Mediterani
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Igor Marojevia Pisac: Igor Marojevia ISBN: 86-7436-424-1 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: d...
Pročitaj cijeli opis
10,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Mediterani. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX0003864A
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Igor Marojevia
ISBN:
86-7436-424-1
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0309
Broj strana:
159
Težina:
292 g
Za Marojeviaa Mediteran ima znaeenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat... Sve to je razlieito, a ipak slieno, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvijezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako djevojka koja namješta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protieu noai studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojeviaeve priee: neobiene, duhovite, tople, ironiene i mudre u isti eas. Ovo je najzrelije djelo mladog autora do sada.Marojeviaeva proza je radikalno ciniena - Quimera, Barselona
Sa prieama Igora Marojeviaa u najmla?oj srpskoj prozi zaeinje se škola krtog realizma (...) Boginja ovakve proze najvjerovatnije ae postati Moana Poci, blaženopoeivša Aiaolinina drugarica i šarmantna fatamorgana iz Marojeviaeve odliene priee Rat za east Moane Poci. Rat za east kratke priee možda i neae biti izgubljen, bude li vo?en s blagoslovom eminentne porno-dive
Vladislava Gordia-Petkovia, Bulevar, Novi Sad
Pored književne zrelosti u jeziku, dijalogu i vladanju tematikom, pisac umije da kroz pseudošizoidni posmatraeki pristup iskaže tihu patnju
Aleksandar Blaževia, Beogradski Krug
Pisac je znalaeki oblikovao poseban i samosvojan književni lik eije pojedine karakteristike bar u odre?enom periodu, neke i trajno, posjeduje svaki eovjek. Prebacivanje karakternih osobina na opštiji, generacijski, sociološki i politieki plan daje samo dodatnu katarzienu vrijednost Marojeviaevoj prozi.
Nebojša Aosia, Borba
INTERVJU
Silikoni kao novi mit
Igor Marojevia
Marojevia Igor
Jedan od naših najprevo?enijih mla?ih pisaca Igor Marojevia objavio je knjigu priea „Mediterani“. Život na relaciji Beograd-Barselona uticao je na ovog pisca da Mediteran spozna bez predrasuda. Jer, eemu suneani dani, ako su noai besane zbog komšijskog seksa?
- Kombinacija autobiografskog, terapijskog i onog hladnozanatskog - tako ja doživljavam pisanje - kaže za „Blic“ Marojevia, koji iza sebe ima tri romana, zbirku priea „Tragaei“, brojne prevode...
Nova zbirka priea razbija mit o Mediteranu...
- Postoji nekoliko elemenata tog mita: taj podmit o multietienosti kao jedan, zatim mit o lagodnom, hedonistiekom životu kao drugi, a koji je, kao i svaka predrasuda, nešto što ima dobre elemente jer služi ljudima da izgrade optimizam, da imaju svoje idealno mesto. No, od jednog trenutka, premoa uzimaju loše strane predrasuda. Uvek me je zanimalo kako ljudi žele da nekritieki izvuku samo ono što im odgovara iz bilo koje predstave, prizora... Mislim da su se loše stvari na društvenom planu desile baš na osnovu takvog preterano selektivnog opažanja. Tako da u bavljenju selektivnim opažanjem ljudi u stvari nalazim jedan od stalnih poriva za pisanjem.
U istim koricama, razbijate i mit o jugoslovenskoj kinematografiji...
- Kao deeak, pitao sam se - zašto naši glumci toliko mašu rukama dok govore, i zašto se toliko euju voda, lomljenje stakala, onomatopeje, uopšte jaki zvukovi. Onda sam shvatio da svi ti elementi eine u stvari neku posebnu poetiku jugoslovenskog, balkanskog filma. Pošto dovodim nastanak ekstremnih, radikalnih društvenih pojava, kao što je rat, u vezu sa najrazlieitijim kulturološkim uzrocima, došao sam do zakljueka da su jugoslovenski film i dobar deo te muzieke scene apsolutno uticali na pojavu rata. Pošto je ljudima koji aktivno slušaju neki ubitaeni pop-folk bend ili se oduševljavaju štosevima iz nekog jeftinog domaaeg filma zaista snižen prag estetske percepcije, lakše su prihvatili i ratne okolnosti. Uticaj filmskog ukusa na rat pokušao sam da iskažem u priei „Zlatn e godine YU kinematografije“, naravno, ne ovakvim esejiziranjem nego skromnim proznim sredstvima.
Veliki pasus posvetili ste silikonima. Niste im mogli odoleti?
- U toj priei „Nurija“ kao bitan motiv pominju se i silikoni i emisija „Veliki brat“. Ja ne sudim o tim stvarima, vea me one interesuju kao deo društvenog miljea u tranziciji. Interesuje me kako se proces tranzicije i mešavina razlieitih kulturnih modela, naroeito ona koja nije sistemski kontrolisana, odražava na svakodnevicu. Tako je „Nurija“ slika saživota iz zgrade u kojoj žive cura koja hoae silikone i da ueestvuje u „Velikom bratu“ i ljudi koji to osu?uju.
Blagonakloniji ste prema ženskim likovima?
- Kad sam bio mla?i, mislio sam da su muškarci bolji pol, me?utim, vremenom sam uvideo da je veaina muškaraca koje poznajem kastrirani maeisti. Društvo je strukturisano maeistieki i od muškaraca se oeekuje da vode svaku stvar, ali to ide teško, posebno u društvu u tranziciji. Tako?e, žene imaju mnogo izraženiji intuitivni momenat, a intuicija obuhvata nešto krajnje iracionalno i nešto krajnje racionalno, kao što je iskustvo. Utoliko sam možda i stvarno blagonakloniji prema ženskim likovima.
U svim prieama bavite se, kako sami istieete, problemom nepostojanja konteksta. Šta pod time podrazumevate?
- Neke stvari nisu ono za šta se predstavljaju. Na primer, ako se udubite u srpsku istoriju, neizbežno primeaujete velike dijahronijske rupe koje, sve u svemu, svedoee o nedostatku tradicije, ma koliko se na nju kod nas pozivalo. Dalje, naši prozapadnjaci su eesto seljaeine, desnieari su tradicionalisti, a roditelji su im bili komunisti, a sve to, i još mnogo toga, eini priliean nedostatak konteksta. Nerealna predstava eoveka o sebi istovremeno je i groteskna, pošto groteska nastaje spojem, eak sukobom, potpuno razlieitih osobina. A ja verujem u grotesku kao naein izražavanja, i stoga se rado bavim nedostatkom konteksta. Toga ima obilato i po Barseloni, i svuda u svetu, ali, rekao bih, nigde više nego ovde.
Ljubica Jelisavac
Edicija: Meridijani
Izdanje: 1
Godina: 2006
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
