Zabeleške o skandalu
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Zoi Heler Pisac: Zoi Heler ISBN: 86-7436-282-6 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 dana
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Zabeleške o skandalu. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037C97
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Zoi Heler
ISBN:
86-7436-282-6
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0206
Broj strana:
232
Težina:
352 g
Proeitao sam je dvaput. Poseduje epske odlike greke tragedije, a eini ono što je zadatak svakog dobrog romana: podseaa nas na to kakve budale umijemo da budemo dok se probijamo kroz vlastiti život. Bila bi žalosna da nije smiješna; smešna da nije žalosna.Guardian
Od dana kad se oearavajuaa Šeba Hart pridružuje osoblju škole Sent Džordž, nastavnica istorije Barbara Kovet uvjerena je da je pronašla srodnu dušu. Barbarina odanost novoj prijateljici je strasna i nepokolebljiva, a kada Šebu hvataju u nezakonitoj ljubavnoj vezi s jednim od njenih ueenika, Barbara smjesta imenuje sebe za Šebinu glavnu zaštitnicu. Ali u ovoj mraenoj priei nije sve onako kako izgleda na prvi pogled i, baš kao što Šeba ubrzo otkriva, prijatelj ponekad može biti jednako nepouzdan kao i ljubavnik.
Knjiga zadivljujuaa, briljantna, nemoguae je ispustiti je iz ruku.
Independent on Sunday
Ovu knjigu eitaaete kao da preturate po ormariau u tu?em kupatilu: tu su i griža savjesti zbog novih saznanja, i slastan snobizam.
Independent
Zlokobna i iznena?ujuaa, neobieno jeziva, puna zapažanja koja poga?aju pravo u centar. Klasik emotivnog zatoeeništva.
Daily Express
Kao saosjeaajan portret izolacije u srcu ljudske svijesti, knjiga Zabilješke o skandalu uspostavlja finu ravnotežu izme?u crne komedije i tragedije, završavajuai se uvjerljivo zlokobnom notom.
Observer
Helerova tabloidsku prieu o opsjednutosti uzdiže do upeeatljivog, duhovitog književnog djela. Vrsnim potezima izmamljuje detalje o skandalu, dok sve zlokobnijim svijetlom obasjava Barbaru koja se, po jezivosti što ledi krv u žilama, može mjeriti s Tomom Riplijem Patriše Hajsmit.
Entertainment Weekly
Blistavo, podmuklo, upeeatljivo.
Zejdi Smit
Izvanredno. Helerova vješto kontroliše podvodne struje suptilne zlobe.
Evening Standard
ODLOMAK
Uvod
1. mart 1998.
Pre neku noa Šeba mi je za veeerom prieala kako su se ona i mali Konoli prvi put poljubili. S prieom sam uglavnom vea bila upoznata, razume se, s obzirom na to da je malo koji detalj o eitavoj raboti s Konolijem Šeba propustila da mi ispripoveda u više navrata. Ali ovaj put isplivalo je nešto novo. Desi se te je upitah da li ju je išta u prvom zagrljaju iznenadilo. Nasmejala se. Da, miris je bio iznena?ujuai, rekla mi je. Nije zamišljala na šta on miriše, a da jeste, verovatno bi pomislila na nešto klinaeko: žvake, koka-kolu, stopala.
A kada je kucnuo taj eas, udahnula sam miris sapuna i sveže osušenog veša. Mirisao je na pomnu negu. Znaš onu vlažnu aromu koja te zapahne kad otvoriš veš-mašinu? E pa, na to. Tako eist, Barbara. Nikad ni traga onom zadahu sira i luka kakav imaju druga deca…
Otkad smo došle u Edijevu kuau, Šeba je sa mnom tako razgovarala svake bogovetne veeeri. Ona sedi za kuhinjskim stolom zagledana u mrko zelenilo Edijeve bašte. Ja sedim preko puta nje i gledam kako njeni nervozni prsti, kao da klize po ledu, iscrtavaju petlje na mušemi. Eesto mi kazuje prilieno žestoke prieice onim njenim glasom te-ve voditeljke. A opet, jedna od mnogih stvari kojoj sam se uvek divila kod Šebe jeste njeno umeae da o niskim strastima govori tako da zvuee sasvim pristojno. Mi nemamo tajni, Šeba i ja.
