Eetvrti krug
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Zoran Živkovia Pisac: Zoran Živkovia ISBN: 86-7436-164-1 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: r...
Pročitaj cijeli opis
16,30 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Eetvrti krug. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037665
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Zoran Živkovia
ISBN:
86-7436-164-1
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
rasprodano
Šifra:
N0116
Broj strana:
358
Težina:
458 g
DOBITNIK NAGRADE MILOŠ CRNJANSKIŠta bi mogli da imaju zajednieko kompjuterski earobnjak koji se povukao iz sveta u napušteni budistieki hram i ubogi sluga srednjevekovnog fresknog slikara? Kakva je tajanstvena misija džinovskog radio-teleskopa? Šta dovodi u istu taeku u vremenu eetvoricu velikih nauenika iz raznih razdoblja: Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga? I nadasve, zbog eega je potrebno da Šerlok Holms i Morijarti udruže snage kako bi Eetvrti Krug konaeno mogao da bude zatvoren?
Po svom bogatom tkanju stilskih i kompozicionih umeštava, kao i po imaginativnim dosezima i intelektualnoj istaneanosti, Eetvrti krug mora se smatrati Živkoviaevim istinskim remek-delom koje nadilazi njegova ostala i inaee osobena i jedinstvena prozna ostvarenja.
Vilijem Tompson, SF Site.com
Kada se delovi slagalice Eetvrtog kruga slože u celinu u eitaoeevom umu, nastaje nešto veoma blisko bogojavljanju. Posredi je jedan od najizuzetnijih trenutaka moderne fantastike, a svakako i jedan od najlepših (...) Bogatstvo ovog romana toliko je veliko da može da obuhvati neogranieen broj tumaeenja, te stoga nema nikakve sumnje da ae godinama nadahnjivati književne analize. Eetvrti krug najistaneanija je alegorija razumevanja koja se pojavila u novijem vremenu.
Nikolas Gevers, Locus
Eetvrti krug objavljen je u Rusiji i SAD, Bugarskoj i Južnoj Koreji.
ODLOMAK
Prolog
Krug.
Nalazi se tu zbog Kruga. Samo je to znaeajno i jedino to ima smisla. Sva ostala pitanja, koja mu tek na mahove i bez zadržavanja izbijaju do površine svesti, eak ga ne ispunjavaju ni eu?enjem.
A trebalo bi, jer ništa nije kako treba.
Ni ovo tle po kome koraea... suvo, prašinasto, jalovo tle koje mu se ipak ugiba pod koracima poput guste zastirke trave, uzvraaajuai neoeekivanom i neobjašnjivom gipkošau na njegovu eudnovato izmenjenu težinu, premda nije u stanju da razabere da li je postao teži ili lakši. Ali vea ae doai do odgovora na sva pitanja kada stigne do Kruga, ako to tada uopšte bude važno.
Naspram tla, noano nebo tvori neke drugaeije arabeske. Pogrešne zvezde obrazuju pogrešna sazvež?a, ali to ga zaeudo ne onespokojava, baš kao ni neodre?ena svest o tome da bi zbog neeega ipak trebalo da bude nespokojan pred ovim prizorom nepravilno prošaranog tmastog svoda. Nejasno sluti da to ima veze sa stvarima kojima se bavio ranije, na nekom drugom mestu, u razlieitom vremenu, ali neophodnost Kruga gotovo da ga je odvojila od vlastite prošlosti.
Gotovo, ali ne i sasvim.
Seaanje mu seže do trenutka kada je poeeo da koraea ka Krugu. Dva sunca poeivala su nisko na narandžastom nebu, jedno krupno i zagasito, a drugo majušno i jarko. Malo sunce stajalo je tik iznad velikoga, tako da su u trenutku zalaska izgledala kao dve spojene kugle koje uranjaju u okean prašine.
Znao je, premda nije umeo da objasni kako, da sistem ima i treaeg elana, koga još nije video. (Krug poeiva na najmanje tri uporišta, zar ne?) Sva tri sunca stajala su sada skrivena masivnim telom planete, ali ovo treae uskoro ae izroniti sa naspramne strane, iza njegovih le?a, a on do tada mora stiai do Kruga.
