Hiperion
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Den Simons Pisac: Den Simons ISBN: 86-7436-244-3 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: rasprodan...
Pročitaj cijeli opis
18,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Hiperion. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000376C8
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Den Simons
ISBN:
86-7436-244-3
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
rasprodano
Šifra:
N0172
Broj strana:
438
Težina:
483 g
Na svijetu zvanom Hiperion, izvan domašaja zakona Hegemonije Eovjeka, eeka stvorenje zvano Šrajk. Ima onih koji ga obožavaju. Ima onih koji ga se plaše. A ima i onih koji su se zarekli da ae ga uništiti. U dolini Vremenskih grobnica, gde se ogromne gra?evine kreau unazad kroz vrijeme, Šrajk eeka njihov dolazak.U predveeerje Armagedona, dok eitava galaksija ratuje, sedam hodoeasnika polazi na posljednje putovanje na Hiperion, u potrazi za odgovorima na nerazriješene zagonetke svojih života. Svaki hodoeasnik u sebi nosi oeajnieku nadu – i strašnu tajnu. A jedan možda drži u rukama sudbinu cijelog eovjeeanstva.
Ovo zapanjujuae remek-djelo pisca Iliona i Leta noai prvi je dio izuzetne nauenofantastiene epopeje i dobitnik je ugledne nagrade Hjugo (Hugo Award).
ODLOMAK
PROLOG
Konzul Hegemonije sedeo je na balkonu svog svemirskog broda boje abonosa i svirao Rahmanjinov ’Prelid’ u cis molu na drevnom ali dobro oeuvanom ’Stejnveju’ dok su se velika, zelena, gušterolika stvorenja praaakala i rikala ispod, u moevarama. Na severu se spremala oluja sa grmljavinom. Oblaci crni kao modrice ocrtavali su šumu džinovskih gimnospermi dok su se stratokumulusi uzdizali devet kilometara visoko u divlje nebo. Munja namreška horizont. Bliže brodu, poneko neodre?eno, reptilsko oblieje naletelo bi na zaštitno polje, oglasilo se, a onda otumaralo dalje, kroz izmaglice boje indiga. Konzul se usredsredio na težak deo ’Prelida’ i ignorisao približavanje oluje i noai.
Zazvoni prijemnik fetlinije.
Konzul zastade, sa prstima iznad klavijature, i oslušnu. Grmljavina se prosu teškim vazduhom. Iz pravca šume gimnospermi dopre žalosno aukanje eopora strvinara. Negde dole u tami neka zver malog mozga zatrubi svoj izazov kao odgovor, i uauta. Zaštitno polje dodade svoje slabe zvuene tonove iznenadnoj tišini. Fetlinija ponovo zazvoni.
„Prokletstvo“, reee Konzul i ode da se javi.
Dok je kompjuter nekoliko sekundi konvertovao i dekodirao nalet raspadajuaih tahijona, Konzul nasu sebi eašu skoea. Smesti se na jastuke u jami za projekciju baš kada diskljue žmirnu zeleno. „Pusti“, reee on.
„Odabran si da se vratiš na Hiperion“, zaeu se šuplji ženski glas. Puna vizuelizacija još nije bila izvršena; vazduh je i dalje bio prazan, izuzev pulsiranja kodova transmisije koji su Konzulu saopštavali da ovo štrcanje fetlinije potiee iz administrativnog sveta Hegemonije, sa Tau Ceti Centra. Konzulu nisu bile potrebne koordinate transmisije da bi to znao. Ostareli ali još divni glas Meine Gledston nije mogao da ne prepozna. „Odabran si da se vratiš na Hiperion kao elan Hodoeašaa Šrajku“, nastavi glas.
?avola, pomisli Konzul i ustade da napusti jamu.
„Tebe i još šestoro odabrala je Crkva Šrajka, a to je potvrdila Svestvar“, reee Meina Gledston. „Tvoj pristanak je u interesu Hegemonije.“
Konzul se zaustavio u jami, le?ima okrenut treperavim kodovima transmisije. Ne okreauai se on podiže eašu i iskapi preostali skoe.
„Situacija je krajnje nejasna“, reee Meina Gledston. Glas joj je bio umoran. „Konzulat i Veae domaaeg prava fetlinijom su nam pre tri standardne nedelje poslali vest da Vremenske grobnice izgleda poeinju da se otvaraju. Antientropijska polja oko njih velikom brzinom se šire, a Šrajk je poeeo da zalazi daleko na jug, eak do Masiva Uzde.“
Konzul se okrenu i vrati na jastuke. Holo drevnog lica Meine Gledston bio je formiran. Oei su joj izgledale umorno onoliko koliko je glas nagovestio.