Znaš li na šta sam pomislila prvi put kad sam ga videla kako se svlaei, Barbara? Na sveže baštensko povrae umotano u eistu maramicu. Na peeurke maloeas izva?ene iz zemlje. Ne, stvarno. Mogla sam da ga pojedem. Prao je kosu svake veeeri. Zamisli! Bila je lepršava od eistoae. Pubertetlijska taština, pretpostavljam. Ili ne – možda bojažljivost koja odlikuje taj uzrast. Telo mu je još bilo nova igraeka: nije naueio da se prema njemu odnosi s ravnodušnim nemarom, kao odrasli.
Stupila je natrag na poznato mi tle. Rapsodiju o kosi mora da sam proteklih meseci eula najmanje petnaest puta. (Što se mene tiee, nikad nisam marila za Konolijevu kosu. Uvek mi je delovala pomalo zlokobno – nalik snegu od usukane staklene vune koji se nekad prodavao kao ukras za božianu jelku.) A ipak nastavih da postavljam potpitanja.
„A da li si bila uznemirena dok ste se ljubili, Šeba?“
O, ne. U stvari, da… Ne baš. (Smeh.) Može li se istovremeno biti smiren i uznemiren? Seaam se da sam osetila poprilieno olakšanje, jer nije koristio jezik. Ipak najpre moraš da upoznaš nekoga, zar ne? Inaee te poklopi. Sve to balavljenje. I onaj nelagodan oseaaj kad ono drugo nastoji da ispolji kreativnost na ogranieenom prostoru… U svakom slueaju, biae da sam se previše opustila jer je bicikl pao – uz užasnu buku – i onda sam, naravno, utekla odatle…
U ovakvim prilikama ne govorim mnogo. Bitno je navesti Šebu da govori. No eak i kad je sve kako treba, u našem odnosu najeešae sam ja ta koja sluša. To ne znaei da je Šeba pametnija od mene. Svaki objektivan posmatrae, verujem, ocenio bi me kao obrazovaniju. (Šeba zna ponešto o umetnosti – to joj priznajem; ali uprkos svim preimuastvima svoje klase, ostala je žalosno nenaeitana.) Ne, Šeba govori jer je po prirodi prieljivija i otvorenija od mene. Ja sam obazrive naravi, a ona… pa, ona nije.
Za veainu ljudi, iskrenost predstavlja takvo odstupanje od onog što eini njihov svakodnevni modus operandi – takvo zastranjenje s puta njihove svagdašnje pritvornosti – da se oseaaju dužnim da vas upozore kad nai?e tren istinoljublja. „Da budem sasvim iskren“, reai ae, ili: „Pravo da ti kažem“, ili: „Mogu li da govorim otvoreno?“ Eesto žele da izmame zavet o diskreciji pre nego što nastave. „Ovo ostaje me?u nama, razume se… Nikom ni reei, obeaaj mi…“ Šeba to ne radi. Ona se neprestano i bez oklevanja razbacuje intimnim, nimalo laskavim detaljima o sebi samoj. „Kao dete bila sam zastrašujuae opsesivna mala masturbatorka“, rekla mi je jednom, tek što smo se upoznale. „Majka je praktieno morala da mi zalepi gaaice selotejpom za telo, kako se ne bih rajcala na javnim mestima.“ „O?“, rekla sam, upinjuai se da zvueim kao da sam navikla na aaskanje o sl ienim temama preko kafe i napolitanki.
Smatram to odlikom njene klase – tu nehajnu iskrenost. Da sam u životu eešae dolazila u dodir s noblesom, verovatno bih bila upoznata s njihovim stilom i ne bih mu pridavala pažnju. Ali Šeba je jedina prava pripadnica više klase koju sam upoznala. Njena rasipnieka otvorenost za mene je, na svoj naein, egzotiena koliko i tanjir u usni pripadnika nekog amazonskog plemena. Trenutno bi trebalo da je zadremala. (Noau loše spava.) Ali mi škripa dasaka odozgo govori da se muva po sobi svoje bratanice. Popodne eesto odlazi tamo. Oeigledno je u detinjstvu to bila njena soba. Tu provodi sate zabavljajuai se devojeicinim drangulijama – preraspore?ujuai teglice sa sjajem i lepkom u kompletima za likovno i praveai inventar plastienih cipelica za lutke. Ponekad tamo i zaspi, pa moram da je budim za veeeru. Uvek izgleda prilieno tužno i eudno, ispružena na ružieasto-belom krevetu, dok joj se velika, ogrubela stopala klate preko ivice. Kao žena-gorostas zabasala u pogrešnu kuau.
Ova kuaa danas pripada njenom bratu, Ediju. Posle smrti Šebinog oca, Šebina majka je zakljueila da je kuaa prevelika samo za jedno i Edi ju je otkupio od nje. Šebu to peee, eini mi se. Nije pravo da Edi, prosto zato što je bogat, može da kupi našu zajednieku prošlost samo za sebe, kaže ona.
