Kolin Mekalou
ISBN:
86-7436-098-X
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
na stanju
Šifra:
N0075
Broj strana:
280
Težina:
350 g
INTERNACIONALNI BESTSELERDRUGI ROMAN TRILOGIJE PRVI EOVEK RIMA
U drugom delu trilogije Prvi eovek Rima, Kolin Mekalou nastavlja da na eudesan naein oživljava jedno velieanstveno, davno prohujalo doba i priea veeitu prieu o ljudskoj strasti, pohlepi, hrabrosti, eastohleplju i ljubavi.
Gaj Marije, napokon konzul, i Lucije Kornelije Sula, napokon senator, kreau za Afriku na eelu svoje neobiene vojske da se jednom za svagda obraeunaju sa neuhvatljivim i lukavim numidskim kraljem Jugurtom. Tokom tog pohoda, susrešae se s mnogim neobienim ljudima, od prevrtljivih i sladostrasnih afriekih kraljeva, preko drskih konjanika s darom da nanjuše puževe, do tajanstvenih orijentalnih proroeica. Put slave ae ih voditi kroz pustinjske oaze do naizgled neosvojivih planinskih tvr?ava i kroz strašni, krvavi metež bitaka protiv Jugurtine euvene numidske konjice.
Za to vreme, germanska najezda približava se rimskim provincijama, i Rim joj u susret šalje velieanstvenu vojsku, na eijem su eelu dvojica vojskovo?a koji ne samo da su nesposobni, vea i ne podnose jedan drugog...
Ipak, Put slave nije samo priea o vojskovo?ama, bitkama, politiearima i spletkama. U tom nemirnom vremenu dve mlade i lepe devojke, od kojih ae jedna postati majka najveaeg od svih Rimljana, pokušavaju da ostvare svoje snove i izbore se za živote kojima žele da žive. Te njihove borbe imaae veoma razlieite ishode...
Put slave je dostojan nastavak Puta easti, earobna i nezaboravna priea o velikoj epohi evropske civilizacije i o sudbinama ljudi uhvaaenih u kovitlac istorije.
ODLOMAK
Gaju Mariju je njegovo prvo konzulstvo znaeilo više nego ijednom konzulu pre njega. Krenuo je na inauguraciju prvog dana nove godine prethodno se postaravši da znamenja budu dobra i da se njegov beli bik najede drogiranog krmiva. Ozbiljan i dostojanstven, Marije je izgledao kao olieenje konzula. Visok i pravog držanja, odskakao je od ljudi koji su ga okruživali tog hladnog, ranog jutra; stariji konzul, Lucije Kasije Longin, bio je nizak i zdepast, toga mu nije dobro stajala, i bio je sasvim u senci svog mla?eg kolege.
A, i Lucije Kornelije Sula je napokon hodao kao senator, sa širokom purpurnom prugom na desnom ramenu tunike, u ulozi kvestora prateai svog konzula, Marija.
