Božanstvene Tajne
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Rebeka Vels Pisac: Rebeka Vels ISBN: 86-7436-043-2 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 da...
Pročitaj cijeli opis
20,80 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Božanstvene Tajne. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037E2A
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Rebeka Vels
ISBN:
86-7436-043-2
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0036
Broj strana:
368
Težina:
474 g
Sidali Voker je uspešna pozorišna rediteljka. Nakon jednog intervju koji je dala za novine, njena majka Vivi, uvre?ena onime što je njena kaerka izjavila o njoj objavljuje da je se odriee. Sidali potpuno poražena ovim saznanjem odga?a svoje veneanje. Sve izgleda sumorno do trenutka kada tri najbolje majeine prijateljice stupe na scenu i nagovore je da pošalje kaerci beležnicu u kojoj su uspomene na gotovo pola veka njihovih života, od detinjstva pa sve do problema koji su nastali ra?anjem dece. I dok se Sidali bori da shvati svoju majku, ona se suoeava sa uvijenom lepotom nesavršene ljubavi i einjenicom da je oproštaj, pre nego razumevanje, zapravo ono što je srcu potrebno.»Veoma zabavno štivo i, iznad svega, veoma dirljiv roman o složenim odnosima izme?u majke i kaerke«
Washington Post
»Novi roman Rebeke Vels je velika živopisna slika tri generacije žena koje pokušavaju da prežive brak, majeinstvo i bol, uvek se oslanjajuai na me?usobnu ljubav... Roman širokog zamaha i mnoštva boja: zabavan toliko da vam zastaje dah.«
Atlanta Journal
»Smejaaete se. Plakaaete. Ali najviše od svega, uživaaete i poželeaete da gospo?i Vels uputite jedno veliko hvala.«
Columbus Dispatch
Roman po kojem je snimljen i istoimeni bioskopski hit
ODLOMAK
Prolog
Sida je ponovo devojeica u vrelom srcu Lujzijane, moevarnom svetu katoliekih svetaca i vudu kraljica. Praznik je rada, devetsto pedeset i deveta, na plantaži Piken grouv. Dan godišnjeg lova na golubove njenog oca. Dok se muškarci znoje i pucaju, Sidina prelepa majka, Vivi, i njene prijateljice, koje svi zovu Šizike, sede u klimatizovanoj kuai i igraju bourrée, opaku varijantu južnjaekog pokera. Na tabli na kuhinjskom zidu je napisano: PUŠI, PIJ, NIKADA NE RAZMIŠLJAJ ? pozajmica od Bili Holidej. Kada gospo?e naprave pauzu, hrane Je-je klince (kako Šizike nazivaju svoje potomstvo) preslatkim maraskino trešnjama iz frižidera.
Te noai, posle golubijeg gamba (siaušne ptieje kosti plivaju u Hevilend porcelanskim posudama), Sida ide u krevet. Nekoliko sati kasnije, sa uzdahom se budi iz ružnog sna. Na vrhovima prstiju ide do majeinog kreveta, ali ne može da probudi Vivi iz snova natopljenih burbonom.
Izlazi bosa u vlažnu noa, dok joj meseeina pada na pegava ramena. Stojeai pored ogromnog, živog hrasta na ivici oeevih pamuenih polja, Sida diže pogled u nebo. U krilu mladog meseca sedi Sveta Gospa, snažnih mišiaa i blagog srca. Zabacuje svoje sjajne noge kao da joj je mesec ljuljaška, a nebo veranda. Mahne Sidi kao da je upravo ugledala starog drugara.
Sida stoji na meseeini i pušta da Blažena Majka voli svaku vlas na njenoj šestogodišnjoj glavi. Nežnost koja se sliva sa meseca meša se sa nežnošau zemlje. Za jedan kratak, svetlucav tren, Sida Voker zna da nikada nije postojao trenutak u kome nije bila voljena.
1
Step-plesaeica koja maltretira svoju decu. Tako je nedeljni Njujork tajms od osmog marta devedeset i treae nazvao Vivi. Stranice nedelju dana starog kulturnog dodatka ležale su rasute na podu pored Side, koja se sklupeala na krevetu, evrsto umotana u earšave, sa telefonom na jastuku pored glave.
Nije bilo nagoveštaja da ae kritiearka biti toliko nemilosrdna. Roberta Lidel je bila tako srdaena, toliko se tokom intervjua ponašala kao sestra, da j e Sida oseaala da je stekla novu prijateljicu. Na kraju krajeva, u ranijem prikazu, Roberta je vea proglasila Sidinu režiju Žena na vrhu u Linkoln centru za ?eudesan doga?aj u ameriekom pozorištu?. Novinarka je suptilno i vešto uljuljkala Sidu u udobno i lažno oseaanje bliskosti, dok je iz nje crpla intimne informacije.