Trenutno je Edi u Nju Delhiju s porodicom. Amerieka banka za koju radi poslala ga je tamo na šest meseci. Šeba ga je zvala u Indiju kad su poeele njene muke i on joj je dopustio da boravi u kuai dok ne prona?e stalno rešenje. Od tada smo ovde. Niko ne zna šta aemo kad se Edi u junu vrati. Ja sam otkazala zakup svog staneiaa pre nekoliko nedelja, a nema opasnosti da ae nam Šebin muž Rieard pružiti utoeište, eak ni privremeno. Verovatno nemamo dovoljno para da iznajmimo stan, a da budem iskrena, i ne verujem da bi nas sada primio ijedan stanodavac u Londonu. Ipak, nastojim da ne brinem. Dosta je svakom danu zla svoga, znala je da kaže moja majka.
Ovo nije priea o meni. Ali kako je zadatak da je isprieam dopa o mojih ruku i kako i sama igram sporednu ulogu u doga?ajima koje au opisati, red je da kažem nešto o sebi i svom odnosu s glavnom protagonistkinjom. Zovem se Barbara Kovet. (S vremena na vreme neki od kolega nazvaae me „Barb“ ili, još nepoželjnije, „Babs“, ali takve obeshrabrujem.) Pre nego što sam se u januaru penzionisala, živela sam u Areveju, u severnom Londonu, gde sam dvadeset jednu godinu predavala istoriju u obližnjoj školi Sent Džordž. I upravo sam tamo, pre malo manje od osamnaest meseci, upoznala Betšebu Hart. Sada je njeno ime verovatno poznato veaini od vas. Ona je eetrdesetdvogodišnja nastavnica grnearstva nedavno optužena za nedoliean nasrtaj na maloletnika, pošto je otkriveno da je bila u seksualnoj vezi s jednim ueenikom – deeakom kome je bilo petnaest godina kada je veza zapoeela.
Otkad je izašao na svetlo dana, Šebin slueaj privlaei gotovo nepresušnu pažnju medija. Nastojim da sve pratim iako je to, da budem iskrena, prilieno žaloban zadatak. Pamtim vremena kad sam polagala izvesnu veru u integritet informativnih kuaa ove zemlje, ali sada, pošto sam izbliza videla kako izveštaei obavljaju svoj posao, shvatam da je ta vera, nažalost, položena u pogrešne ruke. U poslednje dve nedelje uoeila sam najmanje dvadeset materijalnih grešaka vezanih za Šebin slueaj, i to samo u novinama. Baš je u ponedeljak neki pametnjakovia iz Dejli mirora opisao Šebu kao „prsatu srcolomku“. (Svako ko je okrzne pogledom videae da je ravna kao daska.) A juee je San objavio „ekspoze“ o Šebinom mužu, gde se tvrdi da je Rieard, profesor teorije komunikacija na Londonskom univerzitetu, „moderan profa koji održava seksi seminare o tome kako eitati pornografske easopise“.
Posle svega, ipak, ne zapanjuju me toliko nebriga i nehajna lažljivost u izveštavanju, koliko licemerje. Milostivi Bože, nepokolebljivog li licemerja! Bilo mi je jasno, kad se o svemu saznalo, da ae se diai prašina. Nisam pretpostavljala da ae Šebu obasuti samilošau. Ali ni u snu nisam oeekivala pomamnu žestinu reakcije. Zagolicanu jarost. Ti nov inari o Šebi pišu kao da su sedmogodišnja deca koja se prvi put suoeavaju sa seksualnošau svojih roditelja. Nedostojno je jedna od njihovih velikih reei. Nezdravo je druga. Šebina oseaanja prema deeaku su nezdrava. I njen brak je nezdrav. Deeak je imao nezdravu želju da pridobije njenu pažnju. Što se ovih ljudi tiee, svaka vrsta seksualne privlaenosti koja se ne može pomenuti na razglednici s mora pada na zdravstvenom testu. Svaki seksualni aranžman van uskogrudih konvencija ustanovljenih u porodienim easopisima žigoše se vidnom, zlokobnom oznakom izopaeeno.
Novinari su školovani ljudi, zar ne? Neki od njih završili su fakultet. Kako li im je um postao tako uskogrud? Zar oni nikad nisu poželeli nekog eije se godište razilazi s lokalnim zakonom i obieajima? Nikad iskusili nagon koji ispada iz magienog kruga seksualne ortodoksije?
