Ponovoro?eni zmaj
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Robert Džordan Pisac: Robert Džordan ISBN: 86-7436-158-7 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: d...
Pročitaj cijeli opis
18,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Ponovoro?eni zmaj. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000377DB
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Robert Džordan
ISBN:
86-7436-158-7
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0113
Broj strana:
574
Težina:
721 g
Ponovoro?eni Zmaj – najavljen u davnašnjim proroeanstvima kao vo?a koji ae spasiti svet, ali ga pri tome i uništiti; spasilac koji ae poludeti i ubiti one koji su mu najdraži – pokušava da pobegne od svoje sudbine. U stanju da dodirne Jednu moa, ali u nemoguanosti da je kontroliše, i bez ikoga ko bi mogao tome da ga poduei – jer vea tri hiljade godina niko nije imao tu sposobnost – Rand Al Tor zna samo da mora da se suoei sa Mraenim.Ali kako?
Odlieno napisana avantura epskih razmera
En Makafri
Svojom punoaom i toplinom podseaa na Tolkinova dela
Publishers Weekly
Fantastiena tapiserija neuobieajene dubine
GMI
ODLOMAK
Pogled Pedrona Nijala lutao je po odaji za prijem, ali tamne oei izgubljene u mislima ništa nisu videle. Dronjave tapiserije, bojni barjaci neprijatelja iz njegove mladosti, stapali su se s tamnim drvenim ploeama kojima su kameni zidovi bili obloženi. Eak i ovde, u srcu Tvr?ave Svetla, zidovi behu debeli. I jedina stolica u sobi – masivna, visokog naslona i skoro kao presto – beše za njega nevidljiva koliko i nekoliko raštrkanih stoeiaa, koji su einili sav nameštaj u sobi. Eak je i eovek s belim plaštom, koji je s jedva obuzdanom revnošau kleeao na velikom peeatu u vidu plamteaeg sunca na širokim podnim daskama, na trenutak nestao iz Nijalovog uma, mada bi ga retko ko tek tako zanemario.
Džaret Bajar imao je vremena da se opere pre no što su ga doveli pred Nijala, ali i kalpak i oklopni prsnik bili su mu potamneli od puta i ulubljeni od upotrebe. Tamne upale oei sijale su groznieavo. Kao da mu je svaka suvišna truneica mesa na licu isparila. Nije imao mae – u Nijalovom prisustvu to je bilo zabranjeno – ali kao da je bio na ivici nasilja, poput psa koji išeekuje da ga puste s povoca.
Vatre su gorele u dugim ognjištima na krajevima sobe, tako da nije bilo hladno, iako je bila zima. Bila je to jednostavna soba – soba jednog vojnika. Sve je bilo valjano naeinjeno, ali ništa kitnjasto – izuzev razgranatog sunca. Nameštaj je u prijemnu dvoranu gospodara kapetana zapovednika Dece Svetla došao skupa s eovekom koji se uspeo na taj položaj. Bleštavo sunce od žeženog zlata istanjile su generacije molilaca, a onda je bilo zamenjeno i ponovo istanjeno. Bilo je to dovoljno zlata da se kupi bilo koje imanje u Amadiciji, kao i plemiaka titula uz njega. Deset godina Nijal je prelazio preko tog zlata ne razmišljajuai o njemu, ništa više no što je mislio o plamteaem suncu izvezenom na grudima bele tunike koju je nosio. Pedrona Nijala zlato nije zanimalo.
Naposletku pogled mu pade na sto pred njim. Bio je prekriven mapama, razbacanim pismima i izveštajima. Me?u tom gomilom bila su tri labavo zamotana crteža. Nevoljno uze jedan. Nije bilo bitno koji; svi su slikali istu scenu, mada su ih razlieite ruke iscrtale.
Nijalova koža bila je tanka kao palimpsest. Godine su je zategle preko tela koje kao da je bilo samo od kostiju i žila, ali na njemu nije bilo ni traga slabosti. Niko nije došao na Nijalov položaj pre no što mu je kosa osedela, niti bilo ko mekši no što je kamenje Kupole Istine. Ipak, on odjednom posta svestan žilavosti šake s crtežom, svestan potrebe za hitnjom. Vreme je prolazilo. Njegovo vreme je prolazilo. Mora biti dovoljno. On ga mora ueiniti dovoljnim.
