Havanski zaliv
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Martin Kruz Smit Pisac: Martin Kruz Smit ISBN: 86-7436-114-5 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: ...
Pročitaj cijeli opis
19,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Havanski zaliv. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000381CE
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Martin Kruz Smit
ISBN:
86-7436-114-5
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0088
Broj strana:
360
Težina:
460 g
Neodoljivo... prepuno neoeekivanih preokreta... vrhunac je sjajno osmišljen i pravovremen... teško je pronaai triler koji toliko odiše autentienom atmosferomUSA Today
U mutnim vodama Havanskog zaliva prona?en je leš nepoznatog Rusa i Arkadij Renko dolazi na Kubu da bi ga identifikovao. U potrazi za ubicom on otkriva grad tihe usamljenosti, neoeekivanih opasnosti i nepojmljivih suprotnosti. Tokom svoje istrage on ae upoznati lepu kubansku policajku, obrede santerije, ameriekog izbeglicu i grupu nemilosrdnih plaaenika. I baš na tom mestu gde je prezreno sve što je rusko, gde je Hemingvej ribario, a KGB cvetao, gde je muzika uvek u vazduhu, Arkadij pronalazi trag zavere koji vodi preko polovine sveta - i razlog da ponovo poveruje u život.
Odiše ritmovima i tropskim žarom savremene Kube... Najvreliji roman godine
Wall Street Journal
Maestralno napisan triler... Još od Parka Gorki Smit nije napisao bolji roman s Arkadijem Renkom u glavnoj ulozi. Smitovi romani svojom širinom prevazilaze okvire bilo kog žanra
Denver Post
ODLOMAK
1.
Policijski eamac usmerio je svetlo prema katranom premazanim stubovima i vodi, preobrazivši crn prizor u beo. Na drugoj strani zaliva ležala je Havana, nevidljiva, osim jednog jedinog niza svetiljki duž valobrana. Da nije bilo treperenja zvezda gore i svetlosti usidrenih brodova dole, luka bi bila obiena mirna bara.
Limenke od sokova, vrše za rakove, plovci za pecanje, dušeci i stiropor obrastao algama plutali su na vodi dok je istražiteljski tim Policía Nacional de la Revolución sevao blicevima fotografišuai mesto zloeina. Arkadij, u kašmirskom kaputu, eekao je s kapetanom Arkosom, eoveeuljkom okruglim kao burence, utegnutim u vojnu uniformu, i narednikom Lunom, krupnim, crnim i aoškastim. Detektivka Osorio, sitna sme?a ženica u plavoj policijskoj uniformi, prostrelila je Arkadija dugim pronicljivim pogledom.
Kubanac po imenu Rufo bio je prevodilac ruske ambasade. „Vrlo je jednostavno“, preveo je kapetanove reei. „Vidite telo, identifikujete telo i onda idete kuai.“
„Zvuei jednostavno.“ Arkadij se trudio da bude ljubazan, iako se Arkos držao kao da je svaki kontakt s Rusima zarazan.
Na licu Osoriove spajale su se oštre crte dovitljive osobe i ozbiljan izraz dželata. Rufo rastumaei ono što je rekla: „Detektivka kaže da je ovo kubanski metod, a ne ruski ili nemaeki. Kubanski metod. Videaete.“
Arkadij je do sada malo šta video. Samo što je stigao na aerodrom utonuo u tamu kada ga je Rufo poveo sa sobom. U taksiju kojim su krenuli ka gradu Rufo je preko mobilnog primio poziv zbog kojeg su skrenuli ka zalivu. Arkadij je vea imao oseaaj da nije ni dobrodošao niti omiljen.
