Kleopatra
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Karen Eseks Pisac: Karen Eseks ISBN: 86-7436-131-5 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 da...
Pročitaj cijeli opis
17,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Kleopatra. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038402
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Karen Eseks
ISBN:
86-7436-131-5
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0095
Broj strana:
416
Težina:
410 g
»Oearavajuae... veoma dobro proueeno i neodoljivo opojno. Osetiaete miris lotosovog parfema, prisustvovaaete kraljevskim spletkama, i doživeti erotske strasti davnašnjeg Egipta. Kleopatra je privlaena, zanosna i oživljava pred nama, sveža i nezaboravna.«Brus Fejler, autor Tragom Biblije
»Prava skrivena istorija. Znalaeki i nemilosrdno Eseksova je od složenih doga?aja i zastrašujuaih legendi istkala potpuno uverljivu i uzbudljivu prieu... Ova autentiena, briljantno osmišljena hronika postaviae nove standarde istorijskog romana.«
Mikal Gilmor
»Kleopatra najzad dobija ono što joj je oduvek pripadalo kao jedinstvenoj ženi sa mnoštvom lica. Eseksova je temeljno proueila istorijske podatke i njena proza je opeinjavajuaa kao i njena tema.«
Suzan Ford Viltšajer
Komentari eitalaca
Boje i mirisi su ono što karakteriše ovu knjigu. Prosto je neverovatno kako su oba naša eula aktivna tokom eitanja. Duboki udisaji i eesto lutanje mislima prate onaj fini ritam pisanja.
pošiljalac eenej2004
ODLOMAK
Postojalo je nešto u aleksandrijskom vazduhu. Verovalo se da bog mora Posejdon, koji je živeo nedaleko od ostrva Faros, šalje svoj božanski dah nad ovaj grad, te je, prema tome kako je vea bio raspoložen, slao i najrazlieitije vreme. Zimi bi vazduh bio toliko nemilosrdan i suv da su stariji jedva uspevali da do?u do daha, žudeai za blagim etrom proleaa, dok bi se leti nadvio nad gradom poput vlažne lepljive smole. Ponekad bi nosio samo muve i prašinu, a ponekad bi oštri vetrovi afrieke pustinje vratili dah morskog boga u njegovu mokru postojbinu. Ali ovoga jutra, proleano raspoložen, bog je blago šumorio ka ovom dragulju na moru, igrajuai se duž svog puta prema kopnu dok je sa puzavica donosio blagi miris cveta orlovih noktiju i ispunjavao vazduh daškom limuna, kamfora i jasmina.
U centru grada, na raskršau Ulice Some i Kanopskog puta, nalazio se kristalni koveeg Aleksandra Velikog,osnivaea gradova. Više od dvesta godina je makedonski kralj ležao u svom veenom domu. Njegovo mlado, balsamovano telo saeuvano je od vremena, kako bi svi mogli da odaju poštu velikom geniju. Ponekad bi Egipaani odvlaeili svoje sinove od koveega velikog ratnika, braneai im da izgovore molitvu Aleksandrovog kulta, koju su ovi naizust morali da znaju, grdeai ih zbog podanieke pokornosti stranoj krvi. Ali, taj mrtvi Grk je izmaštao ovaj raj, kredom iscrtavajuai simetrienu mrežu ulica. Izgradio je Heptastadion, nasip koji se poput dugog, pohlepnog jezika pružao kroz svetlucavu morsku vodu, odvajajuai Veliku luku od Luke bezbednog povratka. Aleksandrovi naslednici, nosati Ptolomej i njegovo potomstvo, podigli su svetionik na Farosu, s veeitim plamenom na njegovoj kuli, što je poput skiptra boga vatre bezbedno sprovodio brodove do plitke, stenovite luke. Podigli su veliku biblioteku koja je bila dom celokupnom svetskom znanju, šetališta sa stubovima koji su oivieavali poploeane ulice bacajuai hlad na šetaee, kao i brojna gradska pozorišta u kojima su svi – bilo Grci, Egipaani, Jevreji – mogli da pogledaju komediju, tragediju ili prigodnu besedu, naravno na grekom, mada je svaki obrazovani Egipaanin govorio jezik svog osvajaea, iako tako nešto nije bilo uzvraaeno. Grad je i dalje bio rajsko mesto, mada su se Ptolomeji degenerisali u potpuno novu vrstu – u monstrume poput morskog konja, velikog kao primerci u zoološkom vrtu, s podjednako nezajažljivim apetitom; u puzavce koji su veselo kremili egipatsko blago ne bi li umilostivili nove gospodare sveta – Rimljane. Svakih nekoliko godina bilo je gotovo nužno da egipatska rulja ubije bar jednog Ptolomeja, podseaajuai ih da vreme obara svaku lozu. Me?utim, pri ovakvom danu, kada su zaljubljeni gugutali po senovitim gajevima Panovog vrta, a raspupelo proleano cveae se pomaljalo ka bleštavom azurnom nebu, lako se zaboravljalo da dom Ptolomeja nije ono što je nekada bio. Danas je slatki dah boga mora sve izveo na uživanje po vrtovima, šetalištima i bazarima na otvorenom; danas su svi s osmehom udisali božanski šapat ne razmišljajuai da li je to greki vazduh, egipatski vazduh, afrieki vazduh, rimski vazduh... On nije... pripadao nikome. Jednostavno im je ispunjavao pluaa, eineai ih sreanima.
Kraljevska porodica, eiji su preci ueinili ovaj grad velikim, nije primeaivala ništa od svega ovoga. Kompleks palata pored mora bio je samotno ostrvo, izolovano od gradskog veselja. Prozorski kapci su bili evrsto zatvoreni pred naletom slatkog vazduha i raspusnog dana. Oborene glave, kao u kakvom idolopoklonstvu, posluga je obavljala svoj redovan posao u potpunoj tišini. Unutra nije bilo radosti. Kraljica je bila bolesna, a najeuveniji lekari civilizovanog sveta vea su objavili da joj nema spasa.
Sa pogodnog mesta na podu, odakle je mogla da vidi sve šta se dešavalo, Kleopatra je posmatrala kako se svetlucava vrata otvaraju i kako kralj užurbano uvodi slepog jermenskog vidara u spavaau sobu njene majke. Ugledavši mleenobele kratere ispod vraeevih obrva, devojeica razrogaei oei koje su, iako ponekad braon boje, ovoga dana bile potpuno zelene, poput mladog bibera. Bio je odeven u rite koje su poput perja lelujale oko njega. Umesto nogu, imao je nešto što je lieilo na cepanice za potpalu. Aopajuai, on krenu prema devojeici. Kleopatra mu se u skoku ukloni s puta, jedva izbegavši da je bisage koje je nosio ne lupe po glavi. Pope se na divan, na kome su, neme i evrsto zagrljene, sedele njena sestra Berenika i polusestra Tea. Iako se nisu ni pomerile, Kleopatra je osetila kako im se mišiai zatežu, dok je ona uzmicala ka drugom kraju sofe, smeštajuai se uz sam naslon.
Prevodilac: Nenad Cvetieanin
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