Naterao se da napola odmota debeli pergament, tek toliko da vidi lice koje ga je zanimalo. Krede su bile malo razmrljane od putovanja u bisagama, ali lice se jasno videlo. Sivooki mladia crvenkaste kose. Delovao je visoko, ali teško je bilo zasigurno reai. Da nije bilo kose i oeiju mogao bi da pro?e kroz bilo koju varoš, a da ne privuee pažnju.
„Ovaj... ovaj momak proglasio se Ponovoro?enim Zmajem?“ – promrmlja Nijal.
Zmaj. Od toga imena oseti hladne zube zime i starosti. Ime koje je nosio Lijus Terin Telamon kada je svakog muškarca sa sposobnošau da usmerava Jednu moa osudio na ludilo i smrt, i samog sebe s njima. Prošlo je više od tri hiljade godina otkako je ponos Aes Sedai i Rat Senke doveo do kraja Doba legendi. Tri hiljade godina, ali proroeanstvo i legenda pomagali su ljudima da zapamte bar suštinu, ako ne detalje. Lijus Terin Rodoubica. Eovek koji je otpoeeo Slamanje sveta, kada su ludaci sa sposobnošau da osete silu što pokreae svemir sravnili eitave planine sa zemljom i drevne krajeve prekrili morem. Kada je eitav zemni šar promenjen, a svi preživeli bežali poput životinja pred šumskim požarom. Nije se završilo sve dok poslednji muški Aes Sedai nije umro. Tek su tada raštrkani ostaci ljudskog roda mogli da otpoenu s pokušajima da grade me?u ruševinama – tamo gde su i ruševine ostale. Sve to bilo je urezano u pamaenje prieama koje su majke ispredale deci. A proroeanstvo je reklo da ae se Zmaj ponovo roditi.
Nijal nije nameravao da to bude pitanje, ali Bajar ga je tako shvatio. „Da, moj gospodaru kapetane zapovedniee, jeste. To je gore ludilo od bilo kog drugog lažnog Zmaja za koga sam ikada euo. Vea su mu se hiljade priklonile. Tarabon i Arad Doman su u gra?anskom ratu, kao i u me?usobnom sukobu. Vode se borbe preko eitave Almotske ravnice i Tomanske glave. Tarabonci protiv Domanaca, svi protiv Prijatelja Mraka koji su za Zmaja. U najmanju ruku, borbi je bilo dok ih zima nije uglavnom smirila. Nikada nisam video da se to tako brzo proširilo, moj gospodaru kapetane zapovedniee. Kao da je neko bacio fenjer u senjak. Sneg je možda prigušio strasti, ali na proleae oganj ae buknuti jaee no ranije.“ Nijal ga uautka podignutim prstom. Vea mu je dvaput dozvolio da u potpunosti ispriea svoju prieu, glasom oporim od gneva i mržnje. Nijal je ponešto saznao iz drugih izvora, a o nekim stvarima bio je obavešten više od Bajara, ali svaki put kada bi euo njegovu prieu, ponovo bi ga žacnula. „Geofram Bornhald i hiljadu Dece mrtvo. A Aes Sedai su to uradile. Siguran si, Dete Bajare?“
„Potpuno, moj gospodaru kapetane zapovedniee. Nakon earke na putu za Falme, video sam dve veštice iz Tar Valona. Koštale su nas više od pedeset mrtvih pre no što smo ih naeiekali strelama.“
„Ti si siguran – siguran da su to bile Aes Sedai?“
„Tlo nam se cepalo pod nogama.“ Bajarov glas zvonio je uverenjem. Džaret Bajar nije bio maštovit; smrt je bila deo vojniekog života, u ma kom obliku. „Munje su iz vedrog neba padale na naše redove. Moj gospodaru kapetane zapovedniee, šta bi drugo mogle biti?“
Nijal sumorno klimnu. Od Slamanja sveta nije bilo muških Aes Sedai, ali žene koje su još svojatale tu titulu bile su dovoljno zlo. Trtljaju o svojim Trima zakletvama: da ne govore neistinu, da ne prave oružja da se ljudi me?usobno ubijaju, da koriste Jednu moa kao oružje samo protiv Prijatelja Mraka ili nakota Senke. Ali sada su pokazale da su te zakletve samo laži. Oduvek je znao da sila kojom one upravljaju nikome nije potrebna, izuzev da bi izazvala Tvorca, a to znaei služila Mraenome.
