Hram
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Metju Rajli Pisac: Metju Rajli ISBN: 86-7436-184-6 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 da...
Pročitaj cijeli opis
21,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Hram. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038205
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Metju Rajli
ISBN:
86-7436-184-6
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0127
Broj strana:
558
Težina:
681 g
Duboko u džunglama Perua traje nezapamaena potera. Cilj je da se prona?e legendarni idol Inka, isklesan iz jedne eudne vrste kamena. U današnje doba, taj kamen može biti iskorišten kao osnova za novo i zastrašujuae oružje.Vojska Sjedinjenih Država želi ovaj idol po svaku cenu. Ali u toj želji oni nisu sami...
Jedini trag što vodi do skrovišta u kome poeiva idol može se pronaai u eetiri stotine godina starom rukopisu. I tu na scenu stupa profesor Vilijam Rejs, izvanredan mladi lingvista blage naravi, koga su protiv njegove volje zavrbovali da rastumaei dokument i uputi amerieki tim u potrazi za idolom.
Tako poeinje misija koja ae odvesti Rejsa i njegove pratioce pod oružjem do tajanstvenog hrama skrivenog u pribrežjima Anda. Ovo brižljivo osmišljeno svetilište vrvi zlom i neoeekivanim opasnostima. Ali tek kad tišina hrama bude narušena, Rejs i njegov tim otkriae da su prekršili zlatno pravilo...
NEKA VRATA BOLJE JE NE OTVARATI
ODLOMAK
Nikad se s uma ne sme smetnuti einjenica da pokoravanje Inka od strane španskih konkistadora verovatno predstavlja najveai sukob kultura u eitavoj istoriji ljudske civilizacije.
S jedne strane tog sukoba nalazila se svetski dominantna pomorska sila, koja je sa sobom iz Evrope donela najnovija dostignuaa u obradi eelika. S druge strane se nalazilo najveae carstvo koje je ikad postojalo na oba amerieka kontinenta.
Na nesreau istorieara, a ponajviše zahvaljujuai nezasitoj pohlepi za zlatom Fransiska Pizara i njegovih krvožednih konkistadora, to najveae carstvo koje je postojalo u obe Amerike upravo je ono o kome znamo najmanje.
Pljaekanje carstva Inka od strane Pizara i njegove vojske plaaenika 1532. godine verovatno je jedan od najbrutalnijih doga?aja u istoriji eoveeanstva. Naoružani barutom, nadmoanim oružjem kolonizatora, Španci su razarali gradove i naseobine Inka sa „tolikim nedostatkom morala da bi se i Makijaveli postideo“ – da se poslužimo reeima jednog savremenog analitieara.
Žene Inka silovali su u njihovim domovima, ili ih primoravali da rade u prljavim, sklepanim burdeljima. Muškarce su mueili – spaljivali im oei užarenim ugljevljem, ili im sekli tetive. Decu su kao roblje u stotinama ukrcavali na brodove i odvodili u Evropu.
U gradovima, hramovi su opustošeni. Zlatni pladnjevi i sveti idoli pretapani su u poluge pre no što je iko imao prilike da ustanovi njihov kulturološki znaeaj.
Možda je najeuvenija od svih priea o potrazi za blagom Inka ona o Hernandu Pizaru, Fransiskovom bratu, i njegovom herkulovskom putovanju do obalskog grada Paeakamaka, u potrazi za legendarnim idolom Inka. Prema kazivanju Fransiska de Hereza, u njegovom euvenom delu Verdadera relación de la conquista de la Peru, bogatstvo koje je Hernando pokupio tokom svog puta ka hramu u Paeakamaku (nedaleko od Lime) gotovo je mitskih razmera.
Na osnovu ono malo ostataka carstva Inka – zgradâ koje Španci nisu uspeli da unište, zlatnih relikvija koje su Inke uspele da sakriju – savremeni istorieari tek nazi ru sliku nekada velike civilizacije.
Ono što se otkriva deluje kao carstvo paradoksa.
Iako nisu znale za toeak, Inke su ipak napravile najrazvijeniji sistem puteva na oba amerieka kontinenta. Nisu umeli da tope gvozdenu rudu, a ipak je njihovo poznavanje metalurgije, naroeito kada su zlato i srebro u pitanju, bilo bez premca. Nisu imali pismo, a njihov sistem numeriekog zapisivanja podataka uz pomoa raznobojnih uzica i evorova, poznat kao quipu, ipak je bio neverovatno precizan. Postoji eak legenda da su quipucamayocs, zastrašujuai sakupljaei nameta onog doba, pri popisu mogli da otkriju ako nedostaje i jedna jedina sandala.
Tako, nažalost, naša najveaa saznanja o svakodnevnom životu Inka stižu od Španaca.
Kao što je, dvadeset godina ranije, Kortez uradio u Meksiku, i konkistadori u Peruu su sa sobom doveli sveštenike da rašire jevan?elje me?u neznabožaekim domorocima. Mnogi od ovih sveštenika i monaha vraaali su se potom u Španiju i ostatak života posveaivali beleženju onoga što su videli.
Uistinu, njihovi rukopisi se još mogu naai po manastirima širom Evrope, precizno datirani i netaknuti.
Prevodilac: Nenad Cvetieanin
Izdanje: 1
Godina: 0
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