„Sa Parvatija je odmah poslata udarna jedinica SILE:svemir kako bi sa Hiperiona evakuisala gra?ane Hegemonije pre nego što se Vremenske grobnice otvore. Njihov vremenski dug biae nešto duži od tri hiperionske godine.“ Meina Gledston zastade. Konzul pomisli kako nikada nije video da CEO* Senata izgleda tako smrknuto. „Ne znamo hoae li flota za evakuaciju stiai na vreme“, reee ona, „ali situaciju još nešto komplikuje. Otkriveno je da se sistemu Hiperiona približava migraciono jato Proteranih, od najmanje eetiri hiljade… jedinica. Naša udarna jedinica za evakuaciju stiai ae jedva nešto pre Proteranih.“
Konzul je shvatio oklevanje Gledstonove. Migraciono jato Proteranih može da se sastoji od brodova raznih velieina – od probojnikaizvi?aea jednoseda do konzerviranih gradova i kometnih tvr?ava sa desetinama hiljada me?uzvezdanih varvara.
„Udruženi komandanti SILE veruju da je ovo ’veliki udar’ Proteranih“, reee Meina Gledston. Brodski kompjuter je postavio holo tako da se einilo da ženine tužne sme?e oei zure direktno u Konzula. „Ostaje da se vidi žele li samo da uspostave kontrolu nad Hiperionom, zbog Vremenskih grobnica, ili je ovo totalni napad na Mrežu Svetova. U me?uvremenu, puna borbena flota SILE:svemir, ukljueujuai i inženjerijski bataljon za izgradnju dalekobacaea, krenula je iz Sistema Kamn da bi se pridružila udarnoj jedinici za evakuaciju, ali ova flota može se i opozvati, sve zavisi od okolnosti.“
Konzul klimnu glavom i odsutno prinese skoe usnama. On se namršti na praznu eašu i ispusti je na debeo tepih holojame. Eak i bez vojne obuke shvatao je sa kakvom su teškom taktiekom odlukom Gledstonova i udruženi komandanti suoeeni. Ukoliko se u sistem Hiperiona najveaom brzinom ne postave vojni dalekobacaei – što bi bilo jezivo skupo – neae biti naeina da se odupre invaziji Proteranih. Kakva god bila tajna koju skrivaju Grobnice vremena, nju ae otkriti neprijatelji Hegemonije. A ako flota postavi dalekobacae na vreme i Hegemonija u potpunosti iskoristi resurse SILE za odbranu jednog jedinog, dalekog, kolonijalnog sveta kakav je Hiperion, Mreža Svetova ae biti pred strašnim rizikom da pretrpi napad Proteranih negde drugde na perimetru, ili – po najgorem moguaem scenariju – da varvari osvoje dalekobacae i prodru u samu Mrežu. Konzul pokuša da zamisli stvarnost u kojoj oklopne trupe Proteranih izlaze iz portala dalekobacaea pravo u nebranjene domaae gradove na stotinama svetova.
Konzul pro?e kroz holo Meine Gledston, podiže eašu i ode da naspe još skoea.
„Odabran si da se pridružiš hodoeašau do Šrajka“, reee slika stare CEO, koju je štampa volela da poredi sa Linkolnom, Eereilom, AlvarezTempom ili bilo kojom drugom prethedžirskom legendom koja je neko vreme bila u modi. „Templari šalju svoj drvobrod Igdrasil“, reee Gledstonova, „a komandant udarne jedinice za evakuaciju ima nalog da ga propusti. Sa vremenskim zaostatkom od tri nedelje, možeš da se sastaneš sa Igdrasilom pre nego što iz sistema Parvati pre?e u kvantum. Ostalih šest hodoeasnika koje je odabrala Crkva Šrajka biae vea na drvobrodu. Izveštaji naših obaveštajaca nagoveštavaju da je najmanje jedan od sedam hodoeasnika agent Proteranih. Mi nemamo… u ovom trenutku… nikakvih naeina da saznamo ko je taj.“
Konzul je morao da se nasmeši. Pored svih drugih rizika koje je Gledstonova preduzimala, starica je morala da ima na umu i moguanost da je i on špijun i da suštinske informa cije fetlinijom saopštava jednom agentu Proteranih. Ili mu nije saopštila nikakvu suštinsku informaciju? Kretanje flote moglo se oeitati eim brodovi upotrebe svoj Hokingov pogon, a u slueaju da Konzul jeste špijun, obaveštenje CEO moglo bi da bude naein da ga zaplaši i otera. Konzulov osmeh zamre i on ispi skoe.