„A o onima što su zauzeli Falme i pobili polovinu jedne od mojih legija ništa ne znaš?“
„Gospodar kapetan Bornhald rekao je da se nazivaju Seanšanima, moj gospodaru kapetane zapovedniee“, stameno odgovori Bajar. „Rekao je da su Prijatelji Mraka. Njegov juriš ih je slomio, iako su ga ubili.“ Glas mu posta silovitiji. „Bilo je mnoštvo izbeglica iz grada. Svi sa kojima sam govorio složili su se da su stranci pobe?eni i u bekstvu. To je delo gospodara kapetana Bornhalda.“
Nijal tiho uzdahnu. Bile su to skoro istovetne reei koje je Bajar prethodno izgovorio prieajuai o vojsci koja je došla naizgled niotkuda i zauzela Falme. Dobar vojnik, pomisli Nijal, Geofram Bornhald uvek je tako govorio, ali ne i eovek koji misli svojom glavom.
„Moj gospodaru kapetane zapovedniee“, odjednom kaza Bajar, „gospodar kapetan Bornhald jeste mi naredio da se držim podalje od bitke. Moje je bilo da posmatram i tebi podnesem izveštaj. I da njegovom sinu, gospodaru Dainu, kažem kako je poginuo.“
„Da, da“, nestrpljivo odgovori Nijal. Na trenutak pogleda Bajarovo upalo lice, a zatim doda: „Niko ne sumnja u tvoje poštenje ili hrabrost. To je baš ono što bi Geofram Bornhald uradio pred bitku, ako bi imao bojazni da ae svi pod njegovim zapovedništvom poginuti.“ Nisi ti dovoljno maštovit da tako nešto izmisliš.
Od tog se eoveka ništa više nije moglo saznati. „Valjano si se poneo, Dete Bajare. Imaš moju dozvolu da vest o smrti Geoframa Bornhalda odneseš njegovom sinu. Dain Bornhald je s Emonom Valdom – po poslednjem izveštaju, u blizini Tar Valona. Možeš im se pridružiti.“
„Hvala, moj gospodaru kapetane zapovedniee. Hvala.“ Bajar ustade i duboko se pokloni. Ali dok se pridizao, oklevao je. „Moj gospodaru kapetane zapovedniee, bili smo izdani.“ Glas mu posta hrapav od mržnje. „Taj Prijatelj Mraka vas je izdao, Dete Bajare?“ Nije mogao da se suzdrži; glas mu dobi na oštrini. Eitava godina planiranja propala je me?u hiljadu leševa Dece, a Bajar je želeo da priea o jednom eoveku. „Mladi kovae koga si samo dvaput video, taj Perin iz Dve Reke?“
„Da, moj gospodaru kapetane zapovedniee. Ne znam kako, ali znam da je krivica njegova. Ube?en sam u to.“ „Videau šta se u vezi s njim može uraditi, Dete Bajare.“ Bajar ponovo otvori usta, ali Nijal diže žilavu šaku da ga predupredi. „Sada možeš da ideš.“ Eovek upalog lica više nije imao izbora no da se ponovo pokloni i ode. Dok su se vrata za njim zatvarala, Nijal sede u svoju stolicu visokog naslona. Zbog eega je Bajar mrzeo tog Perina? Suviše je bilo Prijatelja Mraka da bi se snaga traaila na mržnju prema jednom odre?enom. Previše Prijatelja Mraka, na visokim i na niskim položajima, krije se iza veštih jezika i širokih osmeha, služeai Mraenoga. Svejedno, neae škoditi da se tom spisku doda još jedno ime.
Meškoljio se na tvrdoj stolici, pokušavajuai da udobno smesti svoje stare kosti. Po ko zna koji put poneo se mišlju da možda jastueia ne bi bio prevelik luksuz. I po ko zna koji put odbacio tu misao. Svetom vlada haos – nema vremena da se preda starosti.
Pustio je da mu svi ti znaci propasti lete kroz um. Tarabon i Arad Doman u ratu, gra?anski rat u Kairhijenu, a buduai da su Tir i Ilijan stari neprijatelji, i tamo je poeela da plaminja ratna groznica. Možda ti ratovi sami po sebi ništa ne znaee – ljudi vode ratove – ali obieno dolaze jedan po jedan. A sem lažnog Zmaja negde na Almotskoj ravnici, još jedan je u Saldeji, a treai muei Tir. Trojica odjednom. Mora da su svi lažni Zmajevi. Mora da je tako!