Osvrnuo se jednom za sobom, dok se obzorje još oblivalo zaostalim rumenilom, ali nije razabrao nikakve tragove u gipkoj prašini, iako mu je jedan deo svesti govorio da ih tamo mora biti. Tu oeiglednu nužnost nadrastala je jedna druga, starija nužnost – nužnost Kruga, koja je nalagala da do n jega svako mora doai svojim putem, ne sledeai ranije tragove.
Nije znao kako Krug izgleda, ali to ga nije odvea zabrinjavalo. Vea ae ga prepoznati kada bude stigao do njega. Tako?e nije znao da li ae biti prvi ili su tamo možda pre njega vea stigli ostali, no to i nije bilo važno. Prvi ili poslednji – svejedno, jer tek svi zajedno mogli su da zatvore Krug.
Kada bi poeeo da razmišlja o tome, u tami umekšanoj jednolienim sjajem stranih sazvež?a, novi bezdani neznanja otvarali su se na sve strane oko njega, premda ga to nije odvraaalo od usiljenog koraeanja napred, niti ga je naroeito rastrojavalo.
Koliko ae ih ukupno biti? Tri, kao i sunaca u ovom sistemu? To je imalo smisla, ali Krug je mogao poeivati i na sedam taeaka. I na devet. Koji broj stoji nad svim ostalim brojevima, eineai osnovu i dovoljan uslov Kruga? Možda Jedan? Ne, niko nije sam mogao da zatvori Krug. Uostalom, doznaae uskoro.
Tama mu nije usporavala korak, jer teren je bio savršeno ravan sve do dalekog venca brda koji se dizao negde iza obzorja. Nije ga mogao videti, ali znao je da je venac tamo, kao što je znao i za treae sunce. Nije bilo gromada o koje bi se spoticao, niti useka u koje bi upadao. Moglo mu je pasti na pamet da je tle hotimice rašeišaeno za njega, da nije znao da do Kruga ne vodi nikakva staza. Pa ipak, nije se mogao oteti utisku da je teren ovakav ponajpre zato da mu olakša kretanje. Oseaao je dejstvo neke svrhe iza toga, ali nikako nije mogao proniknuti u nju.
Na trenutak se zapitao kako ae stiai pre svitanja ako se Krug nalazi sa one strane venca brda. Presporo se kretao da bi pretekao treae sunce. A onda je odbacio tu pomisao. Krug mora biti zatvoren pre no što se plava svetlost treaeg sunca razlije preko ruba sveta iza njegovih le?a. Doai ae, dakle, do njega uskoro.
Niske zvezde, eiji je prigušeni sjaj jedva ocrtavao obzorje pred njim, bile su mu ne samo neznane nego su još zbog neeega delovale eudnovato. Iako je bio svestan tog neobienog svojstva još od easa kada su zasvetlele na nebu, ono mu je tek sada pobudilo radoznalost. Možda mu je blizina Kruga oživela sposobnost eu?enja, koje poeiva u korenu svakog znanja, premda mu još nije pružala odgovore.
Zvezde nisu treperile. Sjaj im je bio postojan i jednoliean, kao da ih gleda u svemiru, kao da izme?u njegovih oeiju i njih ne stoji vazdušni okean, eije mene i turbulencije izazivaju nepravilno iskrieenje ovih dalekih sunaca. A možda i ne stoji. Pomisao da koraea svetom bez atmosfere, nemajuai pri tom nikakvu odbranu od vakuuma, nije ga ispunila panikom, premda je, sa donekle povraaenom sposobnošau eu?enja, nastavio da razmišlja o tome na nepristrasan naein, kao da se cela stvar nije ticala njega lieno, kao da je on tek zaludni kosmolog koji gradi, u nesputanoj igri demijurške uobrazilje, neki novi, nastrani model svemira, eije složene jednaeine dopuštaju i takve neprilienosti kao što je šetnja bezvazdušnom planetom bez ikakve zaštite.
Samo zaeas se zapitao zašto mu je na um palo baš ovo pore?enje sa kosmologom. Kroz zapretano pamaenje nešto je nakratko pokušalo da mu se probije do površine svesti, ali zgasnulo je duboko ispod nje, ostavivši ga sa tupim oseaanjem neispunjenja, nedosežnosti. A onda mu se misli ponovo upraviše ka netreperavim zvezdama.
