Ljubav moje ljubavi
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Maggie OFarell Pisac: Maggie OFarell ISBN: 86-7436-083-1 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: d...
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Ljubav moje ljubavi. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038585
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Maggie OFarell
ISBN:
86-7436-083-1
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0066
Broj strana:
342
Težina:
444 g
»Knjiga koju je nemoguae ispustiti iz ruku, prelepo napisana... pravo eitalaeko uživanje«INDEPENDENT, Knjige godine
Na trotoaru, ispred jedne galerije, Lili upoznaje Markusa, arhitektu magnetske privlaenosti. Za manje od nedelju dana ona se useljava u njegov stan u Istoenom Londonu.
Ali ništa nije moglo da je pripremi za ono što ae tamo pronaai. Oseaaj prisustva neke neodre?ene osobe kao da ispunjava eitav stan, žene koja je u žurbi napustila sve, ostavivši samo jednu haljinu na vešalici u ormaru, tajanstveni znak na zidu i težak sveprisutan miris jasmina.
Markus, duboko u svom bolu, odbija da priea o tome. Eini se da samo Ejdan, eovek s kojim Markus deli ovaj stan, može da razume nelagodnost koju Lili oseaa, ali on ne želi da objasni, pa eak ni da priea o onome što se dešavalo pre njenog dolaska.
Ko je bila ta žena? I pod kakvim okolnostima je tako iznenada nestala? Neae proai dugo dok Lilina radoznalost ne preraste u opsesiju.
Od jednog od najtalentovanijih pisaca nove generacije (Kada si otišao) dolazi senzualna i potresna priea o strasti, odanosti i eudnim, neraskidivim nitima koje nas povezuju sa bivšim ljubavima naših partnera. Ljubav moje ljubavi je briljantan i nezaobilazan roman o tome kako je eak i na kraju sve daleko od završetka.
ODLOMAK
Kroeila je iz taksija, odgurujuai metalnu težinu vrata, evrsto stežuai cigarete, kusur i bodljikave stabljike ruža. Sara joj nešto kaže preko krova taksija i ona se napola okreae. Prekasno je svesna svog stopala koje je zapelo za granitni ivienjak, a sledeaeg trenutka je u vazduhu i pada potiljkom na tlo.
Lili vidi kako se svet okreae oko svoje ose, svoju kosu, lakšu od nje, kako joj lebdi pokraj lica, svoje prste što prosipaju ruže i zavrtele diskove metalnih noveiaa. Dok se lueno izvija kroz vazduh, vidi jednog muškarca kako dolazi ploenikom prema njoj. Nekako izgleda neobieno što je sam, pošto joj deluje, u tom trenutnom blesku, kao osoba koja je retko bez drugih. On hoda eudno naglašeno kao da pokušava da ostavi svoj otisak u vazduhu. A onda joj telo udara o beton i šljunak i koža se odere sa šaka.
Na dodir prstiju, pripijen poput bršljana na rukavu, pogleda gore. Oei su mu iznena?ujuae, nedvosmisleno plave. Cvetovi se drobe pod njom, sipajuai joj žuti pigment u odeau. On joj pomaže da ustane, govori joj, pita je da li je dobro, da li se povredila. Ima oseaaj da su joj šake ofurene, otvorena rana, a kada ih pogleda, vidi kapljice krvi kako izviru iz kože u pravilnom nizu. Sara je obišla oko taksija i pridržava je za ruku, pritiska papirne maramice na povrede, zahvaljuje muškarcu. Kada se Lili osvrne, njega više nema.
„Bože mili!“, kaže Sara, zagledajuai je. „Jesi li dobro?“
„Jesam, kaže“, vea se smejuai, zbunjena, „dobro sam. Ne znam šta to bi.“ I one prolaze kroz noa, na prijem. Dosadno dobovanje muziekog pulsa prostire se po zidovima zgrade.
Unutra, prostorije i hodnici su natrpani ljudima i ispunjeni teškim oblacima dima. Ovo je otvaranje izložbe Sarine prijateljice, ali niko ne gleda umetnost ? fotorealistieke slike ljudi i životinja koje guta vatra. Lili oseaa želju da se protegne do tavanice, gde možda ima više vazduha. Povre?ene šake su osetljive, oljuštene kao jaja.
