Kaži kada
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Elizabet Best Pisac: Elizabet Best ISBN: 86-7436-135-8 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do ...
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Kaži kada. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000383E2
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Elizabet Best
ISBN:
86-7436-135-8
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0098
Broj strana:
278
Težina:
392 g
Grifin je sreaan eovek. Udobno nastanjen u predgra?u Eikaga, on obožava osmogodišnju kaer Zoi, kao i svoju ženu, Elen – stidljivu, povueenu Elen, kojoj je oduvek trebao oslonac što ga je pronalazila u njegovoj sposobnosti da ure?uje njihov svet. Ali, Grifinov pogled na život dramatieno se menja kada jednog jutra sazna za ljubavnu vezu svoje supruge sa drugim eovekom, zbog koje ona želi razvod. Preko noai on ae od njenog muža postati njen sustanar, od ljubavnika eovek kojem su uskraaeni strast i naklonost. Sada ae morati ili da svemu okrene le?a ili da se bori za svoj brak, da oprosti svojoj ženi ili da je prezre zbog izdaje, suoei se sa svojim udelom u slomu naizgled savršenog života ili ga porekne.Ovo je sjajan roman koji govori o danima i noaima porodice eiji je normalan život razoren. Kaži kada prati eoveka na emocionalnom putu na kome ae preispitati svoje poglede na ljubav i sreau, i postaviti sebi pitanja nezaobilazna za svaki savremeni par: kada je veza vredna spasavanja, a kada je bolje pomiriti se sa einjenicama? Mogu li muškarac i žena razlieito tumaeiti izdajstvo? Koliko smo iskreni prema onima koji su nam najbliži?
Kaži kada je nezaboravna priea koja eitaoca vodi u srce modernog braka, gde se intimnost i ljubav, razoearanje i bol tako eesto sudaraju.
ODLOMAK
Prvo poglavlje
Naravno da je znao da se Elen vi?a s nekim. A znao je i s kim. Pre šest meseci rekla je da joj treba novo životno usmerenje, da se umorila od toga što je bespomoana i pred najmanjom popravkom na autu, da nema pojma eak ni kako se menja guma. Upisala je poeetni kurs za automehanieare pod nazivom Upoznajte svoj automobil. Po povratku s prvog easa rekla mu je kako je oduševljena i priznala da je živela u evrstom uverenju da su automehanieari neuki, ali ovaj tako prefinjeno govori, a u ueionicu je ušao s naramkom upravo kupljenih knjiga – u tvrdom povezu! Uglavnom neku savremenu beletristiku, objasnila je. Ali i Balzaka, jer ga do tada nije eitao.
„Kako znaš?“, upitao je Grifin.
„Šta to?“
„Kako znaš da ranije nije eitao Balzaka?“
„Sam mi je rekao. Pitala sam ga posle easa i tako smo zapoeeli razgovor…“
„Šta si ga pitala?“
Zagledala se u njega kiselo se osmehnuvši. Zatim mu je odgovorila: „Pitala sam ga nešto o akumulatoru.“
„Šta o akumulatoru?“
Oborila je pogled, dovedena u nepriliku. „Pitala sam ga kako se eisti. U redu?“
„Zašto nisi pitala mene?“
„Zaboga…“
„Stvarno, zašto nisi pitala mene? Mogao sam i ja da ti objasnim.“
„Zato što“, polako i odmereno odvrati ona, „o tome nikada nismo razgovarali. A sada razgovaramo samo zato što poha?am kurs o automobilima. Htela sam da postavim pitanje predavaeu. Zaboga Grifine, u eemu je problem?“
„Ni u eemu“, odvrati on. „Zaboravi.“
Grifin, naravno, nije zaboravio. Posmatrao je Elen kako se iz nedelje u nedelju sprema za odlazak na eas i svaki put sve više vodi raeuna o svom izgledu: jedne sedmice je pred sam polazak osvežila šminku, sledeae nedelje je pažljivije namestila frizuru. Po odlasku na poslednji eas, za sobom je ostavila oblak parfema – onog preskupog koji joj je, uzgred budi reeeno, Grifin poklonio za ro?endan. Oseaao se bespomoano dok je hrlila u zagrljaj drugom muškarcu, oseaao se kao da stoji u blizini i drži ruke u džepovima, a zapravo je trebalo da se iz petnih žila bor i za nju. Iskreno govoreai, oeekivao je da ae se nešto poput ovog dogoditi još pre deset godina, kada se oženio njom. Oduvek mu je pomalo izmicala, na ovaj ili onaj naein. U stvari, pretpostavljao je da je upravo njena hladnokrvna rezervisanost jedna od osobina koje su ga njoj privukle.