Dok je Sida ležala u krevetu, njena koker španijelka, Hjulin, uvukla se u kuaicu koju su einila Sidina savijena kolena. Poslednjih nedelju dana, koker je bio jedino društvo koje je Sida želela. Nije želela ni društvo Konora Mekgila, svog verenika. Ni društvo prijatelja, niti kolega. Samo društvo psa kome je dala ime u east Hjuija Longa.
Gledala je u telefon. Njen odnos sa majkom nikada nije bio idealan, ali ova najnovija epizoda je bila prava katastrofa. Po ko zna koji put te nedelje, Sida je okrenula broj svojih roditelja u Piken grouvu. Po prvi put, pustila je da telefon zaista i zazvoni.
Kada je zaeula Vivino: ?Halo?, Sida je osetila gre u stomaku.
?Mama? Ja sam.?
Bez oklevanja, Vivi je spustila slušalicu.
Sida je pritisnula automatsko ponovno biranje. Vivi je opet digla slušalicu, ali je autala.
?Mama, znam da si tamo. Molim te, nemoj da prekidaš. Tako mi je žao što se sve ovo desilo. Stvarno mi je jako, jako žao. Ja...?
?Ne postoji ništa što možeš da kažeš ili uradiš pa da ti oprostim?, rekla je Vivi. ?Za mene si mrtva. Ubila si me. Sada ja ubijam tebe.?
Sida se uspravila u krevetu i pokušala da do?e do daha.
?Mama, nisam želela da se bilo šta od ovoga dogodi. Ta žena koja me je intervjuisala...?
?Izbacila sam te iz testamenta. Nemoj da se zaeudiš ako te budem tužila zbog klevete. Tvojih fotografija više nema na mojim zidovima. Nemoj...?
Sida je mogla da vidi majeino lice, crveno od besa. Mogla je da vidi kako joj se vene boje lavande probijaju ispod svetle kože.
?Mama, molim te. Ja ne mogu da kontrolišem Njujork tajms. Da li si proeitala ceo elanak? Rekla sam: ?Moja majka, Vivi Abot Voker, jedna je od najšarmantnijih osoba na svetu?.?
? ?Najšarmantnijih povre?enih.? Rekla si: ?Moja majka je jedna od najšarmantnijih povre?enih osoba na svetu. Tako?e je i jedna od najopasnijih.? Sidali, imam to ovde, crno na belo.?
?Da li si proeitala deo gde kažem da sam ti zahvalna za svoju kreativnost? Gde kažem: ?Moja kreativnost potiee direktno od one koju je ispoljavala moja majka, kao kad je koristila tabasko da zaeini naše boeice s mlekom.? Mama, uživali su dok sam prieala kako bi obuvala cipele za stepovanje i igrala za nas dok si nas hranila. Obožavali su to.?
??ubre malo lažljivo. Obožavali su kada si im rekla: ?Moja majka pripada staroj južnjaekoj tradiciji u vaspitavanju dece, u kojoj je kaiš po golom turu ono što deca najbolje razumeju?.?
Sida je zadržala dah.
?Obožavali su?, nastavi Vivi, ?kada su proeitali: ?Sidali Voker, sofisticirana, briljantna režiserka hit predstave Žene na vrhu dobro zna šta je nasilje u porodici. Maltretirano dete step-plesaeice, ona u svoje predstave unosi retku i dirljivu ravnotežu izme?u lienog angažmana i profesionalne distance koja je obeležje pravog pozorišnog genija.??
??Maltretirano dete?! Kakvo je to sranje! Najgore klevetnieko sranje, od najodvratnijeg deteta koje postoji!?
Sida nije mogla da diše. Prinela je palac usnama i zagrizla kožu oko nokta, što je poslednji put radila kada joj je bilo deset godina. Zapitala se gde li je stavila zeneks.
?Mama, uopšte nisam želela da te povredim. Mnoge od tih reei nisam ni izgovorila pred tom prokletom novinarkom. Kunem se, ja...?
?Prokleta sebiena lažljivice! Uopšte nije nikakvo eudo da ti se svaka veza raspadne. Ništa ne znaš o ljubavi. Imaš okrutnu dušu. Neka Bog pomogne Konoru Mekgilu. Morao bi da bude budala da se oženi tobom.?
