Ljubavni razgovori
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Alis Ferne Pisac: Alis Ferne ISBN: 86-7436-223-0 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 dana...
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Ljubavni razgovori. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX0003859B
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Alis Ferne
ISBN:
86-7436-223-0
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0174
Broj strana:
352
Težina:
453 g
Alis Ferne u romanu Ljubavni razgovori, svjetskom besteseleru prevedenom na dvadesetak jezika, opisuje razlieite faze, oblike i aspekte požude, strasti i ljubavi. Polin, koja je sreano udata i trudna, sreae Žila u trenutku kad se on razvodi. Izvanrednim stilom i jezikom autorka analizira etape i nijanse njihovih ljubavnih razgovora, saeinjenih od neizgovorenih pitanja i otvorenih priznanja. Kao nepopravljivi optimista, ona prikazuje svijetlu stranu ljubavi, a svojim realistienim i jasnim stilom podstiee eitaoca da preispita prirodu sopstvenih oseaanja.Na preko trista stranica teksta pisanog klasienim stilom, autorka nas uvlaei u lagani tango ljubavi u nastanku; dva koraka naprijed, tri nazad... Alis Ferne nas vodi od jednog osjeaanja do drugog, od jednog iznena?enja do drugog. I nikad nam nije dosadno.
Questions de femmes
Koristeai sve moguanosti koje joj pruža roman, Alis Ferne ulazi u tajne svojih likova, postavlja se u središte njihovih emocija.
Magazine littéraire
Izvanredna anatomija savremene ljubavi.
Bestseller
Senzibilno i strastveno istraživanje nagona koji se skrivaju iza naše potrage za sreaom.
The Times
Priea o Polin i Žilu, koji dele jednu tajnu; eitav talenat Alis Ferne sastoji se u tome što im ne sudi i ne pravda ih.
LExpress
A. Ferne je napisala gotovo sociološki roman… u kome se pita šta znaei voljeti? Kako se to dogodi? Kad je kraj? Eini li nas to sreanim? Zašto odlazimo?… Uznemiravajuaa poput psihoanalitieara koji o nama zna ono što mi sami o sebi ne znamo, lucidnost njenog pisanja prepuna je istine.
Livres
ODLOMAK
– Šta znaš?
– Veoma dobro kakvu ljubav može da gaji žena spram muškarca.
V. Šekspir
Bogojavljenska noa
I
POEETAK VEEERI
1
Par buduaih ljubavnika išao je sredinom ulice u pešaekoj zoni, malo pre veeere. Grad je plamteo u veeernjim bojama. Velike stare zgrade su se presijavale pod sve slabijim suneevim zracima, kamene fasade su im bile narandžaste kao usijano gvož?e. Mladi, okupljeni u grozdove, tumarali su naokolo, aaskali i smejali se, flertovali. U toj nekadašnjoj fakultetskoj eetvrti još je bilo neeeg sveearskog i bezbrižnog. Jun je bio lep i dnevna žega je još uvek optereaivala vazduh. Žena je na sebi imala laku haljinu s plitkim izrezom, koji se gubio ispod muslina žute ešarpe oko njenog vrata. Njena silueta i hod ukazivali su, pre nego lice, da je ona mlada žena; a nešto drugo na njoj, neka neusiljenost, neka neuhvatljivost otkrivala je da više nije devojeica. Nije više imala onu nespretnost, onu unutrašnju smetenost što, poput žiga, obeležava i štiti devieanstvo. Umesto toga, zadovoljstvo, koje joj je oeigledno prieinjavalo koketiranje, nagoveštavalo je da ta žena ume da se ponaša u muškom društvu. Njen pratilac je vea bio prošao kroz period raspaljenosti i približavao se onom trenutku u životu kad kod onih koji su na ovaj svet došli posle nas prvo primeaujemo mladost da bismo joj se iskreno divili. Imao je eetrdeset devet godina, još uvek gustu plavu kosu, ali crte lica koje su poeinjale da blede. Nije bio lep i nije se ni trudio da ostavi takav utisak. Ta einjenica nije bila puki detalj: svedoeila je o tome koliko je taj eovek samouveren. Bio je prilieno nemarno obueen, u svetlo odelo i belu košulju zakopeanu do mesta na kome se nalazio evor kravate lišene mašte. Odelo je bilo izgužvano, sigurno se znojio, pošto su kratkotrajni naleti povetarca koji se probijao kroz grad donosili samo vazduh ugrejan od asfalta. Moglo je, dakle, da se nasluti da nije išao kuai da se presvuee pre tog sastanka, za razliku od svoje prijateljice, koja se sigurno dugo spremala. Tako?e je bilo jasno da to nije ni poslovni sastanak, ni porodieni izlazak u smiraj dana, vea ljubavni susret. I sve to bilo je jasno vea na prvi pogled svakome ko bi ih video zajedno.