I mada nije imao fasces za januar, taj grimiznom trakom povezani snop pruaa, koji ae sve do februarskih kalendi biti u vlasništvu starijeg konzula Kasija, Marije je ipak sazvao zasedanje Senata za naredni dan. „U ovom trenutku“, rekao je okupljenim senatorima, koji su se pojavili u velikom broju, „Rim mora da vodi rat na bar tri strane, ako ne raeunamo Španiju. Potrebni su nam vojnici koji ae se boriti protiv kralja Jugurte, Skordiska u Makedoniji i Germana u Galiji. Me?utim, u proteklih petnaest godina, od smrti Gaja Graha, mi smo izgubili šezdeset hiljada rimskih vojnika, izginulih na raznim bojištima. Na hiljade drugih, onesposobljeni su za vojnu službu. Ponavljam vam o kom vremenskom razdoblju govorim, uvaženi senatori – petnaest godina. Ni pola jednog pokolenja.“
Senat je bio veoma tih; me?u prisutnima je bio i Marko Junije Silen, koji je pre nešto manje od dve godine izgubio skoro treainu te brojke, i koji se još i sad branio od optužbi za izdaju. Niko se ranije nije usudio da u Senatu izrekne taj strašni zbir, pa ipak su prisutni znali da je pravi iznos možda eak i veai od Marijevog. Ošamuaeni zvueanjem brojki izgovorenih Marijevim seoskim naglaskom, senatori su autke slušali. „Ne možemo da regrutujemo nove vojnike“, nastavio je Marije, „iz jednog jednostavnog razloga. Nemamo više ljudi. Vojno sposobnih rimskih gra?ana i držalaca latinskih prava gotovo da više i nema, a kod Italika je stanje još i gore. Eak i ako nasilno regrutujemo ljude u svim oblastima južno od Arna, neaemo uspeti da sakupimo ni blizu onoliko vojnika koliko nam je potrebno za ovu godinu. Pretpostavljam da ae se afrieka armija, u snazi od šest legija, uvežbana i opremljena, vratiti u Italiju sa Kvintom Cecilijem Metelom, i da ae je moj uvaženi kolega Lucije Kasije odvesti u Dalju Galiju. Makedonske legije, tako?e, saeinjavaju propisno opremljeni veterani, i verujem da ae nastaviti dobro da služe pod Markom Minucijem i njegovim mla?im bratom.“
Marije je zastao da udahne vazduh; Senat ga je i dalje slušao. „Ali nam ostaje problem nove afrieke armije. Kvint Cecilije Metel je na raspolaganju imao šest punih legija. Smatram da au moai da svedem taj broj na eetiri legije, ako budem morao. Ali Rim nema eetiri legije u rezervi! Da bih vam osvežio pamaenje, navešau vam taene brojke od kojih se sastoji armija od eetiri legije.“
Gaj Marije nije morao da se služi beleškama; samo je stajao na konzulskom podijumu, ispred svoje kurulske stolice od slonovaee, i iznosio brojke po seaanju. „U punoj snazi: 5120 pešadinaca po legiji, plus 1280 neboraca slobodnjaka i još 1000 neboraca robova po legiji. Onda imamo i konjicu: jedinica od dve hiljade konjanika, uz još 2000 neboraca slobodnjaka koji se staraju o konjima. Prema tome, moram negde da na?em 20480 pešadinaca, 5120 neboraca slobodnjaka, 4000 neboraca robova, 2000 konjanika i 2000 neboraca konjušara.“
Preleteo je pogledom preko senatora. „Neborce nije nikada bilo teško regrutovati, i verujem da ae tako biti i sada – za neborce nema imovinskih preduslova, oni mogu da budu siromašni kao brdski nadnieari. Niti ae konjica prieinjavati teškoae, jer je prošlo mnogo vremena otkada je Rim poslednji put u rat vodio rimske ili italske konjanike. Uvek aemo naai ljude koji nam trebaju u zemljama poput Makedonije, Trakije, Ligurije i Prekoalpske Galije, a oni ae vea sa sobom povesti svoje konje i svoju poslugu.“
Naprav io je dužu stanku, posmatrajuai neke od prisutnih: Skaura i neuspešnog kandidata za konzula, Katula Cezara, Metela Dalmatinskog Vrhovnog pontifika, Gaja Memija, Lucija Kalpurnija Piza Cezonina, Scipiona Naziku, Gneja Domicija Ahenobarba. To su bili ljudi koje ae slediti senatsko stado.