„Me?u sedam odabranih hodoeasnika nalaze se i Sol Vejntraub i Fedman Kasad“, reee Gledstonova.
Konzul se još više namršti. On se zagleda u oblak brojeva koji su treperili poput eestica prašine oko starieine slike. Za fetlinijsku transmisiju preostalo je još petnaest sekundi.
„Treba nam tvoja pomoa“, reee Meina Gledston. „Od suštinske je važnosti da se otkriju tajne Vremenskih grobnica i Šrajka. Ovo hodoeašae nam je možda poslednja šansa. Ako Proterani osvoje Hiperion, njihov agent mora biti eliminisan a Vremenske grobnice zapeeaaene po svaku cenu. Od toga može da zavisi sudbina Hegemonije.“
Transmisija se okonea, izuzev pulsiranja koordinata sastanka. „Odgovor?“ – upita brodski kompjuter. Uprkos neophodnim ogromnim energijama, svemirsko vozilo moglo je da uštrcne kratku kodiranu poruku u neprekidno brbljanje FTL prasaka koji su povezivali ljudske delove galaksije.
„Ne“, reee Konzul i ode napolje pa se nasloni na ogradu balkona. Pala je noa i oblaci su se spustili. Zvezde se nisu mogle videti. Tama bi bila apsolutna da nije bilo povremenih blesaka munja na severu i blage fosforescencije koja se podizala iz baruština. Konzul najednom postade do kraja svestan toga da je, u toj sekundi, on jedino razumno biae na ovom bezimenom svetu. On oslušnu zvuke prediluvijumske noai, koji su se dizali iz moevara, i pomisli na jutro, na izlet u Vikenovom EMVu* pri prvom svetlu, na dan proveden na suncu, u lovu na krupnu divljae u šumama paprati na jugu a potom na povratak uveee u brod, na dobru šniclu i hladno pivo. Konzul pomisli na resko zadovoljstvo lova i podjednako resku utehu osame: osame koju je zaradio bolom i košmarom koje je doživeo na Hiperionu.
Hiperion.
Konzul u?e un utra, uvuee balkon i zapeeati brod baš kada su poeele da padaju prve teške kapi kiše. Pope se spiralnim stepenicama u svoju kabinu za spavanje u vrhu broda. Kružna soba bila je tamna, samo su neme eksplozije munja osvetljavale potoke kiše koji su tekli niz spoljne strane svetlarnika. Konzul se skinu, leže na evrsti dušek i ukljuei zvueni sistem i spoljne audio pikapove. Slušao je kako se jarost oluje stapa sa silovitošau Vagnerovog ’Bekstva Valkira’. Uraganski vetrovi šamarali su brod. Zvuk grmljavine ispunjavao je sobu dok je svetlarnik sevao belinom i ostavljao na Konzulovim mrežnjaeama zaostale goruae slike.
Vagner je dobar samo za oluju sa gromovima, pomisli on. Zatvori oei, ali sevanje je bilo vidljivo i kroz spuštene oene kapke. On se seti sjaja ledenih kristala rasutih po ruševinama na niskim brdima blizu Vremenskih grobnica i još hladnijeg sjaja eelika na Šrajkovom nemoguaem drvetu metalnog trnja. Seti se vrištanja u noai i pogleda samog Šrajka, iz stotinu površina, boje rubina i krvi.
Hiperion.
Konzul nemo naredi kompjuteru da iskljuei sve zvuenike i podiže ruku da prekrije oei. Ležao je tako u iznenadnoj tišini i mislio koliko bi ludo bilo vratiti se na Hiperion. Tokom jedanaest godina koje je proveo kao Konzul u tom dalekom i zagonetnom svetu, tajanstvena Crkva Šrajka dopustila je da veliki broj barži punih hodoeasnika sa drugih svetova krene ka vetrovitim pustarama oko Vremenskih grobnica, severno od planina. Niko se nije vratio. A to je bilo u normalnim vremenima, kada je Šrajk bio zarobljenik vremenske plime i oseke i sila koju niko nije shvatao, a antientropijska polja ogranieena na nekoliko desetina metara oko Vremenskih grobnica. A nije bilo ni pretnje invazije Proteranih.
Konzul pomisli na Šrajka, slobodnog da luta po eitavom Hiperionu, na milione domorodaca i hiljade gra?ana Hegemonije bespomoanih pred stvorenjem koje prkosi fiziekim zakonima i koje komunicira samo uz pomoa smrti, i zadrhta uprkos toploti kabine.
