Crveni Trg
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Martin Kruz Smit Pisac: Martin Kruz Smit ISBN: 86-7436-052-1 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: ...
Pročitaj cijeli opis
17,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Crveni Trg. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Boja
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037F11
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Martin Kruz Smit
ISBN:
86-7436-052-1
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0044
Broj strana:
348
Težina:
450 g
Izuzetno uzbudljivo... Crveni trg je za glavu i ramena iznad veaine trileraIndependent
Patolozi nisu mogli mnogo toga da zakljuee na osnovu sprženih ostataka dilera eije automobil izgoreo na noanoj crnoj berzi u predgra?u Moskve. Izgledalo je kao da je bomba, ali niko nije video ništa – svedoka nije bilo. Arkadij Renko, specijalni istražitelj Moskovskog tužilaštva, skinut je sa slueaja pre nego što je i naeinio neki pomak. Me?utim, on nije eovek koji tako lako diže ruke, pa nastavlja da sledi svoje mršave tragove koji ae ga odvesti u Minhen i Berlin – i natrag u život njegove davno izgubljene voljene Irine. Za to vreme mafijaši su za korak ispred i eine sve kako bi ga potpuno uklonili sa scene.
»Ovo je možda najbolji triler koji ae se pojaviti u nekoliko narednih godina u SAD«
Time
»Njegova nova Moskva vrvi uzbu?enjima, pohlepom, nasiljem i oeajem... Napet, sjajno osmišljen triler«
Sunday Times
ODLOMAK
Letnja noa u Moskvi liei na požar. Zvezde i mesec blede. Parovi ustaju, oblaee se i izlaze na ulice. Automobili kruže ugašenih farova.
„Tamo.“ Jaak je ugledao „audi“ koji se približavao iz suprotnog smera.
Arkadij je navukao slušalice i kucnuo po prijemniku. „Radio mu je iskljueen.“
Jaak je na bulevaru okrenuo auto za sto osamdeset stepeni i dodao gas. Detektiv je imao kose oei usa?ene na mišiaavom licu; polegao je po volanu kao da hoae da ga savije.
Arkadij je lupkanjem po kutiji izvadio cigaretu. Prvu tog dana. Doduše, bilo je jedan po ponoai, tako da to i nije bilo za pohvalu.
„Bliže“, rekao je i skinuo slušalice. „Da budemo sigurni da je to Rudi.“
Pred njima su bleštala svetla kružnog puta koji je opasivao grad. „Audi“ je skrenuo ka rampi da bi se ukljueio u saobraaaj na autoputu. Jaak se uvukao izme?u dva kamiona, eije su prikolice bile pune tabli lima koje su tandrkale pri prelasku preko svake neravnine na putu. Dok su preticali prednji kamion, „audi“ i cisternu, Arkadij je bacio pogled na vozaeev profil, ali, u automobilu su bile dve osobe, a ne jedna. „Pokupio je nekoga. Da pogledamo još jednom“, reee.
Jaak je usporio. Cisterna ih nije preticala, ali je nekoliko sekundi kasnije „audi“ projurio kraj njih. Vozae, Rudi Rozen – debeljko eije su mekane ruke poeivale na volanu – bio je lieni bankar mafijaša, sa željom da postane Rotšild u krugovima najprimitivnijih moskovskih kapitalista. Njegov saputnik je bila žena; ruske crte lica su joj od dijete dobile divalj izgled, nešto izme?u senzualnosti i izgladnelosti; kratka, moderno ošišana plava kosa bila joj je zaeešljana unazad i gubila se u kragni crne kožne jakne. Dok je „audi“ prolazio, okrenula se i odmerila automobil u kome su bili detektivi, „žiguli 8“, kao da je ?ubre. Oko trideset joj je, pomislio je Arkadij. Imala je tamne oei i široka usta, pune usne bile su blago otvorene, kao da je izgladnela. „Audi“ je bio praaen rikom motora „suzukija 750“, koji se udenuo izme?u dva automobila. Vozae je nosio crnu kacigu, crn u kožnu jaknu i crne eizme, koje su se presijavale na svetlosti farova. Jaak je odahnuo. Bio je to Kim, Rudijev telohranitelj.
Arkadij se sagnuo i ponovo stavio slušalice. „I dalje ništa.“
„Vodi nas ka pijaci. Tamo ima ljudi koji ae te ukokati ako te prepoznaju“, smejao se Jaak. „Tako aemo bar znati da smo na pravom mestu.“
„Jamaeno.“ Trebalo bi da Bog nekima zabrani mentalnu fiskulturu, pomisli Arkadij. Uostalom, ako me i prepoznaju, to ae znaeiti da sam još živ.
Sve saobraaajne trake ulivale su se u istu izlaznu rampu. Jaak je pokušao da prati „audi“, ali se kolona „rokera“ na motorima ugurala izme?u njih. Le?a su im krasile svastike i carski orlovi; za sobom su ostavljali oblak dima koji je kuljao iz izduvnih cevi s kojih su skinuti prigušivaei.