Rufo je nosio raskopeanu havajsku košulju i pomalo je podseaao na ostarelog, omekšalog Mohameda Alija. „Detektivka se nada da vam ne smeta što aete naueiti kubanski metod.“
„Unapred se tome radujem.“ Arkadij je bio uljudan gost u svakom pogledu. „Pitajte je, molim vas, kada je telo otkriveno?“
„Pre dva sata, iz eamca.“
„Ambasada mi je juee poslala poruku da je Pribljuda u nevolji. Zašto su to rekli pre nego što ste pronašli telo?“ „Kaže da pitate ambasadu. Svakako nije oeekivala islednika.“
Einilo se da je ovde na kocki profesionalna east i Arkadij se osetio prilieno deklasirano. Kao Kolumbo na palubi, kapetan Arkos je nestrpljivo osmatrao mrak, s Lunom kao vernom i nezgrapnom senkom pored sebe. Osoriova je postavila nogare i razvukla traku na kojoj je pisalo NO PASEO. Kada je stigao policajac na motociklu, s belom kacigom na glavi i eizmama s mamuzama na nogama, podviknula mu je glasom koji bi i eelik presekao. Eim je traka odmotana, odnekud se uz nju pojaviše nekakvi ljudi u majicama. Šta je to u nasilnoj smrti privlaenije i od snivanja?, pitao se Arkadije. Posmatraei su veainom bili tamnoputi; Havana je bila više afrieka nego što je Arkadij oeekivao, iako su natpisi na majicama bili amerieki.
Neko pored trake je nosio radio s kog se eula pesma: „La fiesta no es para los feos. Qué feo es, senor. Super feo, amigo mío. No puedes pasar aquí, amigo. La fiesta no es para los feos.” „Šta to znaei?“, pitao je Arkadij Rufa.
„Pesma? Kaže: ’Fešta nije za ružne. Izvini, prijatelju moj, ne možeš uai.’“
Ipak sam ovde, pomislio je Arkadij.
Na nebu se pojavio srebrnast trag pare, a usidreni brodovi su poeinjali da se naziru tamo gde su se koji trenutak ranije videla samo svetla. Na suprotnoj strani, valobran i velike kuae Havane izranjali su iz vode, pristanište se prostiralo, kranovi su se osovljavali na noge duž unutrašnjosti zaliva.
„Kapetan je osetljiv eovek“, rekao je Rufo, „ali ko god da je njegovu poruku protumaeio ne baš sasvim taeno, evo vas ovde, a tu je i telo.“
„Dakle, nije moglo bolje da se dogodi?“
„Na izvestan naein, da.“
Osoriova je naredila ljudima u eamcu da se povuku da ne bi zapljuskivali telo. Pod svetlima s eamca i nebom u zoru, lice joj se zarilo.
Rufo reee: „Kubanci ne vole Ruse. Nema to veze s vama, jednostavno, ovde nije dobro za Ruse.“
„A gde je za njih dobro?“
Rufo je slegao ramenima.
Ova strana luke, ovakva kakvom ju je Arkadij sada video, lieila je na selo. Padina obrasla bananinim palmama nadvijala se iznad napuštenih kuaa okrenutih ka neeemu što je pre bilo betonski ivienjak nego pravi valobran izme?u dokova za istovar uglja i pristaništa za trajekt. Drveni mostia poduprt crnim stubom zarobljavao je sve što bi doplutalo do njega. Dan ae biti topao. Mogao je to da namiriše.
„Vaya a cambiar su cara, amigo. Feo, feo, feo como horror, senor.“
U januaru bi u Moskvi sunce puzalo kao bleda svetiljka iza pirineanog papira. Ovde je bilo kao baklja koja žuri i pretvara vazduh i zaliv u ogledala, najpre boje nikla, a posle u treperavo, ustalasano ružieasto. Mnogo šta je iznenada postalo vidljivo. Slikoviti trajekt koji se spremao za iskrcavanje. Ribarski eameiai vezani gotovo nadohvat ruke. Arkadij opazi da u selu iza njega ne rastu samo bananine palme; sunce je otkrilo i kokosovo drveae, hibiskus, crvena i žuta stabla. U vodi oko stubova ukazaše se naftne šare nalik paunovom perju. Nare?enje detektivke Osorio da se poene snimanje video-kamerom bilo je znak posmatraeima da se nagnu preko trake. Pristanište se ispunilo putnicima s trajekta, sva lica su se okretala ka stubovima, gde je pod brzo promieuaom svetlošau plutalo telo, crno i naduveno, kao i unutrašnja guma na kojoj je poeivalo. Kako se telo nadulo, košulja i šorc su popucali. Ruke i noge su lelujale u vodi; peraje na nozi bi se povremeno zanjihalo. Glava je bila bezoka i naduvana kao crni balon.