Einilo se da slede korake nekog komplikovanog plesa dok su grabili napred, kao da žure. A uopšte nije bilo tako. Hod im je ubrzavala želja da iza?u iz te gomile. Išli su jedno pored drugog, rastajali se, sastajali, ponovo razdvajali, ševrdajuai da bi se probili kroz mnoštvo prolaznika. Kad bi se udaljili jedno od drugog, on je ubrzavao korak da je sustigne, i nije odvajao oei od nje, a ona je, kao da njega više nema i kao da se ona sama zabavlja, cupkala po ivienjaku, skakuauai izme?u grupa neznanaca, kao neka košuta, i mašuai majušnom tašnom prebaeenom preko ramena. Niko, dakle, ne bi ni pomislio da je to neusiljeno držanje maska za snažno uzbu?enje, ljupki izraz unutrašnjeg treperenja. Silno je želela da se dopadne! I, kako to obieno biva, ta ženska žudnja poništavala je njenu sigurnost.
Dakle, u tom trenutku, kad su stvari bile na poeetku, njena spontanost je bila uništena. Pokušavala je da povrati pribranost eim bi je njen pratilac pogledao. A on ju je gledao bez prestanka. Najpre se brinula zbog svoje odeae. Da nije previše ovakva ili onakva? Želela je da izgleda kao osoba od ukusa. Sad je eak razmišljala i o svojim pokretima. Zašto skakuaem? – pitala se. To je detinjasto. I prestala je da skakuae. Gledao ju je osmehujuai se. Ne kurtoaznim osmehom, vea zadovoljnim. Lepa je, mislio je, nije se prevario kad ju je zapazio u obdaništu, i ta mala žuta haljina joj ?avolski dobro stoji. Fini puplin, jednostavno i mladalaeki. Znao je nazive tkanina pošto je voleo žene. Ništa što se njih ticalo nikad ga nije ostavljalo ravnodušnim. Evo jedne mlade žene koja stvarno ima stila, pomislio je kad je video Polin Arnu kako dolazi. Iako je bila plavuša, ta zlatnožuta boja joj je fantastieno pristajala, i podsuknja je savršeno padala, do iznad kolena, mogla je to sebi da dozvoli. I sad je sebe smatrao sreanikom što je u tako lepom društvu. Bio je zadovoljan poput muškarca koji je otkrio neku ženu. Pozabaviae se njom. Divio se tom licu glatkom kao kamen za pranje, toj zategnutoj svetloj koži. Jedno od onih lica koja izgledaju kao da se daju, a u stvari se nameau. Ne zato što se skrivaju manje nego druga, pošto lice ne može lako da se sakrije, vea zato što imamo utisak da ih krademo. Zato što ne odvajamo oei od njih, preterujemo, nepristojno ih analiziramo. Nije ga se zasitio. Eak je zaboravio da se izlaže opasnosti da ga se zasiti. Jedna slika ga je navela da pre?e granicu lucidnosti i za njega je to bio trenutak potpunog blaženstva. Posmatrao je pejzaž jedne žene. Bila je kao izvajana, ne toliko zbog savršenih crta, koliko zbog odsustva diskontinuiteta: lice isklesano od jednog jedinog bloka. Ta privilegija mladosti koja oblikuje eelo bez i jedne jedine bore sve do obrva, jednim jedinim potezom iscrtava pravilan nos sve do usta, ti okrugli i meki obrazi ispod oeiju, i bez ijedne neravnine: kao od kamena. I naravno, sreanica nije imala pojma o toj lepoj beloj jedrini. Umeju li ljudi uopšte da cene sopstveno lice? U najboljem slueaju mogla je da smatra da je imala sreae. Ravnoteža lepote je tako krhka, tako neopipljiva i neobjašnjiva, sigurno je sumnjala u sebe! Pogotovo što se nije videla. Primeaivala je samo posledice, koje su joj mamile smešak. Tada su joj se videli zubi, dva prednja razmaknuta, znak sreae, eesto su joj to govorili, to je bio naein da prieaju o njoj, da joj bez preteranog razotkrivanja kažu da je eesto gledaju. Crvenela je kad je tih pogleda zaista bilo previše i nastavljala je da ih privlaei, uprkos svojim krupnim plavim oeima koje joj nisu uvek davale inteligentan izgled.