Ostavlja Saru u glavnoj prostoriji da razgovara sa devojkom u tirkiznoj haljini. Haljina je porubljen a svilastim, nežnim krznom, eiji pramenovi prianjaju uz devojeinu vlažnu kožu poput morske trave. Svi ljudi kao da su jedne jedine vrste ili nose nekakvu uniformu. Devojke su sitne i deeaeki vragolaste, kratko podšišane, oeiju oivieenih tamnom šminkom. Muškarci su plahoviti, šire se samozadovoljno u svojoj odeai, evrsto drže cigarete mesnatim prstima. Možda zbog pada, ili zbog bola u šakama, tek ne može da shvati zašto joj svi izgledaju daleki, kao da ih gleda kroz pogrešnu stranu teleskopa.
Kod stola sa piaem uzima na dodir krhku plastienu eašu punu kiselog bledunjavog vina. Žena pokraj nje hladi se žustro izložbenim katalogom kao lepezom, rub šoljice joj je umrljan tragom jarko nakarminisanih usana. Držeai piae iznad glave, Lili poeinje da probija sebi put kroz grupe ljudi i unakrsnu vatru razgovora, prema le?ima i ramenima eoveka koga poznaje. Euje trljanje svojih pantalona od crnog rebrastog somota dok joj se noge kreau pod njom ? zvuk tajanstvenog, baršunastog trenja. Imala je ljubavnika koji je bio opsednut tim pantalonama. „Cor-du-roy“, govorio bi svlaeeai ih sa nje, razdvajajuai svaki slog lažnim francuskim naglaskom, „kraljevska tkanina“.
Šaka strelovito posegnu kroz gomilu i uhvati je za ruku. Sme?e kože, krivih prstiju, srebrnih noktiju. Ona zuri dole u nju, iznena?ena, izvija se iza pleaa stamene žene tršave kose da bi videla Febu, Sarinu prijateljicu koja radi u galeriji. „Zdravo“, kaže. „Kako si?“
„Do?i i razgovaraj sa nama.“ Feba je povuee. Oguljena koža na dlanovima i ruenim zglobovima boli, preti da se rascepi. „Ovo je moj ro?ak, Marki Mark.“ Feba se izmiee i Lili ugleda muškarca koji ju je podigao sa ploenika. Feba ispruži ruku, pravo, dlanom prema gore. „Ovo je Lili.“
Lili iskoraei. Na svetlu, on izgleda drugaeije. Košulja mu je vatrenog dezena, podvijenih rukava, pri eemu je jedan rukav više podignut pa može da mu vidi preplanulu kožu. Luk bicepsa je bled, mleeno beo, podlaktice su mu tamnosme?e. Prsti su mu umrljani zelenim mastilom, a peta desne cipele balansira na pa lcu leve. „Marki Mark?“, ponavlja, kada mu je dovoljno blizu da je on euje. „Eudnog li imena.“
„U stvari Markus“, mrmlja on podižuai iskrieave i prodorne plave oei ka njenima. Pomno joj posmatra lice sekund ili dva, potom se nasmeši. „Kako su ti šake?“
Lili izdržava njegov uporan pogled. Ne dopušta da je zastraši muško flertovanje. „Dobro, hvala.“
„Šta to nije u redu sa tvojim šakama?“, govori Feba, ali joj nijedno od njih dvoje ne odgovara.
„Mogu li da vidim?“, pita on.
Pruža mu zglob. On prebacuje konzervu s pivom u drugu šaku i dohvata njenu ruku, obavija prste oko nje. Dodir mu je neoeekivano topao. Tamo gde su joj njegovi prsti pritisli kožu, krv je išeilela.
„Hm“, kaže on, naginjuai se bliže, „gadno. Treba temeljno da se oeisti.“
Lili povuee ruku. „Sigurna sam da au preživeti.“
On se ponovo smeši. „Siguran sam da hoaeš.“
„Šta je bilo? Šta je bilo?“, cvrkuae uzbu?eno Feba.
„Lili je pala“, odgovara Markus i dalje gledajuai u Lili. „Napolju. Reci mi, je l’ ti to imaš obieaj da padaš…“
„Ne baš“, preseee ga ona.
„…ljudima pred noge?“
Nastaje pauza.
„Ne“, ponavlja ona. „Ne, nemam.“
„Markuse“, zapoeinje Feba, kreštavim, zapovedniekim glasom, oeigledno ljuta, „hoau da eujem šta je s tobom.“ Lili upitno pogleda Markusa, a zatim postaje svesna izmene izme?u njih troje. Markus brzo pogleda u Febu, pokreauai usta kao da ae progovoriti. Feba pomno zuri u njega, a on uzvraaa gledajuai razrogaeeno u svoju ro?aku eudnim, iskrivljenim, skoro bolnim izrazom, dok jednom rukom pritiska, nekako eudno, sredinu svog grudnog koša.