Hiperion.
Noa i oluja pro?oše. Novi front oluj e hitao je da pretekne dolazeae svitanje. Gimnosperme visoke dvesta metara povijale su se i šibale pred nastupajuaom bujicom. Neposredno pre prvog svetla Konzulov svemirski brod boje abonosa uzdiže se na repu plave plazme i probi kroz sve gušae oblake, na putu ka svemiru i mestu sastanka.
PRVA GLAVA
Konzul se probudi sa eudnovatom glavoboljom, suvim grlom i oseaajem da je zaboravio hiljade snova, koje samo periodi u kriogenienoj fugi mogu da donesu. On žmirnu, ispravi se na niskom ležaju i omamljeno skinu sa sebe poslednje senzorske trake prievršaene za kožu. U ovalnoj prostoriji bez prozora sa njim su bila dva vrlo niska klona iz posade i jedan vrlo visok templar, sa kapuljaeom. Jedan od klonova ponudi Konzulu tradicionalnu eašu soka od pomorandže da se rasani. On prihvati i ispi pohlepno.
„Drvo je na dva svetlosna minuta i pet sati putovanja od Hiperiona“, reee templar, i Konzul shvati da mu se obraaa Het Mastin, kapetan templarskog drvobroda i Pravi Glas Drveta. Konzul i tako bunovan shvati da je to što ga budi Kapetan velika east, ali bio je suviše omamljen i dezorijentisan od fuge da bi to mogao da ceni. „Ostali su vea nekoliko sati budni“, reee Het Mastin i mahnu klonovima da ih ostave. „Okupili su se na najisturenijoj platformi za obedovanje.“
„Hhrghn“, reee Konzul i otpi. Proeisti grlo i pokuša ponovo. „Hvala vam, Hete Mastine“, uspe da izgovori. Razgledajuai prostoriju oblika jajeta, sa tepihom tamne trave, prozirnim zidovima i potpornim rebrima od neisprekidanog, zakrivljenog drveta vrše, Konzul shvati da mora da se nalazi u jednoj od manjih mahuna za održavanje života. Zatvorivši oei on pokuša da se priseti sastanka što se zbio neposredno pred ulazak templarskog broda u kvantum.
Konzul se seti svog prvog pogleda na kilometar dugi drvobrod, dok se približavao mestu sastanka, kada su detalji drvobroda bili zamagljeni suvišnom mašinom i erggenerisanim poljima zadržavanja, koja su ga okruživala poput izmaglice u obliku sfere, ali njegov lisnati trup jasno je goreo hiljadama svetala što su meko sijala kroz lišae i mahune za održavanje života, sa tankim zidovima, ili duž nebrojenih platformi, mostova, komandnih paluba, stepeništa i osovina. Oko osnove drvobroda, motorne i kargo sfere grozdile su se kao predimenzionirani žueni mehuri dok su se plave i ljubieaste pogonske trake vukle pozadi poput deset kilometara dugo korenje.
„Ostali eekaju“, reee blago Het Mastin i klimnu glavom prema niskim jastucima na kojima je ležao Konzulov prtljag, spreman da se otvori na njegovu komandu. Templar se zamišljeno zagleda u vršne grede dok je Konzul oblaeio poluformalnu veeernju odeau koja se sastojala od komotnih crnih pantalona, izglancanih brodskih eizama, bele svilene bluze, koja se nadimala oko struka i laktova, topazne igle za okovratnik, crnog polusakoa sa grimiznim prugama Hegemonije na epoletama, i mekog zlatnog trorogog šešira. Deo zakrivljenog zida postade ogledalo i Konzul se zagleda u odraz: više nego sredoveean muškarac u poluformalnoj veeernjoj odeai, suncem opaljene kože, ali eudnovato bled ispod tužnih oeiju. Konzul se namršti, klimnu glavom i okrenu.
Het Mastin pokaza rukom i Konzul krenu za visokom figurom u rizi, kroz proširenje u mahuni, na nogostup koji se uzdizao i krivudao izvan vidokruga oko masivnog zida debla drvobroda prekrivenog korom. Konzul zastade, pomeri se do ruba nogostupa i brzo naeini korak natrag. Do dole je bilo najmanje šest stotina metara – s tim da je to dole stvarala gravitacija od jedne šestine standardne, generisana singularijama zatoeenim u osnovi drveta – i to bez ograde.
Oni nastaviše da se penju, auteai, i skrenuše sa nogostupa glavnog trupa posle trideset metara i pola trupne spirale, da bi prešli preko tanušnog viseaeg mosta n