Nešto se nije slagalo. Ako je ovaj svet lišen atmosfere, kako onda diše na njemu? Nije bilo odgovora, bar ne takvog koji bi bio spreman da prihvati. Jedan od onih druge vrste glasio je da, zapravo, ne diše, da je prestao da diše. Ali to bi onda znaeilo da je mrtav. Pomisao na smrt ponovo je prizvala svest o Krugu, a u njoj nije bilo mesta za kraj. Krug je uvek poeetak, nikada kraj. Eak i kad stigneš do kraja Kruga, došao si, zapravo, do novog poeetka...
Još se jedna stvar kosila sa oeiglednošau odsustva atmosfere. Do ušiju su mu dopirali zvuci. U poeetku mu se einilo da euje šum vetra, krnji odjek orkanskih strujanja negde iz viših slojeva nepostojeaeg vazduha. A onda se ovaj huk ublažio, postao jednolieniji. Prešao je mnogo koraka pre no što je u njemu prepoznao nepogrešivi ritam što ga tv ore morski talasi, odbijajuai se o trošne stene divlje obale.
Ali ni to nije dugo potrajalo. Pravilnost ritma talasa stala je da buja, da se usložnjava. Javila su se viša saglasja, varijacije osnovnog tona u drugim registrima, sporedni motivi. To više nije bila kakofonija, puki zbir nasumienih zvukova što gradi buku, vea hotimieno ustrojstvo, sklad pažljivo odabranih tonova, muzika. Lišen seaanja, nije bio u prilici da možda prepozna melodiju, ali ona je ipak pobu?ivala nešto u njemu, nešto blisko ushiaenju, premda uzdržanije. Možda je stvar bila u kružnosti osnovne teme. Rondo je bio sasvim prikladan ovom mestu i ovom trenutku, kao zvuena podloga njegovom približavanju Krugu.
Ali onda se ton izoblieio, poeeo da razrasta i da se dogra?uje, sežuai uvis, da bi nekoliko koraka kasnije prešao prag eujnosti, otisnuvši se ka visovima dostupnim nekim drugim, savršenijim ušima. Ostavio je za sobom tišinu. Ali ta tišina bila je eujna, puna napetosti, slutnje. Bila je to najava Kruga.
Prepoznao je Krug tek kada se obreo na njegovom perimetru. Nije bilo nikakvih znakova na tlu, kao što je napola oeekivao, nikakvog vidljivog ustrojstva. Tmasti predeo pred njim, zastrt slojem gipke, rastresite prašine, i dalje se jednolieno pružao do obzorja, nemo išeekujuai plavo svitanje. No, sasvim je izvesno znao da je stigao.
Njegovo mesto bilo je prazno, a ostala nije mogao da razabere sve dok ne stupi preko oboda.
Zastao je naeas pre tog poslednjeg koraka. Nije posredi bilo oklevanje izazvano iznenada probu?enom zebnjom, vea pribiranje, usredsre?enje. Osetio je naglo, pomamno naviranje u zdencima pamaenja, pritisak matice seaanja koja ae svakog trenutka pokuljati na površinu, otvarajuai mu dveri prošlosti.
No, pre no što se to dogodilo shvatio je da ae time dobiti samo nebitne odgovore na podjednako nebitna pitanja. Svrha Kruga i dalje mu je bila potpuno nedosežna, ali sada, stojeai na njegovom rubu, prozreo je najzad da ovde uopšte nije radi odgovora, vea radi novih pitanja. Pitanja koja su se mogla post aviti tek kada se Krug zatvori. Pravih pitanja.
Posegnuo je rukom preko ramena i podigao preko glave tešku kapuljaeu od sme?eg, lanenog platna. Ueinio je to mehanieki, nesvestan do tada da je kapuljaea uopšte tu, baš kao ni mantija koja mu je sezala gotovo do peta. Nije znao zbog eega je to ueinio. Naprosto, izgledalo je prikladno. Krug, doduše, nije nalagao poniznost, ali ovo nije ni bio znak poniznosti.
Nikakve druge pripreme nisu bile potrebne. Iako treae sunce još nije dodirnulo obzorje iza njegovih le?a, predeo je poeeo da se obliva zagasitom plaveti, sluteai skori osvit. Nije više bilo razloga za oklevanje. U nabrekloj tišini, ispunjen neobienom mešavinom prigušene razdraganosti i sete, stupio je u Krug...
Izdanje: 1
Godina: 2004
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