„Kako si?“ Febin glas je skoro šapat. Pitanje se odnosi na nešto lieno, skriveno. Lili gleda jedno pa drugo, iznenada poželevši da bude daleko od oboje. Šta god da je, nema nikakve veze sa njom.
„Pa, ja…“ On zastaje. Polako, protrlja nos zglobovima šake, uspevajuai istovremeno da drži konzervu s pivom uspravno. Neko prolazi hodnikom iza kuhinjskih vrata i kaže: „A ona uopšte nije znala, nikad nije sazn ala.“ Markus udiše kroz nos tako duboko kao da njuši linoleum na podu. Lili užasnuta vidi da bi on mogao da zaplaee. Ali on se potom iskezi i kaže: „Mislim da mi je potreban novi cimer.“
On i Feba padaju u iznenadnu histeriju. Feba vrišti od smeha, naslanja se na Markusa i njih se dvoje kikoau i zacenjuju i štucaju i brišu oei. Lili se nasmeši oboma i okreae ka zidu ljudi i zvuka. Dok odlazi, euje Febu, iza sebe, kako pita: „Šta se, zaboga, dogodilo?“
Radio za koji je mislio da je odavno pokvaren, sinoa frfljajuai nerazgovetno ožive. Iznenada, praskavim samoglasnicima jezika koji nije prepoznao, ženski glas stuštio se niz spiralno stubište njegovog uha. Ejdan žustro okrenu stranicu easopisa i oprezno otpi gutljaj kafe dovoljno vrele da sprži jezik. Neko vreme je ležao i slušao zvuk udaljene radio-stanice, koja se emituje ko zna otkud, a izranja u njegovoj sobi. Nije uspevao ponovo da zaspi i pola sata kasnije sedeo je na rubu dušeka, sa odvijaeem u ruci i radio-aparatom u delovima oko sebe, pokušavajuai da prona?e loš spoj.
Easopis je zapravo našao u kafeu. Tema mu je „izbor životnog stila“, tako piše, i pun je zvezda sapunskih opera za koje nikad nije euo, u donjem vešu. Provodi dva-tri minuta popunjavajuai smešan upitnik naslovljen „Znaei, mislite da ste imuni na ljubav?“, i postiže žalosno nizak rezultat, koji ga svrstava me?u izuzetno podložne zarazi. Popunjava ponovo, poigravajuai se sa odgovorima, sve dok se ne naljuti na sebe i umesto toga okrene elanak o festivalu testisa u Montani.
Išao je da vidi film i zna da neae zaspati neko vreme, pa pronalazi ovaj noani kafia. Morao je da iza?e, morao je da ode iz stana, morao je stalno da se pretvara da ima i druge planove. Od njega se oeekivalo da bude na otvaranju Febine izložbe, ali nije mogao da se suoei sa tim.
Sedi na visokoj barskoj stolici sa gvozdenom preekom za noge i ogledalom pred sobom. Izbegava sopstveni pogled i umesto toga gleda u prostoriju iza sebe. Ljudi pod belim fluorescentnim svetlom izgledaju bledi, kao da im nedostaje vitamina. Cigarete balansiraju me?u prstima ili na pepeljarama, noge su prekrštene, stopala mlataraju po vazduhu, salvete na stolu savijene su u harmoniku. Niko ne govori mnogo. Italijani za pultom mrmljaju jednosložne reei jedan drugom i zure u veliki TV-ekran, na kome dva tima idu tamo-amo po dreeavo zelenom terenu. Napolju, kasne noane grupice ljudi promieu iza staklenih vrata.
Bez upozorenja, obuze ga silno zevanje, i vilica mu krcnu ? zaprepašaujuaim, neprikladnim zvukom koji se oglasi iz unutrašnjosti njegove glave poput revolverskog pucnja. Prigušuje poriv da se nasmeje, gleda naokolo da li je još neko euo. Šta bi rekao? Izvinite što sam vas uznemirio, to je, znate, samo moja defektna vilica. Jedan eovek ga okrznu u prolazu, oblaeeai kaput. Na vratima konobar otresa mrve sa stolnjaka. Neko ko stoji u uglu, dopušta da mu šoljica s kafom isklizne iz ruku i ona se uz tresak razbija, a topla, tamna barica kafe širi se po eistim šahovskim kvadratima linoleuma.