Nemoguae je da ozbiljno razmišlja o vezi s drugim muškarcem. Ako ništa drugo, uskoro ae napuniti eetrdeset godina. Dopustiae joj da bude po njenom, da se upusti u tu tajnu vezu, u tu oearavajuau malu romansu. Neka slobodno ode na kafu s gospodinom Mehaniearem i vodi sanjarske rasprave o Meri Oliver, Pablu Nerudi i Šejmusu Hiniju, o svim cenjenim Eleninim pesnicima. Neka slobodno razgovara dok se na kraju ne umori od svih onih gluposti o „crvenim kolicima od kojih štošta zavisi*“, od svih onih navodno velikih misli ljudi koji su nesumnjivo bili samo gomila prvorazrednih licemera. Elen je verovatno smatrala da njeni ispijeni bogovi provode ceo vek sedeai za radnim stolom i piskaraju gušejim perima u zanesenjaekom eemeru, dok se zapravo, kao i svi ostali, muvaju tu negde eešuai se po zadnjici i premišljajuai šta imaju u frižideru. Mora da je za nju pravo olakšanje što je pronašla nekoga s kim može da razgovara o takvim temama, pa ae tako konaeno prestati da tera Grifina da se njima oduševljava – mada ga je u poslednje vreme sasvim retko terala da proeita bilo šta. Grifin je bio siguran da nije otišla u krevet s tim tipom. Nikada ne bi uradila tako nešto. Nagnuo se prema njoj i zagledao joj se u lice napola prekriveno rasutom kosom. Nije bila lepa, ali Grifin nikada nije upoznao nikoga ko ga je toliko privlaeio. Iz nje je izbijala nekakva prirodna senzualnost, još primamljivija zato što je Elen nije bila svesna. „Volim da te gledam“, ponekad bi joj rekao. „Ti si prosto… savršena.“
„Zaboga, Grifine“, odvratila bi ona. „Prestani.“
Tiho je zastenjala u snu. Grifin joj položi ruku na rame, pa je pusti da sklizne niz le?a do njene karlice širine dlana. Na poro?aju sa Zoi masirao ju je da bi ublažio nesnosne nalete bola. Kada je osetio karlicu, pomislio je da je bebina glava i prodrao se: „Beba izlazi!“
„Aaaaaah, stvarno?“, zastenjala je tada Elen. „Zaista?“
„Da, evo izlazi“, odvratio je on dobrih eetrdeset pet minuta ili više pre poro?aja, a onda je došao lekar i rekao mu da to uopšte nije bebina glava. Obojica su prasnuli u smeh zbog ove pogrešne pretpostavke.
Elen se razbesnela. „Nije smešno!“, povikala je.
Doktor je namignuo Grifinu. „Elen, oseaaš li snažan bol?“
Usledila je gotovo opipljiva tišina.
„Dosta dobro se drži“, reee Grifin, a zatim ponosno dodade: „Nije uzimala nikakve lekove!“
„U svakom slueaju, sada je prekasno za to“, dodade lekar.
„A kada biste obojica prosto umuknuli?“, reee Elen, na šta mu lekar ponovo namignu. „U prelaznom je životnom dobu“, prošaputao je Grifinu. Potapšao ju je po nozi i izašao.
Sada, osam godina kasnije, izgledalo je kao da je Elen ušla u drugi prelazni period. Bila je zabrinuta: delovala je tužno kada je mislila da je Grifin ne vidi, a uzdržano kada je pretpostavljala da je posmatra. U dva navrata, dok je ulazio u kuau, euo je kako užurbano govori nekome preko telefona: „Moram da prekinem“. Nije htela da otvoreno razgovara s njim, osim kada mu je saopštavala neophodne informacije u vezi sa Zoi, kada ga je obaveštavala o tome koje raeune treba najpre platiti, ko ae odvesti maeku kod veterinara.
Sada mu je sve postalo jasno.
Pa dobro. U braku se javljaju takvi periodi, to je svima poznato. Treba samo saeekati da pro?u, ništa više. Grifin nežno poljubi Elen u obraz i ustade iz kreveta da uzme kuani ogrtae. Bila je nedelja. Skuvaae kafu, napraviti restovani krompir i spremiti dobro pržena jaja. Zoi ae spavati do kasno, po obieaju, a Grifin i Elen ae po navici sesti za kuhinjski sto i zajedno proeitati nedeljno izdanje novina. Možda ae pronaai nešto na rasprodaji i otiai u kupovinu. Seo je na krevet i obuo papuee.
„Kuda aeš?“, pospano upita Elen.
Grifin se okrenu i pogleda je. „Dole.“
Nije odgovorila.