Uz rampu su bili nanizani odbojnici. Automobil se truckao kao da se voze po krompirima. Arkadij je video siluete koje su se ocrtavale naspram bledog severnog neba. Kraj njih je prošao „moskvie“, eiji su prozori bili zapušeni krpama. Krov prastarog „renoa“ bio je pokriven mebl-štofom. Stop-svetla su eitav prizor bojila crveno.
Rokeri su napravili krug na svojim motorima i horskom rikom mašina objavili da se zaustavljaju. Automobili i kamioni bili su razbacani po brežuljkastom terenu. Jaak je odmah zaustavio auto; „žiguli“ nema automatski menjae. Izvukao se iz automobila dok mu je na licu lebdeo osmeh krokodila koji posmatra plen. Arkadij je izašao napolje u postavljenoj jakni i s platnenom kapom na glavi. Imao je tamne podoenjake i zbunjen izraz lica, kao da je nedavno prekinuo dugotrajni boravak u dubokoj rupi i izašao na površinu da vidi šta ima novo, što i nije bilo daleko od istine.
Bila je ovo nova Moskva.
Siluete koje je video bili su soliteri; na vrhovima su imali crvene svetiljke, kao upozorenje avionima. U njihovom podnožju nalazili su se prašnjavi bageri, mešalice za beton, uredno naslagane nove cigle i pokraj njih gomile ošteaenih, kao i šipke armature utonule u blato. Ljudi su se kretali izme?u automobila, pristizalo i h je još, kao da se održava konferencija noaobdija. Ovde nije bilo dremeža; umesto toga eula se vreva i žamor crnoberzijanaca.
Na neki naein, sve to liei na san, pomislio je Arkadij. Bili su tu zidovi od naslaganih kutija „marlboroa“, „vinstona“, „rotmansa“, pa eak i prezrenih kubanskih cigara. Video-kasete s ameriekim akcionim filmovima i švedskim porniaima prodavane su na veliko. Poljski kristal se presijavao u fabriekim sanducima. Dva eoveka u šoferskim jaknama slagala su vetrobranska stakla, i to ne iseeena s nekih krntija, nego nova novcata, dopremljena pravo iz fabrike. A tek hrana! Nisu to bila modrikasta pilad pocrkala od gladi, nego zamrznute gove?e polutke koje su visile u hladnjaeama. Cigani su upalili petrolejke da osvetle zlatne rublje iz vremena Carstva, koje su izgledale kao da su tek iskovane i zapakovane u zapeeaaene plastiene kutije. Jaak je pokazivao ka bleštavobelom „mercedesu“. Njegovi farovi su se upalili i svetlost se rasula bazarom. Možda izme?u automobila pasu kamile, pomislio je Arkadij, ili kineski trgovci razmotavaju tube svile. Ali umesto njih, bili su tu eeeenski mafijaši, ljudi podbulih rošavih lica, koji su se baškarili u svojim automobilima kao paše u hamamima. Eak su i u takvim pozama ulivali strah u kosti.
„Audi“ Rudija Rozena nalazio se u centralnom delu, kraj kamiona s koga su istovarivali video-rikordere. Pred automobilom se formirala mirna kolona, praaena budnim okom Kima, koji je stajao desetak metara dalje, nogom oslonjen na kacigu. Dugu kosu je sklonio sa sitnog, gotovo gracilnog lica. Jakna mu je bila postavljena kao oklop i raskopeana da bi se video „kalašnjikov“ zvani „mališ“, „deeaeia“.
„Staau u red“, reee Arkadij Jaaku.
„Zašto Rudi radi ovo?“
„Pitaau ga.“
„Euva ga korejski vampir koji ae paziti na svaki tvoj pokret.“
„Zapiši brojeve tablica, a onda drži Kima na oku.“
Arkadij se pridružio koloni, a Jaak je odšetao iza kamiona. Video-rikorderi su izdaleka izgledali kao da su sovjetske proizvodnje. Minimizacija je bila simbol pres tiža u nekim drugim zemljama; veaina Rusa je želela da se vidi šta su kupili, a ne da to kriju. Ali, jesu li bili novi? Jaak je prevukao prstom po ivicama tražeai ogrebotine koje bi ukazivale da je mašina korišaena.
Nije bilo ni traga od zlatokose koja je došla s Rudijem. Arkadij je osetio kako ga neko hvata i okreae, a zatim se našao licem u lice s eovekom eiji je nos bio polomljen toliko puta da se na njemu formirala grba. „Kakav je kurs noaas?“, upita ovaj.
„Ne znam“, priznao je Arkadij.
„Ovde ti zavrnu muda ako imaš bilo šta osim dolara. Ili turistiekih bonova. Izgledam li ja kao jebeni turista?“ Zavukao je ruke u džepove i izvukao svežnjeve zgužvanih noveanica. Podigao je jednu ruku. „Zloti.“ Zatim je podigao drugu. „Forinte. Možeš li da veruješ? Pratio sam tu dvojicu još od „Savoja“. Mislio sam da su Italijani, a ispalo je da su Ma?ar i Poljak.“
„Mora da je bilo mraeno“, reee Arkadij.
Izdanje: 1
Godina: 2002
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