Sida se digla iz kreveta, dok joj je celo telo drhtalo. Otišla je do prozora svog stana koji se nalazio na dvadeset i treaem spratu Menhetn Plaze. Mogla je da vidi reku Hadson. Podseaala ju je na crvene vode reke Garnet u centralnoj Lujzijani.
Mama, kakva si ti kueka, pomislila je. Kakva proždiruaa, melodram atiena kueka. Kada je progovorila, glas joj je bio hladan, kontrolisan.
?To što sam rekla baš i nije bila laž, majko. Ili si zaboravila kakav je oseaaj kaiša u ruci??
Sida je eula Vivino ubrzano disanje. Kada je progovorila, Vivin glas je bio za oktavu niži.
?Moja ljubav je bila privilegija koju si zloupotrebila. Ukidam ti tu privilegiju. Nisi više u mom srcu. Prognana si. Želim ti samo beskonaenu grižu savesti.?
Sida zaeu otegnuti signal u slušalici. Znala je da joj je majka prekinula vezu, ali nije mogla da spusti slušalicu. Stajala je, ukipljena u mestu, uz zvuke vreve koji su dopirali sa Menhetna, okružena hladnom martovskom svetlošau koja je bledela svud oko nje.
Posle godina režiranja po provincijskim pozorištima od Aljaske do Floride, posle mnogobrojnih alter-alternativnih predstava, Sida je bila spremna za uspeh sa Ženama na vrhu. Kada je, u februaru, predstava napokon doživela premijeru u Linkoln centru, doeekana je sjajnim kritikama. Sa svojih eetrdeset godina, Sida je bila željna uživanja u priznanjima. Radila je na predstavi sa piscem, Mej Sorensen, još od prve pretpremijere u Sijetl Repu, na Mejinom domaaem terenu. Nije režirala samo premijeru u Sijetlu, vea i izvo?enja u San Francisku i Vašingtonu. Konor je uradio scenografiju, a jedan od njenih najboljih prijatelja, Vejd Kounen, uradio je kostime. Njih eetvoro su godinama bili tim, i Sida je bila oduševljena što može da se opusti sa svojim prijateljima, i uživa u slavi.
Prva kritika Roberte Lidel je bila pravi hvalospev za Sidin rad:
Sidali Voker je režirala briljantnu dramu Mej Sorensen o majkama i kaerkama sa hrabrošau i saoseaanjem. U rukama Vokerove, materijal koji je mogao da ispadne sentimentalan i banalno komiean, umesto toga je snažan, emocionalan i duboko duhovit. Vokerova je uspela da euje najtananije tonove u ovoj urnebesnoj, kompleksnoj, tužnoj i duhovitoj drami, i uoblieila je te tonove u nešto što je mnogo više sila prirode nego obiena pozorišna predstava. Znaeaj porodice ? sa njenim tajnama, njenim u bistvima i njenim beskrajnim bogatstvom ? oživljen je u Linkoln centru. Amerieko pozorište na tome može da zahvali Mej Sorensen i Sidali Voker.
Kako je Sida mogla da zna da ae samo mesec dana kasnije Roberta Lidel uspeti da se ušunja u njenu psihu i izvuee informacije koje je Sida obieno delila samo sa svojim analitiearem i najboljim prijateljima?
Posle spornog elanka, Vivi i Sidin otac Šep, kao i ostatak porodice, vratili su karte za predstavu. Sida je otkazala sve planove koje je pravila za njihovu posetu. Eesto je sanjala Vivi kako plaee. Snovi iz kojih bi se i sama budila u suzama. Nije bilo glasa od njenog brata Malog Šepa, niti od njene sestre Lulu. Ništa nije eula ni od oca.
Jedini sa kim se eula bio je njen najmla?i brat, Bejlor. Rekao je: ?Ludilo, Sidice. Vivi Duša je oduvek želela da bude u Njujork tajmsu, ali nije mislila na nešto ovakvo. Mogla bi krv da joj daš, i opet ti ovo ne bi oprostila. Uzgred, ti si zvezda, a ne ona. I to je ubija.?
?A tata??, pitala je Sida. ?Zašto me on nije zvao??
?Mora da se zezaš?, rekao je Bejlor. ?Mama mu radi šta hoae. Pitao sam ga zašto ti bar nije napisao par redova. Znaš šta mi je odgovorio? Rekao je: ?Ja sam taj koji mora da živi sa Vivi Voker?.?
Sida nije želela da spusti slušalicu nakon razgovora sa mla?im bratom. Želela je da neko rasprši oseaaj da je postala siroee. Pisala je Vivi:
18. april 1993.
Draga mama,
Oprosti mi, molim te. Nisam želela da ti nanesem bol. Ali to je moj život, mama. Moram da budem u stanju da govorim o njemu.