Izašli su iz gužve u pešaekoj zoni i konaeno su bili zajedno. Dok su išli, smanjivao se prostor koji ih je razdvajao i na kraju su im se ramena dodirnula. Oseaao je letnji parfem koji je imala na sebi, s blagim mirisom vanile. Namerno joj se približio. Neka sila ga je gurala ka mladoj ženi. Kako a e reagovati? Nije mogao da predvidi. Nije je dovoljno poznavao. Ali ona je došla... Nije, dakle, bila tako stidljiva. Nastavio je svoj manevar. Nije napravila nikakav pokret da bi prekinula kontakt. Šta li je mislila? Uhodio ju je, ali manje nego što joj se divio. Gledao ju je bez prestanka. Iako nijednom nije okrenula oei ka njemu, mogla je da oseti težinu tog pogleda. Znala je da je posmatra, a nastavila je da koraea kao da ništa ne primeauje. Bio je kockar, namerno ju je dodirivao i dalje, a ona se nije ni pomakla, kao da on ne postoji! Bila je odliean blefer, ali uznemireni blefer! Oseaao je to. Smetena zbog tog pogleda koji je bio tako blizu, a pretvarala se da nije. Ukratko, uvek postoji naein da se porekne da se nešto doga?a. Kakve igre! – pomislio je. Zar ne zna on te igre napamet? Ovoga puta, mislio je, nešto je drugaeije. Postajao je romantiean. Oseaao je snažno zadovoljstvo zbog beznaeajnog dodirivanja, gordost klinca dok koraea pored zanosne žene koju muškarci gledaju. Otkrio bi to svaki put kad bi odvojio oei od svoje prijateljice. Tada bi posmatrao šareno mnoštvo ljudi koji su šetali, koji su u tom easu za njega bili samo jedno veliko gibanje oko njegove požude, samo anonimno baeijanje u eijem je središtu bila slika koju je sledio.
Bili su potpuno iste visine (ona vrlo visoka, on prilieno nizak za muškarca) i njihanje njihovih ramena pri hodu bilo je ujednaeeno. Žuta ženska vitkost i tamna silueta koja se stalno okretala ka žutoj boji i vitkosti einile su, ko zna kako, skladnu i gotovo prirodnu celinu, kao da su složan par. Zajedno su išli, autke su posmatrali jedno drugo, zbog toga su oseaali zadovoljstvo koje im je mamilo osmeh. A ipak je svako od njih dvoje sadržao za onog drugog samo tajne i uobieajenu nepoznatu prirodu druge osobe. Žil Andre i Polin Arnu obratili su se jedno drugom samo dva ili tri puta; nisu se takoreai ni poznavali. Preterana poletnost u njihovom držanju, suzdržana ali primetna veselost, izvesna eudnovatost nekih njihovih gestova, brzina skretanja pogleda, mnoštvo pokre ta, atmosfera opijenosti, nešto tegobno i ukleto izbijali su iz njih da bi to saopštili. Zajedno su stajali na rubu zadovoljstva. Eovek ne bi mogao da pomisli da su muž i žena. A zašto bi odmah pomislio da su ljubavnici, što tako?e nisu bili, to je bilo koliko teško objasniti, toliko i lako zapaziti.
To je bio proces. Eekala ih je neumoljiva buduanost. Bilo da joj se odupru, bilo da joj se prepuste, sunovratiae se u nju. Drhtali su na pragu intimnosti. Drhtali su zato što su znali. Oboje su bili plen ljubavne sudbine, a ono najeudnije možda nije bila sama ta sudbina, vea saznanje da ih ona eeka i da im ništa ne vredi što unapred znaju kakva je. Ushiaenje ih je zatvorilo u tajnu njihovog susreta, u to neizbežno dodirivanje, i u njihovu slobodu. Vrtlog ih je gurao jedno ka drugom. Kakav život su vodili pre nego što ih je zadesio taj usud? Ne postavljajuai sebi to pitanje, naklonost je izazivala nemir koji je mogao da ih razgali ili uništi. Taj skriveni zanos bio je vidljiv golim okom. Zraeio je i zveckao oko njih, kroz smeh i osmehe. Da je nisu oterali, njihova obazrivost bi se uplašila. Šta su ljudi taeno mislili kad bi ih videli? Mislili su da su ljubavnici, ili da ae, ukoliko još nisu, uskoro postati. Uskoro ae postati.