Lili šmugnu na zadnje stepenište galerije u potrazi za drugim kupatilom. U prizemlju postoji toalet, ali se dugaeak red ljudi mota oko njegovih vrata. Znoj koji ju je probio pošto je bila nagurana u prostoriji sa previše ljudi, hladi joj se na koži. Penje se stepenicama i zamišlja da za sobom ostavlja vrtlog vodenih molekula. Galerija je u jednoj od onih viktorijanskih terasastih kuaa koje se u nizovima prostiru po celom gradu. Sve imaju približno isti raspored prostorija, ali tamo gde se obieno nalazi kupatilo ? sa zadnje strane kuae na prvom spratu ? Lili nalazi malu kancelariju koja blago vonja na ovlaženu instant kafu.
Oslanja se na spiralnu ogradu stepeništa i pogleda dole. Sa ove udaljenosti, mnoštvo glasova stvara utisak žabljeg kreketa, prodornog i ritmienog. Potom euje nešto drugo ? teške korake nekoga ko silazi niz stepenice. Pod snažno podrhtava dok Markus silazi sa gornjeg sprata. Ona se uspravlja, okreae prema njemu u polutami. Ali on prilazi bliže i, ne progovorivši, polagano je obgrli jednom rukom oko ramena, a drugom oko struka. Naslanja se uz nju celim telom. Saginje glavu i utiskuje usne na udolinu tik pod njenom jagodicom. Lili je toliko zateeena da ne reaguje. Stoji u krletki njegovih ruku, udišuai miris njegove kose, kože, vune njegovog džempera, vina u njegovom dahu. Lice mu deluje vlažno, kao da se upravo umio.
Ona potom oseti nešto sasvim drugo. Kretnju vazduha, majušnu, jedva primetnu, laganu uznemirenost u atmosferi. Još neko je tamo. Još neko je sa njima, posmatra ih. Ona se otrgne od njega, osvrae se. Nikog nema. Isteže vrat gledajuai preko njega. Ni tamo nema nikoga.
Ponovo ga pogleda, blago uznemirena. Pomišlja da mu postavi pitanje, ali ne može potpuno da ga uobliei. Trenutak nedoumice me?u njima, i neobiene, groznieave lucidnosti: ona euje dobovanje njegovog srca, statieko pomeranje svojih ?onova po tepihu. Svuda je tkivo: on poeeše glavu i vreteno dlake zapucketa na skalpu, nokti po folikulama. Odeaa im je, dok se pomera na telu, lomaea svile na pamuku, vune na džinsu. On kopa po svom stražnjem džepu tražeai nešto. „Imam nešto da ti pokažem.“ Pravi smišljen kružni pokret šakama, poput ma?ionieara pokazuje završni trik svoje majstorije. Otvara šaku i pruža je ka njoj. Na dlanu mu je pareence papira. „Paree papira“, kaže.
Lili posegnu i dodiruje mesto na kom su bile njegove usne. „Vidim i sama.“
„Želiš li ga?“
Zajedno gledaju, malenu stazu na njegovoj ispruženoj šaci. Zadržava ozbiljan izraz lica. „Ne baš.“
„A da napišem svoj telefonski broj na njemu?“
Lili se nasmeja.
„Pa?“, kaže on.
„Ne“, odgovara, iako ne zna zašto se joguni, „i dalje ne želim.“
„To je veoma nevaspitano“, kaže on. Raširi papir i zamahnu njime po vazduhu. „Zar te mama uopšte nije naueila lepom ponašanju?“ Naslanjajuai se na ogradu stepeništa, žvrlja tankim grafitnim umetkom patent-olovke po pareetu papira. „Evo“, kaže, gurajuai ga u njen džep. „Obeaaj da aeš me zvati.“ Zadržavajuai šaku u njenom džepu, privlaei je sebi. „Obeaavaš?“ I pošto ne želi da mu pruži ono što on želi, ili barem još ne, ne želi da mu dozvoli da bude po njegovom, pita: „Je l’ ti stvarno tražiš novog cimera?“ On zatrepae. Šaka u njenom džepu pokreae se, napeto, a potom povlaei. „Možda. Zašto?“
„Znam nekoga ko traži.“
„Ko?“
„Ja. Živim kod majke vea dva meseca i to me izlu?uje.“
On proueava njeno lice toliko pomno da joj je jasno kako misli o neeemu drugom. „Ti“, kaže on, kao da odmerava ree na jeziku. Zatim proguta. „Da“, kaže, „da, tražim. Sada moraš da me pozoveš“, viknu i zatutnja niz stepenice.
Prevodilac: Vera Nenadov
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
