Dobra Luka
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Anita Dajamant Pisac: Anita Dajamant ISBN: 86-7436-044-0 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: d...
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Dobra Luka. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037FFB
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Anita Dajamant
ISBN:
86-7436-044-0
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0037
Broj strana:
264
Težina:
379 g
U primorskom gradiau Glosteru, Masaeusets, miris okeana lebdi svuda u vazduhu. Mirni život pedesetdevetogodišnje meštanke, Ketlin, saznanjem da boluje od raka na dojkama, od eega je umrla njena sestra petnaest godina ranije, pretvara se u košmar. Uplašena, usamljena, optereaena tajnama i u potrazi za pravom prijateljicom ona upoznaje eetrdesetdvogodišnju novinarku Džojs i ra?a se jedinstveno prijateljstvo. Obe se nalaze na životnim raskrsnicama i deleai jedna s drugom životne priee poeinju da shvataju koliko mnogo mogu da nauee jedna od druge. Naposletku, suoeiae se sa najskrivenijim tajnama i pomoai jedna drugoj da zaleee neke stara rane.Svojom uobieajenom mudrošau, odmerenošau i duhovitošau Anita Dajamant, autor Crvenog šatora, romana godine 2001. u SAD, govori o prirodi, snazi i neophodnosti prijateljstva. Dobra luka je bogata, dirljiva knjiga o tragediji gubitka, prirodi porodienih tajni i, više od svega, iskupljujuaoj moai prijateljstva.
ODLOMAK
P R I L
Ketlin se naslonila na sto za masažu i pogledala u prozorska krila visoko iznad sebe. Okviri su bili naeinjeni od grube hrastovine, s oknima od hrapavog, debelog stakla. Poduprti zelenim mladicama, nalikovali su prozorima zanosnog zamka. Pošto je dvadeset pet godina radila kao deeji bibliotekar, Ketlin Levin je sebe smatrala nekom vrstom eksperta za earobne zamkove.
Osmehnula se i sklopila oei. Masaža je bila ro?endanski poklon kolega iz osnovne škole Edison. Prošlo je gotovo pet meseci otkad su joj poklonili ovaj pretplatni kupon, na zabavi koju su priredili za njen pedeset deveti ro?endan. Kad je školska sekretarica, Medž Fini, eula da Ketlin još nije poeela da ga koristi, demonstrativno je proeistila grlo i zakazala joj tretman.
Ketlin je protegla vrat pomerajuai ga levo-desno. ?Ugodno?? upita je Marla koja je stajala u dnu stola, gnjeeeai joj prednji deo levog stopala. Marla Fleeer, visoka gotovo metar i devedeset, zvueala je kao da je veoma, veoma udaljena. Poput džinovske žene u dvorcu iz bajke ?Earobni pasulj?, pomisli Ketlin i ponovo se nasmeši.
Uzdahnula je, osloba?ajuai se napetosti nataložene tokom vožnje od škole do ovog eudnog, skrajnutog mesta. Ketlin je mislila da poznaje i najzabaeeniju ulieicu Kejp Ena, ali se, sledeai Marlina uputstva, zatekla na nepoznatim drumovima, napokon izbivši na jednosmeran puteljak koji je zavijao oko strmih brežuljaka s pogledom na Mil Pond. Umalo se okrenula u nameri da se vrati, ube?ena da je zalutala. Ali, tada je spazila orijentir: kamenu kapiju zaraslu u bujan grm jorgovana eiji je cvat još bio daleko.
To mora da je nekad bilo bajno imanje. Iako je mrzela da kasni, Ketlin je usporila da ga bolje osmotri. Prostrani travnjak oblikovan je tako da što bolje istakne jezerce koje je na proleanjem suncu bleštalo platinastim sjajem. Iza njega, u daljini, blistala je reka Mil, srebrnasta poput sleza.
Okrenula je kola prema gospodskom zdanju od tesanog granita. Prozori su bili žalosno siaušni da bi obuhvatili tako velieanstven pejzaž, mislila je. Eetiri manje pomoane kuae, sagra?ene od istog prelepog kamena, sa istim pokrivenim tornjiaima, izgledale su neobieno velike za smeštaj posluge.
Ketlin se provezla pored dva mlada para u beloj teniskoj odeai koji su stajali pored nekadašnjeg igrališta od šljake. Osvrnuli su se kad se zaustavila pred vratima kule gde ju je eekala Marla. Rapunzel, mislila je Ketlin, ugledavši njenu do struka dugu zlatnu kosu.