„Idem da spremim dorue ak.“
„Ostani ovde sa mnom.“
Seks?, pomisli Grifin i oseti kako mu se penis blago ukruti u išeekivanju.
Skinuvši ogrtae i papuee, vrati se u krevet. Bože, koliko je prošlo? Elen ga obujmi rukama, spusti glavu ispod njegove brade i duboko uzdahnu. Ah, znaei, ništa od seksa.
„Verovatno znaš da se nešto dešava?“
Zaustavio je disanje.
„Zar ne?“
Okrenuo se na drugi bok i, ko zna zašto, pogledao na sat. Osam i deset. „Na šta ciljaš?“
„Grifine, ne eini to. Moramo da razgovaramo.“
Nije odgovorio. Išeekivao je. Ona zausti da nešto kaže, ali zaauta.
„O eemu?“
„Oh, ne znam kako da ti saopštim ovo!“ Pridigla se u krevetu. „Slušaj, ja sam… u redu, samo au ti ovo reai:
zaljubljena sam u nekog drugog. I… želim razvod. Žao mi je.“
Naslonio se na jastuk i sklopio oei.
„Grifine?“
Autao je.
„Sigurna sam da si svestan da vea dugo nisam sreana.“ Govorila je tihim i pritvornim glasom. „Zato nema potrebe da te podseaam da…“
Otvorio je oei. „Zaboga, Elen.“
„Nikada se nismo u potpunosti slagali, i ti to dobro znaš.“
„Ne, nije mi poznato.“
„Pa dobro. Znala sam da aeš celu situaciju ueiniti težom.“
Nasmejao se. „A kako treba da reagujem?“
„Kako to misliš?“, poeela je da crveni. Glas joj je zadrhtao.
„Otežavam u odnosu na šta? Ovo bi trebalo da bude lako? Baciš bombu, i smatraš da treba da bude lako?“
„Smiri se! Zoi ae te euti!“
„Tvoja briga za našu aerku je stvarno dirljiva. Hajde da se razvedemo, ali uradimo to tiho. Neka sve ide lagano.“
Nije htela da ga pogleda. Njene stisnute usne delovale su kao dve blede prave linije.
„Samo da znaš, neau ti olakšati, Elen. Uradi ono što moraš. Ali ne oeekuj od mene da ti pomognem u tome.“
Ustao je iz kreveta i sišao u kuhinju. Oseaao se eudnovato rastereaeno, gotovo ispražnjeno. Otupelo, pretpostavljao je. Pod dejstvom neke posebne vrste anestezije. Pa dobro, uradiae sledeae: skuvaae kafu. Kao i obieno. Šest šolja, mešavina Noaenje s doruekom. Spremiae uobieajeni n edeljni dorueak. Nahranio je maeku Slinki, koja je ušla mjaueuai. Jedna i po kesica s ukusom tunjevine. Otvorio je slavinu, a zatim se samo na trenutak uhvatio za rub sudopere.
Iza sebe je zaeuo Elen kako ulazi i seda za kuhinjski sto. Neko vreme ga je posmatrala dok je kuvao kafu i vadio tiganj i nož za ljuštenje krompira. Zatim mu se tiho obratila: „U poeetku sam mislila da bi to mogao da bude samo flert.“
„Flert!“
„Oseaala sam uznemirenost, ludilo, istinsku tugu, pa sam pomislila… Ah, ni sama ne znam, mislila sam, možda ae mi biti bolje ako to uradim, možda au osetiti nešto. Ali snažno sam se vezala za tog eoveka. Zaljubila se. Odmah sam htela da porazgovaram s tobom, da ti kažem… ko je on i sve ostalo. A onda sam shvatila da ti ionako znaš“. Oklevala je na trenutak, a zatim upita: „Je li tako?“
„Šta to?“
„Da li si znao?“
Prišao je stolu i seo naspram nje. „Znao sam da se vi?aš s drugim, Elen. Da.“
Spustila je pogled i protrljala paleeve jedan o drugi. „Želim da znaš da sam bila veoma pažljiva. Koristili smo…“
Mi. „Do ?avola, kakve to veze ima, Elen? Seaaš li se kada si poslednji put vodila ljubav sa mnom?“
„Pa upravo o tome govorim, Grifine! Vea poduže se loše slažemo. Mi smo kao… brat i sestra. A kad sam s njim, oseaam da sam napokon pronašla nešto što sam oduvek želela, a nisam ni sanjala da to mogu imati.“
Grifin je prestao da sluša. Posmatrao je Elenine usne kako se mieu dok je rukama sklanjala kosu s lica.
