Zoe, djevojeica sa vrha solitera
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Ana ?okia Pongrašia Pisac: Ana ?okia Pongrašia ISBN: 86-387-0703-7 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost...
Pročitaj cijeli opis
13,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Zoe, djevojeica sa vrha solitera. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX0003734C
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Ana ?okia Pongrašia
ISBN:
86-387-0703-7
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0076
Broj strana:
127
Težina:
265 g
Hej ti !!!Ovo je knjiga O MENI!
Superpametnoj i supernaj Zoe. A unutra se spominju još i jedna ogromna Solitereina, pa onda superzgodni An?elko, trapavi Tarzan, Supermen i Milica, smrdljive patike, strašni afrieki pauk, lubenica od 12 kila, školski leksikon, bezglavi ljudožder iz grobnice, lažni Deda Mraz, ro?endanske špagete, moj tata, earape s rupom, kranjske kobasice, tramvaji, liftovi, avioni…
Hajde, šta eekaš, otvori knjigu.
Vidimo se unutra!
ZOE
ODLOMAK
Mom tati.
– Ne, ne. Mom tati!
Eekaj malo. Može ovako:
SVIM TATAMš
– Hajde dobro, neka ti bude.
NEŠTO KAO UVOD
Ovako. Postoji jedan grad, i u njemu jedan soliter. U stvari, u gradu o kome je ree postoji mnogo solitera, ali ovaj jedan, huuuuu, taj je stvarno OGROMAN! Taj je soliter toliko visok da vam se može desiti da, ako stojite u njegovom podnožju, i ako podignete glavu pokušavajuai da sagledate njegov vrh, odmah padnete! Da, da. To znaju svi stanari okolnih, manjih solitera, i zato kad prolaze pored ovog ogromnog, odmah spuste glave. Za svaki slueaj! Da ne bi razbili nos. Ili kolena. Ili laktove. Ili sve zajedno.
Tako vam je to sa tom Solitereinom. Pored njega, kao pored nekakvog džinovskog cara od betona, svi idu pognute glave.
– To nije taeno! Sad si preterala!
Ko? Ja? Ko je još euo da pisci preteruju? Svašta! Taman posla!
– Aha. Samo se ti sad pravdaj. Preterala si, i to mnooogo puno, kad ti kažem! Valjda ja znam najbolje.
Ne, ne. Ja znam najbolje!
– E, ne znaš!
E, baš znam!
– E, ne znaš!
Znam! I dosta o tome. Uostalom, ko ovde priea prieu, ti ili ja?
– Ti.
Ako je tako, a tako je, onda ti treba da autiš!
Je l’ autiš?
– ....
Dobro. Gde sam ono stala?
– Kod Solitereine.
E, kako ti uspeva da govoriš ako autiš?!
– .....
Molim?
– ...
Mogu li sada da nastavim?
– ...
Baš ti hvala.
Dakle, pored Solitereine se niko ne usu?uje da pro?e podignute glave. Niko, osim jedne devojeice.
– E, to je vea taenije!
Ta devojeica je...
– Hrabra, genijalna, izuzetna, neponovljiva!
Ma nemoj!
Zapravo, razlog zbog kojeg ona može da pogleda uvis i da ostane na svojim mršavim nogama....
– Na svojim dugim, vitkim, manekenskim nogama!
.... jeste taj što ona živi u tom, najveaem od svih solitera. I to ne bilo gde, na nekom obienom petom ili sedmom spratu...
– Na sedmom spratu?
... na sedamnaestom...
– Tako nisko?
.. . ili dvadeset petom.
– He, he, to bi bilo da išeašiš usta od smeha!
Ne. Ona stanuje na najvišem spratu tog najvišeg solitera u ovom gradu o kojem je ree. A ko je još euo da se nekome zavrti u glavi kada pogleda svoj ro?eni dom?
– Niko!
Pa da, niko.
Dakle, sad kada sam odredila mesto radnje...
– Solitereinu!
... i glavni lik...
– Mene!
... možemo svi zajedno da okrenemo stranicu i da proeitamo šta glavna junakinja ove knjige...
– Ja! Ja!
... radi kad ništa ne radi...
– Valjda ništa!
Šta misli...
– ... kad ništa ne mislim.
O eemu mašta, o eemu sanja, šta voli, a šta ne voli, šta je nervira, šta je veseli... i tako to.
– A opis?
Kakav sad opis?
– Pa znaš ono: „Plava kovrdžava kosa koja se vuee po podu, oei boje mora prelivenog naftom, mala usta crvena kao trešnje“... Ili jagode?
Ili lubenica!
– Lubenice su zelene, neznalico!
Ko mi kaže! Iznutra su crvene, ako nisi znala! I to onako, baš kao...
– Eekaj! Nemoj sad da me prekidaš dok razmišljam o svom izgledu. Hmmm. Možda je ipak najbolje da napišeš kako je „glavna junakinja imala kao ugljen crnu kosu“, onako do pola le?a, znaš, „koja se blistala na meseeini, a njenim prodornim zelenim oeima ništa nije moglo da promakne. Greko-rimski nos...“
Ma daj! Zar ti nikada nisi eula da su opisi prevazi?eni? Koga još zanima kako neki lik iz knjige izgleda! Neka eitaoci zamišljaju šta hoae! Taenije, koga hoae. To je sloboda u umetnosti, razumeš? Uostalom, izgled uopšte nije važan. Bitna je unutrašnja lepota.
– Bla, bla, bla. Zašto onda za sebe ne napišeš da imaš krive noge, bubuljieave obraze i dva zuba više od predvi?enog broja, ha? Zašto to ne napišeš ako misliš da izgled nije važan?!
Slušaj, ti!
– Šta aeš to sad tako pametno da kažeš?
Ako se i dalje budeš mešala u moje pisanje...
– Pisanje? Kakvo pisanje? Zar tu neko nešto piše? Gde je taj? Pokaži mi ga!
... i ako me i dalje budeš prekidala...
– Daaaa?
Ja au.... ja au...
– Šta aeš ti to, baš me zanima?!
Ja au završiti ovaj kao uvod i ti više neaeš moai ni da zucneš. Eto!
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 210x210
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