Ležeai na stolu za masažu, Ketlin se pitala može li taj eudnovati predeo biti jedno od onih bajkovitih ?jednom davno? mesta. Pokušala je da piše knjige za decu, eak je i easove uzimala. Ali, nije bila nadarena za to. Ketlin je bila uspešna u zbližavanju dece i knjiga. Umela je da prona?e pravu prieu za maštu svakog deteta ? eak i najneobuzdanijih deeaka, a to su bili njeni omiljeni poduhvati, njeni posebni uspesi. To nije bio tako veliki talenat poput onog za pisanje, ali jeste dar. Intimno, Ketlin se ponosila tom sposobnošau.
Ipak, bila je ovde, u dvorcu na brdu u šumi, poput sreane grudve testa koju je izmesila ljubazna dama; izgledala je kao reljefna pozivnica.
Je li to bila neka od scena koja je nadahnula Earlsa Dodžsona da postane Luis Kerol? Je li to bio svet koji je Moris Sendak poseaivao kad god bi zapoeinjao novu knjigu?
?Vreme je da se okrenete?, reee Marla, nameštajuai prekrivae tako da je Ketlin ostala zaklonjena. Toplo ulje se razlivalo preko Ketlininih povijenih ramena u vidu baršunastih kapljica koje su delovale umirujuae i ugodno golicale. ?Fino?, reee, preplavljena zahvalnošau prema ovoj prijatnoj neznanki koja je ueinila da se oseaa tako lepo zbrinutom, tako ... uljuljkanom. Neobiena ree, pomisli Ketlin. Sve re?a i re?a. Zatvorila je oei.
Prenule su je dve tople šake koje se sklopiše oko njenog lica. ?Sad se obucite?, prošaputa Marla. ?Doneau vam eašu vode.?
Ali Ketlin nije bila danguba. Na easovniku pored sebe videla je da su prošla gotovo dva sata od kada je legla. Spustila je noge preko ivice stola i posegnula za grudnjakom, zakopeavajuai ga odozdo n agore, baš kao što joj je sestra pokazala kad je Ketlin imala svega dvanaest godina, i pre nego što joj je brushalter uopšte bio potreban. Nije bila svesna da plaee sve dok se Marla nije vratila, ustreavši spiralnim kamenim stepeništem, s praznom eašom u ruci.
Ketlin je pokušala da povrati kontrolu nad svojim disanjem. ?Imam rak dojke?, rekla je piljeai u svoje grudi.
?O, moj Bože?, izgovori Marla blago. Potom je sela i uhvatila Ketlin za ruku. ?Volela bih da ste mi ranije rekli. Donela bih ametistov kristal. I zapalila bih miro umesto žalfije.?
Ketlin je šmrcala zatomljujuai smeh. ?U redu je. Bila je to divna masaža.?
?Želite li da vam zakažem još jednu? To bi moglo biti korisno.?
Ketlin je klizavom podlakticom obrisala nos i okrenula prsluee, namestivši ga na svoje dojke ? prvo na zdravu, a onda na onu koja ju je izdala. ?Pozvaau vas kad budem znala... Posle...? Grlo joj se steglo. Marla je obrgrli oko ramena.
Jedini zvuk bio je fijuk koji je dopirao s teniskog igrališta. Snažan prasak lopte prilikom udarca o reket, o teren, pa ponovo o reket, dugo je odjekivao napred-nazad pre nego što je neko, napokon, promašio. Smeh igraea razlegao se okolo, penjuai se do prozora kao eho nekog drugog dana, neke druge priee.
Ja sam kraljica kompromisa, pomisli Džojs ulazeai u praznu kuau.
Poznatija kao ?Nevelika oeekivanja?, mrmljala je.
Zvuk njenih potpetica ? nekako je izgledalo neophodno nositi dobre cipele kad se okonea posao ? odzvanjao je dok je koraeala po nezastrtom podu. Tumarala je od sobe do sobe, priseaajuai se da su krov i pea novi i da nigde nema nijednog pareeta tepiha. Kuaa je bila na ugaonom placu i veai deo zemljišta gledao je na jug, što je znaeilo da bi Frenk mogao da ima baštu iz svojih snova.
Drugima je rekla da je to ljupka kuaica, ali na dnevnom svetlu imala je šest uskih soba, aluminijumsku gra?u i male prozore koji su škriputali pri otvaranju i zatvaranju. Porodica Lokasto, koja je kuau kupila 1957. godine i u njoj podigla petoro dece, kuhinju je ok rutno opremila ure?ajima iz 60-ih.