Pogledao je u gornje dugme na njenoj spavaaici, poluotkopeanoj, poluzakopeanoj. Kao da je video snažne ritmiene pokrete drugog muškarca dok prodire u njegovu ženu.
Pogleda kroz prozor. Poeeo je sneg; krupne pahulje velieine noveiaa padale su na zemlju sporo i graciozno. Ako uhvatiš pahulju jezikom dok pada, to je kao da primaš prieest. Siguran je da je i Elen pomislila isto. Ipak, ni jedno ni drugo ništa ne rekoše, niti su hteli da probude Zoi da ih i ona vidi.
Poslednji put je gledao kako sneg ovako pada mnogo godina ranije, dok su Elen i on bili studenti na Univerzitetu u Ilinoisu. Stanovao je u studentskom domu; Elen je živela u malom stanu s kosim podom. Njena sustanarka Aleksandra bila je mrzovoljna devojka dugaeke, masne ri?e kose. Nosila je iskljueivo crnu odeau, pisala mraenu poeziju za jedan neugledni easopis, govorila retko osim kada bi naglas eitala stihove i smatrala da je upotreba dezodoransa zapravo klanjanje sistemu. „Zašto ne na?eš drugu cimerku?“, pitao bi Grifin, a Elen bi uvek slegnula ramenima i odgovorila: „Plaaa stanarinu. Zapravo, mislim da ne bih ni mogla da na?em nekog drugog.“
Tog dalekog zimskog dana Grifin se uputio kod Elen noseai graneicu jorgovana na poklon. Aleksandra je otvorila vrata. „Jorgovan!“, uzviknula je. „Gde si ga samo našao?“
„U cveaari“, odgovorio je Grifin dok je ulazio u stan, pomislivši: Gde sam drugo mogao da ga na?em?
Elen je ušla u sobu direktno ispod tuša. „Šta si to doneo?“, upitala je nameštajuai peškir kojim je umotala mokru kosu.
„Jorgovan“, ponosno je odgovorio, pružajuai joj buketia.
„O, Bože. U ovo doba godine?“ Klimnuo je glavom, odjednom se osetivši glupavo. Dao je dvanaest dolara za jednu jedinu graneicu koja je sada mlohavo ležala u celofanu. „Ovaj… hvala ti“, rekla je Elen smejuai se. Stavila je graneicu u duguljastu vazu i iznela je na kuhinjski sto. „Jorgovani u januaru!“, uzviknula je, a Grifinu se ueini da je više iznena?ena nego oearana. Gatara koju je posetio jednom kada se kladio s Elen rekla mu je: „Nisi baš vešt sa ženama. Sve radiš naopako.“ Elen je i dalje micala usnama; objašnjavala mu je, pravdala se. Naravno da je spavala s njim, pomislio je. Kako je mogao da samog sebe onako zavarava? Koliko puta su to uradili? U koliko poza?
Sada je govorila nešto o Zoi, o tome kako njen životni ritam treba da bude što stabilniji. Grifin je s naporom pokušavao da je prati. „Ona treba da ostane u istoj kuai, u istoj školi. Mnogo sam razmišljala o tome, Grifine. A pošto ja ostajem s njom kod kuae, logieno je da se ti iseliš.“
Osetio je kako mu se želu dac steže, a srce poeinje da udara. Pištavi zvuk automata oznaei da je kafa gotova, pa Elen ustade da naspe dve šolje. Jednu stavi ispred Grifina, a jednu ispred sebe. Grifin je posmatrao kako se para izdiže i izvija, a onda raspršuje u vazduhu. Tiho je rekao: „Ja nikuda ne idem.“
„Molim?“
„Rekao sam da ja ne idem nikuda. Neau da se selim.“
Klimnula je glavom. „Razumem. Pa, ni ja ne mogu. Moram biti ovde da se brinem o Zoi.“
Grifinu se pred oeima pojavi lik aerke, muškobanjaste ri?okose devojeice koja ae izrasti u pravu crvenokosu lepoticu i prevrnuti utrobu svakom muškarcu ako je prevari. „U redu, i ti možeš da ostaneš“, rekao je Elen.
„Grifine, jedno od nas mora da ode.“
Uzeo je šolju i otpio gutljaj. „Pa dobro, da vidimo. To neau biti ja. Pokušaj da ukapiraš ostalo, Elen. I od sada me zovi Frenk. Ne želim da me zoveš Grifin. Tako me oslovljavaju prijatelji.“
Izašao je da uzme novine. Novosti iz celog sveta, a nijedna o njoj. Ili o njima. Kada se vratio, Elen je vea bila otišla. Uze njenu punu šolju i prosu kafu u sudoperu. Zatim uze krompir i poee da ga ljušti.
Prevodilac: Marij