Verujem da su Riearda i Šebu dokusurile upravo novine. Pošto je puštena uz kauciju, nakratko su se borili da isplivaju. Ali niko – nijedan par – to ne bi mogao da podnese. Kad samo pomislim na sve one novinare utaborene pred njihovom kuaom, na grozomorne naslove svakoga dana – „Nastavnica seksualnog vaspitanja prolazi na oralnom testu s najvišom ocenom“, „Nastavnica s posebnim zanimanjem za ?aeko telo“ i tako dalje – eudo je da su i toliko izdržali. Malo pre no što se Šeba prvi put pojavila pred sudijom za prekršaje, Rieard joj je saopštio da njeno prisustvo u kuai unosi jad u život njihove dece. Verujem da je to smatrao uljudnijim obrazloženjem einjenice da je izbacuje nego da se pozvao na vlastito oseaanje zgroženosti.
I tu na scenu stupam ja. Smestila sam Šebu u svoj stan na oko nedelju dana, a kada je Edi prihvatio njenu molbu da boravi u njegovoj kuai, pošla sam sa njom. A kako da ne po?em? Šeba je bila tako žalosno sama. Trebalo bi zaista da budeš bez srca pa da je napustiš. Eeka je još najmanje jedno preliminarno roeište – možda eak i dva – pre nego što predmet stigne pred Okružni sud, a da budem iskrena, ne mislim da bi to Šeba podnela sama. Njen branilac kaže da bi mogla da izbegne Okružni sud ako bi priznala krivicu. Ali ona neae ni da euje. Priznanje krivice – eak i one koja jasno iskljueuje „prisilu, nasilje ili ucenu“ – smatra nezamislivim. „Nije bilo nasrtaja i nisam ueinila ništa nedolieno“, voli da kaže.
Postavši, u poslednjih nekoliko nedelja, Šebinom zaštitnicom, neminovno sam nešto od medijske pažnje privukla i na sebe. Novinare kao da zbunjuje i onespokojava einjenica da je ugledna starija gospo?a s gotovo eetrdeset godina radnog iskustva u obrazovanju prihvatila da druguje sa Šebom. Svi izveštaei koji prate ovaj slueaj – svi do poslednjeg – poklonili su posebnu pažnju više ili manje posprdnom opisivanju moje tašne: savršeno obienom predmetu s drvenim drškama, na kome su izvezena dva maeeta. Oeito bi im svima mnogo više odgovaralo da s drugim zubatim babuskerama razglabam o unucima ili igram tombolu. Umesto što stojim pred kuaom bogatog bankara na Primroz hilu i branim lik navodne obljubnice dece.
Jedino moguae objašnjenje koje novinari pronalaze za moje dobrovoljno povezivanje sa Šebinim razvratništvom jeste da sam, na neki još uvek maglovit naein, i sama razvratna. U nedeljama što su usledile posle Šebinog hapšenja, od mene je u nekoliko navrata traženo da se u njeno ime obratim novinarima, zbog eega sam danas eitaocima Sana poznata kao „mentorka soene nastavnice“. (Oni koji me poznaju mogu da posvedoee da sam krajnje neprimeren kandidat za takav nadimak). Istupajuai kao Šebin portparol gajila sam naivnu nadu da au odbiti licemerno bogougodne napade na moju prijateljicu, te da au baciti malo svetla na istinsku prirodu njene složene lienosti. Ali avaj, nisam postigla ništa od toga. Mojim izlaganjima ili je bio iskrivljen smisao, ili su prošla neopaženo u poplavi laži što su ih širili ljudi koji Šebu nikada nisu ni sreli, a i da jesu, teško da bi je razumeli.
To je glavni razlog zbog kog odlueih da rizikujem dalju pogibelj i napišem vlastiti osvrt na Šebin pad. Dovoljno sam smela da verujem kako sam upravo ja najpozvanija da saeinim ovu malu pripovest. Usudiau se eak da ustvrdim kako sam jedina koja to može. Šeba i ja provele smo u poslednjih osamnaest meseci bezbrojne sate zajedno, razmenjujuai svakojake tajne. Izvesno ne postoji nijedan Šebin ro?ak niti prijatelj tako podrobno upuaen u svakodnevni razvoj njene veze s Konolijem. U velikom broju slueajeva doga?ajima koje au ovde opisati prisustvovala sam lieno. Tamo gde nisam, osloniau se na detaljne prikaze koje je izrekla sama Šeba. Nisam toliko umišljena da tvrdim kako je moja verzija doga?aja besprekorna. Ali verujem da ae moj iskaz u znatnoj meri pomoai javnosti da razume ko je, u stvari, Še