Nije imala pogled na okean, kamin, eak ni verandu. Njena glosterska kuaa iz snova bila je mala gra?evina u rezidencijalnoj ulici, tri bloka uzbrdo od zamašaenih sidrišta obližnjeg zaliva na putu za Roki Nek.
?Zar niste ljupki?? reee Džojs zelenom frižideru.
Možda ae jednog dana napisati bestseler, pa ae ona i Frenk moai sebi da priušte beli frižider sa zamrzivaeem. Srušiae zidove i unajmiti arhitektu da projektuje potkrovlje, i verande, i terasu na krovu, odakle bi mogla da vidi vodu.
Ne. Kad bi imala toliki novac, mogli bi jednostavno da kupe stan od milion dolara na Marten Roudu koji je merkala ?zabave radi?. Dva kamina i pogled na more kroz prozore od poda do plafona u svakoj sobi.
?Prihvati stvarnost!?, reee Džojs ugledavši svoje smrknuto lice u ogledalu u kupatilu. Dodirnula je kovrdžavu, tamnu kosu iza uha i uzdahnula. Izgledala je dobro za eetrdesetdvogodišnju ženu s dva i po kilograma viška na zadnjici i blago isturenom gornjom vilicom. ?Zašto se žališ??, korila je sebe. ?Zaboga, pa upravo si kupila kuau za odmor. Devet desetina stanovnika planete dali bi sve na svetu da mogu da žive u tvojoj garaži!?
Pa šta ako nije velika, elegantna kuaa iz snova? Nalazila se u Kejp Enu, odakle je mogla da oseti miris okeana. Noau ae moai da euje brodske signale u magli i zvuk užadi kojima se podižu i spuštaju jedra, a do plaže u Dobroj Luci potrebna je tek kratka vožnja biciklom.
Možda ae ona i Frenk ponovo poeeti da voze bicikl. Išli su na biciklistieke izlete širom Nove Engleske, gde su se prvi put sreli, vodili ljubav u jevtinim malim motelima, i svakodnevno rueali sendviee sa buterom od kikirikija. Ljudi su za njih ponekad mislili da su brat i sestra, zato što su oboje imali tamnu kosu i zelene oei. Možda bi mogli da odu na kraae putovanje kad Nina ovog leta bude na logorovanju.
Ili bi, možda, mogla da uzima easove akvarela i da povede Ninu sa sobom.
Šta god da se desi, obeaala je Džojs sebi, ova kuaa ae biti njena privatna književna kolonija. U stajaae rano ujutru i pisati pet strana dnevno. I to ne nastavak Magnolijinog srca. Na omotu ove knjige biae njeno pravo ime.
Ime Džojs Tabaenik nije zvuealo kao ime romanopisca. Stoga se nije bunila kad joj je agent predložio pseudonim; uostalom, ova knjiga je bila samo sredstvo kojim se stiže do cilja. Ona i njeni prijatelji novinari godinama su se žalili na svoje prihode i obeaavali da ae jednog dana napisati krimia ili triler od koga ae platiti školarinu za svoju decu i obezbediti sebi rano uživanje penzije na jugu Francuske. Džojsin san bila je kuaa u Kejp Enu ? njenom omiljenom mestu, na svega sat vožnje severno od Bostona, a ipak nekako izvan turistieke gungule.
Na svoj eetrdeseti ro?endan Džojs je pala u depresiju. ?Baš sam stereotipna?, promrmljala je u jastuk. Priželjkivala je dramatienu promenu u svom životu, i šta se dogodilo? Nije mogla da podnese pomisao da se ponovo podvrgne najnovijim zastrašujuaim metodama leeenja neplodnosti da bi rodila drugo dete. I, kao što je saopštila elanicama svoje literarne grupe, godine koje je provela radeai kao slobodnjak onesposobile su je za svakodnevnu rutinu koja ide uz ?stvarni? posao. Zakljueila je da ae kuaa pored mora isceliti ono što je boli, tako da se, izme?u pisanja za Roditeljstvo (?Kako da ukorite svoje nevaljalo dete? i AnaLizu (?Ko folira orgazam i zašto?), utorkom i eetvrtkom posveaivala pisanju ljubavnog romana.
Ljubavni romani bili su tajno uživanje kome se odala tokom poslednjeg tromeseeja trudnoae dok je nosila Ninu, kad ju je opasnost od krvarenja odvela u bolnicu jer je morala da leži. Jedne besane noai, bolniearka joj je pozajmila nekoliko starih broširanih primeraka i ona se smesta upecala na jednostavan zaplet, pouzdanu pobedu dobra nad zlom i seks, koji je bio pomalo sirov, ali uvek uverljiv.
