Mreža vremena
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Majkl Krajton Pisac: Majkl Krajton ISBN: N0059 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: nije u prod...
Pročitaj cijeli opis
17,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Mreža vremena. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037770
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Majkl Krajton
ISBN:
N0059
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
nije u prodaji
Šifra:
N0059
Broj strana:
464
Težina:
588 g
JEDAN OD NAJVEAIH BESTSELERA 2002. GODINE!Kada zakoraeite u vremeplov, probacite se kroz »crvotoeinu u kvantnoj peni« i iza?ete u srednjevekovnoj Francuskoj negde oko 1357. godine, poenite da se brinete. Jer ako se ne vratite za taeno 37 sati propustiaete kvantni autobus za XXI vek i ostaaete zaglavljeni u gra?anskom ratu, u tesnacu izme?u veštih opata, ludih vlastelina i seoskih bandita koji svi žele da vam do?u glave. Ništa manje se ne treba euvati ni katapulta koji prebacuju svoje smrtonosne terete preko zidina zamka. O drugim pošastima koje ovo doba nosi sa sobom bolje je i ne razmišljati.
Upravo je ovo nevolja u kojoj su se našli junaci Mreže vremena, novog trilera Majkla Krajtona. Oni su mladi istorieari koje je angažovao prebogati milijarder koji namerava da otvori zabavni park u kojem ae se naai autentieni predmeti iz davno prošlog vremena koji ae biti dopremljeni zahvaljujuai poslednjim dostignuaima nauke i tehnologije. Me?utim, kada mu stigne poziv za pomoa vodeaeg istorieara projekta iz 1357. godine, on ne otkriva svojim mladim saradnicima rizike sa kojima ae morati da se suoee u svojoj spasilaekoj misiji...
Majkl Krajton je i ovim romanom pokazao da mu nema premca kada je u pitanju gra?enje napetosti i gotovo neizdržljiv ritam koji kulminira na kraju knjige
New York Times
ODLOMAK
Nauka na kraju veka
Pre stotinu godina, kad se devetnaesti vek primicao kraju, nauenici širom sveta zadovoljno su smatrali da su stigli do precizne slike fiziekog sveta. Po reeima fizieara Alistera Rea, „na završetku devetnaestog veka einilo se da su svi osnovni fundamentalni principi koji upravljaju ponašanjem fiziekog univerzuma vea poznati.“ Zaista, mnogi nauenici govorili su da je izueavanje fizike skoro okoneano: ne predstoje više nikakva velika otkriaa, samo detalji i poslednji retuši.
Ali krajem završne decenije, na svetlost dana izronilo je nekoliko eudnih stvari. Rendgen je otkrio zrake koji prolaze kroz meka tkiva; buduai da nisu bili objašnjeni, nazvao ih je X-zraci. Dva meseca kasnije, Anri Bekerel slueajno je ustanovio da komad rude uranijuma emituje nešto što osvetljava fotografske ploee. A elektron, nosilac elektriciteta, otkriven je 1897.
Ipak, fizieari u celini ostali su mirni, oeekujuai da ae te neobienosti, s vremenom, biti objašnjene postojeaom teorijom. Niko nije predvideo da ae u roku od pet godina njihov samouveren pogled na svet biti šokantno satrt, što je dovelo do potpuno nove koncepcije univerzuma i potpuno novih tehnologija, koje ae svakodnevni život u dvadesetom veku preobraziti na nezamislive naeine.
Da ste nekom fiziearu 1899. rekli da ae 1999, stotinu godina kasnije, pokretne slike stizati u domove po celom svetu preko satelitâ na nebu; da ae bombe nezamislive snage ugrožavati ljudsku vrstu; da ae antibiotici iskoreniti zarazne bolesti, ali da ae bolesti uzvratiti udarac; da ae žene imati pravo glasa i pilulu za kontrolu razmnožavanja; da ae svakog sata milioni ljudi saobraaati vazduhom u letelicama sposobnim da polete i slete bez dodira ljudske ruke; da ae Atlantik moai da se pre?e brzinom veaom od tri hiljade kilometara na sat; da ae eoveeanstvo otputovati na Mesec, a onda izgubiti interesovanje za to; da ae mikroskopi moai da prikažu pojedinaene atome; da ae ljudi sa sobom nositi telefone teške stotinak grama i razgovarati bez posredstva kablova s bilo k og mesta u svetu; ili da ae veainu tih euda kontrolisati ure?aji velieine poštanske marke, zasnovani na novoj teoriji pod nazivom kvantna mehanika – da ste sve to rekli, fiziear bi vas skoro sigurno proglasio ludakom.
Veaina tih dometa nije mogla da se predvidi 1899, jer su po tadašnjoj nauenoj teoriji bili nemoguai. A što se tiee dometa koji nisu bili nemoguai, na primer aviona, sam pojam o razmeri njihove kasnije upotrebe bio bi neshvatljiv. Eovek bi bio u stanju da zamisli avion – ali deset hiljada aviona istovremeno u vazduhu prevazišlo bi granice mašte.