Nedostaješ mi. Nedostaje mi tvoj glas, tvoj šašavi smisao za humor. Nedostaje mi tvoja ljubav. Boli me srce od pomisli da si me se odrekla. Molim te, pokušaj da razumeš da ja ne mogu da kontrolišem šta ae neko drugi da napiše. Molim te znaj da te volim. Ne tražim da prestaneš da budeš besna. Samo tražim da me ne izbaciš iz svog srca.
Sida
Publicitet koji je elanak izazvao poveaao je prodaju karata. Žene na vrhu su postale još veai hit. Tajm je ob javio reportažu o ženama u pozorištu, u kome je spomenuo i Sidu. Ameriken Plejhaus ju je pozvao da uradi adaptaciju za televiziju, a CBS je pregovarao sa njenim agentom o radu na seriji. Pozorišta širom zemlje koja su je godinama odbijala, sada su je molila da režira kod njih.
U jeku svega toga, Mej je otkupila pozorišna prava za Žene od Klare But Lusi, i uradila adaptaciju za mjuzikl. Sijetl Rep je dobio poprilienu donaciju da angažuje Mej, Sidu, Konora i Vejda da urade zajednieku produkciju.
Dok se dan njihove privremene selidbe u Sijetl bližio, Sida je oseaala neprekidan bol u vratu. Oseaala se kao hodajuai nervni završetak. Nije znala šta boli više: greevi u vratu ili tuga koja bi se oslobodila kada bi je Konor izmasirao. Sida je živela životom o kome je oduvek sanjala: bila je popularan režiser, verena za eoveka koga je obožavala. Ali jedino što je želela da radi bilo je da leži u krevetu, jede Kraftove rezance sa sirom, i krije se od aligatora.
Sida je ponovo devojeica u vrelom srcu Lujzijane, moevarnom svetu katoliekih svetaca i vudu kraljica. Praznik je rada, devetsto pedeset i deveta, na plantaži Piken grouv. Dan godišnjeg lova na golubove njenog oca. Dok se muškarci znoje i pucaju, Sidina prelepa majka, Vivi, i njene prijateljice, koje svi zovu Šizike, sede u klimatizovanoj kuai i igraju bourrée, opaku varijantu južnjaekog pokera. Na tabli na kuhinjskom zidu je napisano: PUŠI, PIJ, NIKADA NE RAZMIŠLJAJ – pozajmica od Bili Holidej. Kada gospo?e naprave pauzu, hrane Je-je klince (kako Šizike nazivaju svoje potomstvo) preslatkim maraskino trešnjama iz frižidera. Te noai, posle golubijeg gamba (siaušne ptieje kosti plivaju u Hevilend porcelanskim posudama), Sida ide u krevet. Nekoliko sati kasnije, sa uzdahom se budi iz ružnog sna. Na vrhovima prstiju ide do majeinog kreveta, ali ne može da probudi Vivi iz snova natopljenih burbonom. Izlazi bosa u vlažnu noa, dok joj meseeina pada na pegava ramena. Stojeai pored ogromnog, živog hrasta na ivici oeevih pamuenih polja, Sida diže pogled u nebo. U krilu mladog meseca sedi Sveta Gospa, snažnih mišiaa i blagog srca. Zabacuje svoje sjajne noge kao da joj je mesec ljuljaška, a nebo veranda. Mahne Sidi kao da je upravo ugledala starog drugara. Sida stoji na meseeini i pušta da Blažena Majka voli svaku vlas na njenoj šestogodišnjoj glavi. Nežnost koja se sliva sa meseca meša se sa nežnošau zemlje. Za jedan kratak, svetlucav tren, Sida Voker zna da nikada nije postojao trenutak u kome nije bila voljena. 1
Step-plesaeica koja maltretira svoju decu. Tako je nedeljni Njujork tajms od osmog marta devedeset i treae nazvao Vivi. Stranice nedelju dana starog kulturnog dodatka ležale su rasute na podu pored Side, koja se sklupeala na krevetu, evrsto umotana u earšave, sa telefonom na jastuku pored glave.
Nije bilo nagoveštaja da ae kritiearka biti toliko nemilosrdna. Roberta Lidel je bila tako srdaena, toliko se tokom intervjua ponašala kao sestra, da je Sida oseaala da je stekla novu prijateljicu. Na kraju krajeva, u ranijem prikazu, Roberta je vea proglasila Sidinu režiju Žena na vrhu u Linkoln centru za „eudesan doga?aj u ameriekom pozorištu“. Novinarka je suptilno i vešto uljuljka