Na jednom drugom mestu, i vea dugo, oni su mnogo posmatrali jedno drugo. Potajna briga za drugog, nema žudnja s kojom ga tražimo, pogledi eiji je broj nemoguae izraeunati i njihov imperativni motiv još su bili na njima. Obavijao ih je sav onaj žar ljudi pogo?enih gromom. Sad su želeli da pro?u nezapaženo, a dešavalo se upravo suprotno. Retko se doga?a da požuda nema svoj vidljivi deo! Ono što proživljavaju srca ljubavnika, njihove damare, uzbu?enja i zablude, telo izbrblja kao otvorena karta. U radosnoj svetlosti koja se odaje, ono govori sve o onome što ih vezuje. Samo zatvorene sobe mogu da zaštite tajnu jedne bliskosti, da iza zastora i zidova sakriju neodoljivu privlaenost a da je pri tom ne ubiju. To dvoje koji su samo koraeali, ali opeinjeni jedno drugim, bili su, dakle, prepozn ati. On zadubljen u misli, ona van sebe od sreae u mreži jednog pogleda, i ta sreaa tipiena za poeetke privlaeila je pažnju. Ritam njihovog hoda, usaglašen i saueesnieki, harmoniean i skladan (ona kao da je imala krila), za koji je bilo izvesno da ae se kasnije prekinuti u smehu i afektiranju, pokazivao je da nemaju nikakav cilj, ni odredište. Njihov susret te veeeri, to tajanstveno eudo bliskosti, njihova ushiaenost, autanja i osmesi, sve se to otkrivalo pred prolaznicima, sve je bilo dešifrovano. Flert, eiji je oblik poprimila njihova požuda, bio je predstava, kao što je to možda slueaj sa svakim flertom: pošto su putevi uvek isti, svi koji su barem jednom njima išli odmah prepoznaju to držanje svojstveno onima koji lete ka ljubavnoj vezi. Oni su leteli.
Koraeali su bez reei, koristeai to što su eesto bili razdvojeni, ali trebalo je razbiti poeetno autanje sad kad su postali spokojniji. Nijedno od dvoje ljubavnika nije znalo šta da kaže. Da li su samo reei bile potrebne? Jedino je autanje govorilo. Njoj je, uostalom, pomalo bilo neprijatno zbog onoga što je ono priealo. Kad se jedan muškarac i jedna žena koji nemaju razloga da budu zajedno zateknu zajedno i sami na ulici u ranim veeernjim satima, zar nije jasno šta smeraju? Zar se ne zna šta može da se dogodi? Možda je želeo da prekine tu oeiglednu nelagodnost. Pitao sam se hoaete li doai, nisam bio baš siguran! – rekao je, okreauai se ka svojoj prijateljici, i pošto su im se ramena oeešala, njegovo lice se našlo taeno naspram lica mlade žene, na nekoliko centimetara od njene glatke i suncem obasjane puti, tako blizu da je mogao da zapazi dlaeice na njenim jagodicama, na mestu gde se koža tanji kako prelazi ka oeima. Zašto?! – odvratila je. Zakazali smo sastanak. Usta su joj se stegla kao da hoae da razmaže ruž. Pogledao je te stisnute usne. Oseaala se vrlo nelagodno tako blizu njega. Zašto tako gleda u njena usta? Oei su joj se nasmešile u pokušaju da opovrgnu zbunjenost. Mogli ste da se predomislite, rekao je. Kad zakažem sastanak, ja do?em, rekla je Po lin Arnu. I glas joj nije zadrhtao dok je to izgovarao, glas joj je bio zvonak i hrabar, dok se njena misao upetljavala u dvosmislenost motiva i snova. Verujem vam, rekao je, ali pošto sam vam ga ja zakazao... Odmakla se od njega eim je progovorio. I pošto joj se on opet približio da bi joj to prošaputao, ona se ponovo udaljila. A vi me uopšte ne poznajete, rekao je, nasmejavši se zbog tog bešumnog primicanja i odmicanja, i baš ste smeli! Mislite da sam smela? – pitala je, s iznenadnom zabrinutošau, ne znajuai da li je pogo?ena ili polaskana onim što je govorio. Ne, uopšte niste, to mi je jasno! – rekao je umilnijim i podrugljivijim glasom. Ali, ipak, mogli ste da mi date korpu, a niste! – rekao je, nasmejavši se iskreno. Zarumenela se i rekla, skoro kao devojeica uhvaaena na delu: Nisam se setila! U njenoj glavi, u tom autanju žene kojoj se udvaraju, sve je bruja