A još i desetine sitnica. Neke od njih možda su tek neosnovane glasine, ali uzevši sve ostalo u obzir... Aijeli vi?eni eak u Murandiji i Kandoru. Samo dvojica ili trojica odjednom, ali jedan ili hiljadu, Aijeli su iz Pustare izašli jedva jednom za sve godine od Slamanja. Samo su u vreme Aijelskog rata izašli iz te puste divljine. Priea se da Ata’an Mijere, Morski narod, zanemaruje trgovinu zarad potrage za znacima i predskazanjima – u vezi s eim, ne govore. Plove s brodovima tek upola punim, pa eak i praznim. Ilijan je prvi put u skoro eetiri stotine godina sazvao Veliki lov na Rog i poslao Lovce u potragu za euvenim Rogom Valera, za koji proroeanstvo kaže da ae dozvati mrtve junake iz groba da se protiv Senke bore u Tarmon Gai’donu, poslednjoj bici. Glasine govore da su Ogijeri, oduvek tako povueeni da sada veaina prostog sveta misli da su samo legenda, sazvali sastanke me?u udaljenim stedinzima.
Ali Nijalu je najviše govorila einjenica da su umešane Aes Sedai. Priea se da su neke od svojih sestara poslale u Saldeju da se suoee s Mazrimom Taimom, lažnim Zmajem. Ma koliko to kod muškaraca bilo retko, Taim je mogao da usmerava Jednu moa. To je bilo dovoljno da ga se plaše i da ga preziru. Malo je ljudi mislilo da se neko takav može poraziti, izuzev uz pomoa Aes Sedai. Bolje dozvoliti Aes Sedai da pomognu, no suoeiti se s neizbežnim užasima kada on poludi. Ali Tar Valon je izgleda poslao druge Aes Sedai da pruže podršku lažnom Zmaju u Falmeu. Ništa drugo se nije uklapalo u einjenice.
Krv mu se sledila od tog obrasca. Haos je bivao sve veai. Neeuvene stvari dešavale su se iznova i iznova. Einilo se da eitav svet kljuea. Bilo mu je jasno da Poslednja bitka zaista dolazi.
Svi njegovi planovi bili su uništeni. Planovi koji bi mu osigurali slavu me?u Decom Svetla za stotinu pokolenja. Ali metež znaei i priliku, a imao je nove planove s novim ciljevima. Ako bude mogao da zadrži snagu i volju da ih ostvari. Svetlosti, samo mi daj da dovoljno dugo poživim.
Prenu se iz svojih sumornih misli kada zaeu kolebljivo kucanje. „Napred!“ – prasnu.
Sluga u belom i zlatnom kaputu i pantalonama u?e i pokloni se. Pogleda prikovanog za pod, najavi da je Džaihim Karidin, Posveaeni Svetlosti, Inkvizitor Šake Svetla, došao na zapovest gospodara kapetana zapovednika. Karidin se pojavi odmah za slugom, ne saeekavši da Nijal progovori. Nijal mahnu sluzi da ode. Pre no što se vrata ponovo zatvoriše, Karidin se uz kovitlac snežnog plašta spusti na jedno koleno. Iza rasplamsalog sunca na grudima plašta bio je skerletni pastirski štap Šake Svetla, koju su mn ogi zvali Ispitivaeima, mada retko kada njima u lice. „Kao što si zapovedio moje prisustvo, moj gospodaru kapetane zapovedniee“, snažnim glasom kaza, „tako se ja vratih iz Tarabona.“
Nijal ga na trenutak osmotri. Karidin je bio visok, dobrano zašao u srednje godine, s pomalo prosedom kosom, ali krepak i snažan. Kao i uvek, tamne upale oei znalaeki su gledale. Nije ni trepnuo pod tihim posmatranjem gospodara kapetana zapovednika. Malo je ljudi imalo tako eistu savest ili debele živce. Karidin je kleeao, spokojno eekajuai, kao da je kratka i oštra naredba da napusti svoje zapovedništvo i bez odlaganja se vrati u Amador, bez ikakvog obrazloženja, bila nešto svakodnevno. Ali svejedno, govorilo se da je Džaihim Karidin strpljiviji od kamena.
Prevodilac: Ivan Jovanovia
Edicija: Treaa knjiga u serijalu TOEAK VREMENA
Izdanje: 1
Godina: 2004
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