S godinama, uspostavila je Dan seaanja, ritual kupovine kupaaeg kostima za svoju kaerku, nove tube kreme za zaštitu od sunca i povelike gomile stvari iz smrdljive radnje u kojoj se prodaju poklonjene stvari u centru Voltama. Proeitala ih je sve, na mahove, dok se Nina igrala na plaži. No, eim je Nina napunila devet godina i poeela da odlazi na dnevno kampovanje, Džojs je odložila ljubiae i pridružila se literarnom kružoku koji se bavio proueavanjem ozbiljne literature.
Uprkos tome, nikada nije prestala da traga za pravim uvodom svog ljubavnog romana. Ideju je našla u Nininom udžbeniku za eetvrti razred u lekciji o ženama i ropstvu. Džojs je proeitala sva dela o ženskom robovanju koja je mogla da prona?e, planirajuai porodieni odmor u Earlstonu, Južna Karolina, i proueavajuai kuhinju starog Juga, kao i skrivenu erotiku rublja iz devetnaestog veka: ogrtaea, korzeta, krinolina, blumer-kostima*, podsuknji, potkošulja.
Njena junakinja bila je Magnolija Djuks. Plavo-crna kaer afriekog princa, Magnolija je preživela razne okrutnosti svog gospodara, naueila da eita i trijumfovala u ljubavi s Džordanom Lemijeom, drugoro?enim sinom potpuno propalog belog zemljoposednika. Magnolija je bila divlja i hrabra na naein koji Džojs nije predvidela. Frenk je priznao da je šokiran nasiljem (posebno scenom odrubljivanja glave), vrtoglavom predigrom, dramatienim orgazmima.
Džojs je Frenkovu nelagodnost primila kao dobar znak, potvr?en oduševljenim telefonskim pozivom prvog književnog agenta kome se obratila. Mario Romano III, domaai eovek, nov u ovom poslu, kad su se prvi put sreli i otišli na rueak doneo je kopiju svoje krštenice , da bi dokazao da se ne predstavlja lažno. Za Džojs, predložio je nom de romance na tom prvom sastanku. ?Imate li nekih ideja??, pitao je preko salate na Harvard Skveru. Ona je slegla ramenima.
Mario, nizak, tamnoput i veoma zgodan, ponudio je metod koji koriste zvezde kad biraju pseudonim: kombinovanje imena prvog kuanog ljubimca i naziva ulice u kojoj ste stanovali kao dete.
?U tom slueaju, bila bih Klio Lihaj?, zakljueila je Džojs.
?Sasvim lepo?, primeti Mario. ?Je li Klio bila pas ili maeka??
?Mali dugorepi papagaj.?
Mario klimnu glavom i podiže eašu: ?Drago mi je što sam vas upoznao, Klio.?
Nakon ne koliko minuta sklopili su skroman, ali valjan sporazum, s perspektivom još tri nastavka o Magnoliji. I kada je TV stanica Lajftajm otkupila prava za snimanje mini serije, Džojsina maštarija o Kejp Enu od sporednog se pretvorila u plan A.
Frenk koji je kada su u pitanju bile njihove finansije uvek bio na oprezu, želeo je da sav taj neoeekivani novac ulože u osiguranje i obveznice. Nakon nekoliko meseci rasprave, napokon je priznao da bi nekretnina na morskoj obali tako?e bila solidna investicija. Nije bilo neslaganja u vezi s moguaom lokacijom u Kejp Enu; oboje su više voleli Gloster nego Rokport koji je izgledao previše negostoljubivo za porodicu Tabaenik. Ostatak Glostera je težio životu, baš kao što je i sam grad odisao njime.
Tako se Džojs obrela u dnevnoj sobi od petnaest kvadrata obloženoj plavim tapetama s razliecima, piljeai u uredno izgrabuljano dvorište.
?O, sranje!?, rekla je, najednom loše raspoložena.
Šta je to ona, zaboga, ueinila? Džojs i Frenk nisu išli u šetnju biciklom eitavih deset godina. Nina nikad ne bi pristala da zajedno s majkom ide na easove slikanja; njena kaerka je bila atletski, a ne umetnieki tip. I vreme koje Džojs ovde provede u samoai samo ae pokazati da nije u stanju da napiše ?ozbiljnu? prozu.
Ona je bila kliše, bezvoljan i dosadan prigradski primerak ?bejbi bumera?. Sa statuom Device Marije u svom prednjem dvorištu.
Cementirani kip, visok preko metar i sedamdeset centimetara, gotov