„Gumar“, rekao je Rufo Arkadiju. „Gumar je ribar koji lovi sedeai u unutrašnjoj gumi. Zapravo u ribarskoj mreži prostrtoj preko gume. Kao u viseaem krevetu. To je vrlo dovitljivo, vrlo kubanski.“
„Unutrašnja guma je njegov eamac?“
„Bolji nego pravi eamac. Pravom treba nafte.“
Arkadij je razmotrio tu moguanost.
„Mnogo bolji.“
Ronilac u mokrom odelu kliznuo je iz policijskog eamca, dok se jedan policajac u gumenim ribarskim eizmama spustio s valobrana. Koprcali su se i gazali preko vrša za rakove i dušeka iz kojih su izbile opruge, svesni skrivenih eksera i septieke vode, da bi priterali unutrašnju gumu u ugao da ne otpluta. S valobrana je baeena mreža, koju su rastegli ispod gume da bi je podigli zajedno s telom. Do sada ni Arkadij ne bi ueinio ništa drugaeije. Ponekad su doga?aji samo pitanje sreae.
Ronilac je zakoraeio u rupu i spustio se pod vodu. Izronio je, zagrcnut, uhvatio se najpre za unutrašnju gumu, a onda za stopalo koje je visilo preko nje. Stopalo je otpalo. Guma pritisnuta na oprugu dušeka pukla je i poeela da se izduvava. Dok se stopalo pretvaralo u želatinastu masu, detektivka Osorio dozivala je policajca da ga dobaci na obalu. Klasiean sukob izme?u vlasti i vulgarne smrti, pomisli Arkadije. Posmatraei duž trake tapšali su i smejali se.
Rufo reee: „Vidite, obieno je naš nivo kompetencije prilieno visok, ali Rusi imaju ovakav uticaj. Kapetan vam nikada neae oprostiti.“
Dok je kamera nastavljala da snima debakl, i drugi detektiv skoeio je u vodu. Arkadij se nadao da je soeivo uhvatilo zrake izlazeaeg sunce na prozorima trajekta. Guma je tonula. Jedna ruka se odvojila. Osoriova se dovikivala s onima na policijskom eamcu. Što se eovek u vodi oeajnije trudio da spase situaciju, utoliko je ona postajala gora. Kapetan Arkos je izdavao nare?enja za podizanje tela. Pri ronioeevom pokušaju da fiksira glavu, lice se pod pritiskom njegovih ruku pretvaralo u teenost i klizilo s lobanje kao kožica sa zrna grož?a, dok se sama lobanja sasvim odvojila od vrata; bilo je to kao da pokušavaš da podigneš eoveka koji perverzno svlaei deo po deo svog tela, ne stideai se smrada svog truljenja u poodmakloj fazi. Pelikan je preletao nebo, crven kao flamingo.
„Mislim da ae identifikacija biti malo komplikovanija nego što je kapetan zamišljao“, reee Arkadij.
Ronilac je žonglirao lobanjom i vilicom koju je uhvatio eas pošto se odvojila, dok su detektivi navrat-nanos gurali preostale pocrnele i naduvene udove u smežuranu gumu.
„Feo, tan feo. No puedes pasar aquí, amigo. Porque la fiesta no es para los feos.“ Ritam je bio... koja bi ree odgo varala?, pitao se Arkadije. Neumoljiv.
Preko zaliva zlatna kupola je izgledala kao da plamti, a kuae Malekona poeinjale su da pokazuju svoje neverovatne boje – limun-žutu, ružieastu, kraljevsku purpurnu, marinskoplavu.
Zaista divan grad, pomislio je.
Prevodilac: Olivera Bulajia
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