Zato se s pravom može reai da eak ni najobavešteniji nauenici, stojeai na pragu dvadesetog veka, nisu imali pojma šta ae se desiti.
: Sada, kad stojimo na pragu dvadeset prvog veka, situacija je zaeu?ujuae sliena. Fizieari ponovo veruju da je fizieki svet objašnjen i da nas ne eekaju nove revolucije. Zbog prethodne istorije, svoje stavove više ne iskazuju javno, ali svejedno tako misle. Neki posmatraei otišli su eak do tvrdnji da je nauka kao disciplina obavila svoj posao; da više nije ostalo ništa važno što bi nauka mogla da otkrije.
Ali upravo kao što je kasni devetnaesti vek dao nagoveštaje onoga što ae se desiti, tako nam i kasni dvadeseti vek pruža naznake buduanosti. Me?u najvažnijima je interes za takozvanu kvantnu tehnologiju. To je multidisciplinarni pokušaj stvaranja tehnologije zasnovane na fundamentalnoj prirodi subatomske stvarnosti i obeaava revoluciju u našem poimanju moguaeg i nemoguaeg.
Kvantna tehnologija neuvijeno protivreei našim zdravorazumskim pojmovima o funkcionisanju sveta. Ona opisuje svet u kome raeunari rade i ako nisu ukljueeni, a predmeti se pronalaze bez posmatranja. Nezamislivo moaan raeunar može da se napravi od jednog jedinog molekula. Informacija od jedne do druge taeke putuje trenutno, bez žica ili mreža. Udaljeni objekti ispituju se bez ikakvog kontakta. Raeunari svoje proraeune obavljaju u drugim univerzumima. A teleportacija – „Diži me, Skoti“ – sasvim je uobieajena i koristi se na mnoge razne n aeine.
Tokom devedesetih, istraživanja kvantne tehnologije poeela su da daju rezultate. Godine 1995, kvantne ultrabezbedne poruke poslate su preko razdaljine od trinaest kilometara, što sugeriše da ae u narednom veku biti izgra?en kvantni Internet. U Los Alamosu nauenici su izmerili debljinu ljudske vlasi pomoau laserskog zraka koji na dlaku nikad nije uperen zaista, nego samo možda. Ovaj bizaran, „nemogua“ rezultat otvorio je novo polje istraživanja – detektovanje bez me?udejstva: ono što se naziva „pronalaženje neeega bez gledanja“.
A 1998. kvantna teleportacija demonstrirana je u tri svetske laboratorije – u Inzbruku, Rimu i na Kalteku. Fiziear Džef Kimbl, vo?a tima sa Kalteka, rekao je da kvantna teleportacija može da se primeni na kruta tela: „Kvantno stanje jednog entiteta može da se transportuje na drugi entitet… Mislimo da znamo kako se to radi.“ Kimbl je rekao da su još daleko od teleportacije ljudskog biaa, ali da zamišlja da bi neko mogao da pokuša s bakterijom.
Ove kvantne neobienosti, protivne logici i zdravom razumu, pobudile su slabu pažnju javnosti, ali to ae se promeniti. Prema nekim procenama, u prvim decenijama novog veka veaina fizieara u svetu radiae na nekom aspektu kvantne tehnologije.
:
Stoga ne iznena?uje što se sredinom devedesetih nekoliko kompanija poduhvatilo kvantnih istraživanja.
Fudžicu kvantni ure?aji osnovani su 1991. Kompanija IBM je 1993. formirala tim za kvantna istraživanja pod vo?stvom pionira Earlsa Beneta. Za njima su krenuli i ATT i druge kompanije, zatim i univerziteti poput Kalteka, kao i vladine institucije poput Los Alamosa. Povorci se prikljueio i ITC, istraživaeka kompanija iz Novog Meksika. Smešten na svega sat vožnje od Los Alamosa, ITC je na samom poeetku decenije grabio krupnim koracima. Zaista, sada je jasno da je ITC prvi konstruisao funkcionalnu napravu zasnovanu na naprednoj kvantnoj tehnologiji, i to 1998.
Sa sadašnje distance, vidi se da je kombinacijom eudnih okolnosti – uz mnogo sreae – ITC stekao vodeau poziciju u drama tienoj novoj tehnologiji. Iako je kompanija zauzela stav da su njihova otkriaa potpuno dobroaudna, njihova takozvana spasilaeka ekspedicija suviše je otvoreno pokazala opasnosti. Dve osobe su umrle, jedna je nestala, a jedna zadobila teške povrede. Svakako, za mlade postdiplomce koji su pošli na ekspediciju, ta nova kvantna tehnologija, glasnik dvadeset prvog veka, bila je sve samo ne dobroaudna.
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