„Naša država je euvarna, uvaženi senatori. Kada smo proterali kraljeve, odbacili smo zamisao o vojsci koju plaaa država. Zbog toga smo ogranieili vojnu službu samo na one ljude koji imaju dovoljan imetak da sami kupe svoje oružje, oklope i drugu opremu, i taj preduslov važi za sve vojnike, bili oni Rimljani, Latini ili Italici. Eovek koji poseduje imovinu ima šta i da brani. Stalo mu je do opstanka države i njegove imovine. On je spreman da ratuje da bi ih zaštitio. Zbog toga smo i bili neradi da stieemo prekomorske provincije. Ali, nakon pobede nad Persejem, nismo uspeli u našim, hvale vrednim, pokušajima da uvedemo samoupravu u Makedoniji, zato što Makedonci ne razumeju drugi naein upravljanja sem despotizma. Zato smo morali da stvorimo od Makedonije rimsku provinciju, jer nismo smeli da dozvolimo upade varvarskih plemena na zapadnu obalu Makedonije, koja je tako blizu našoj istoenoj obali. Pobeda nad Kartaginom nas je naterala da preuzmemo upravu nad kartaginskim posedima u Španiji, da ih ne bi prisvojila neka druga država. Dali smo glavninu afrieke Kartagine numidskim kraljevima, a za sebe zadržali samo malu provinciju oko Kartagine same, da spreeimo obnavljanje punske države – a ipak, vidite šta se desilo zato što smo bili toliko velikodušni prema numidskim kraljevima! Sada moramo da zauzmemo Afriku da bismo zaštitili svoju malu provinciju, i zauvek uništili napadaeke namere jednog eoveka, Jugurte. Jer dovoljan je samo jedan eovek, poštovani senatori, i mi smo u nevoljama! Kralj Atal nam je zaveštao Aziju, a mi još pokušavamo da izbegnemo obaveze koje tamo imamo! Gnej Domicije Ahenobarb je otvorio eitavu obalu Galije izme?u Ligurije i Bliže Španije da bismo za našu vojsku imali bezbedan, romanizovan koridor izme?u Italij e i Španije – ali smo od njega morali da stvorimo još jednu provinciju.“
Nakašljao se; kakva tišina! „Naši vojnici sada idu u pohode van Italije. Dugo su odsutni, domovi i imanja im propadaju, žene su im neverne, ne zaeinju novu decu. A zbog toga vidimo sve manje i manje dobrovoljaca, i moramo sve eešae prisilno da prikupljamo ljude. Nijedan seljak ili zanatlija ne želi da bude odvojen od kuae pet ili šest, ili eak sedam godina! A kada mu i damo otpust, dobri su izgledi da aemo ga ubrzo ponovo pozvati, istog trenutka kada se dobrovoljci ne jave dobrovoljno.“
Njegov duboki glas postao je još ozbiljniji. „Ali je najvažnija od svega einjenica da je u proteklih petnaest godina previše tih ljudi izginulo! I nema ko da ih zameni. U Italiji više nema ljudi koji ispunjavaju imovinske uslove da bi postali vojnici tradicionalne rimske vojske.“
Glas mu se ponovo promenio, postao je snažniji i odjekivao je drevnim zdanjem, podignutim u vreme kralja Tula Hostilija. „Još od doba drugog rata protiv Kartagine, regrutni službenici su morali da žmure na jedno oko u vezi sa imovinskim uslovima. A od gubitka armije Karbona Mla?eg, pre šest godina, poeeli smo da primamo u vojsku i ljude koji ne mogu da kupe sopstveni oklop, a kamoli ostalu opremu. Ali smo to radili kriomice, mimo zakona, i uvek kao krajnju meru.
Ti dani su za nama, uvaženi senatori. Ja, Gaj Marije, konzul Senata i Naroda Rima, objavljujem ovome domu nameru da regrutujem svoje vojnike, a ne da ih mobilišem – hoau vojnike koji žele da ratuju, a ne one koji bi radije ostali kod kuae! A gde au naai tih dvadeset hiljada dobrovoljaca, sigurno se pitate? Odgovor je jednostavan! Naai au ih me?u proleterima, u najnižem društvenom sloju, naai au ih me?u ljudima isuviše siromašnim da bi bili deo jedne od pet klasa – naai au svoje dobrovoljce me?u onima koji nemaju novca, nemaju imovine, a najeešae ni stalnog posla – naai au svoje dobrovoljce me?u onima koji do sada nisu imali prilike da se bore za svoju otadžbinu, da se bore za Rim!“
Prevodilac: Nikola Pajvaneia
Edicija: Prvi eovek Rima - Trilogija
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
