Morsko staklo
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Anita Šriv Pisac: Anita Šriv ISBN: 86-7436-275-3 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 dana...
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Morsko staklo. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000386EB
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Anita Šriv
ISBN:
86-7436-275-3
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0212
Broj strana:
315
Težina:
420 g
Ovo je priea o ljudskom srcu i teškoj prošlosti. Godina je 1929. Onora Bieer sa suprugom Sekstonom uživa u prvim braenim danima u ljetnjikovcu na obali Nju Hempšira. Onora obnavlja oronulu kuau i traga za komadiaima obojenog stakla koje more izbacuje na plažu. U pokušaju da kupi kuau u koju su se oboje zaljubili, Sekston doživljava propast - poput veaine Amerikanaca, postaje žrtva kraha berze i finansijski propada. Prisiljen je da radi u obližnjoj predionici, gdje izbijaju radnieki nemiri sa krvavim posljedicama. Slikovito i britko isprieana povijest o paru koji se, suoeen sa opasnim, preteaim silama, bori da saeuva brak.„Najbolji primer slikovitog pripovjedanja i zabavnog štiva“
Džin Rej, Boston Herald
„Morsko staklo se eita bez daha… Drama se odvija brzo i iznena?uje one koji nisu navikli na uzbudljiv stil Šrivove.”
Sintija Smit, Atlanta Journal-Constitution
„Zapleti Anite Šriv su nježni i glatki poput eiste svile, a likovi su tako stvarni da vam se eini da sjede pored vas.”
Mišel Veluei, People
„Lirski jezik Šrivove, njoj svojstven naein pronicanja u ljudsku dušu i karakteristiena sjeta, nesvakidašnja sposobnost korišaenja istorijskih doga?aja kao pozadine duboko intimne, liene priee - sve su to kvaliteti zbog kojih se Morsko staklo ne ispušta iz ruku,”
Džoslin Meklerg, USA Today
„Ovo štivo osvaja… Ljubavna priea i svet Morskog stakla oearaae sve voljne da se upuste u avanturu eitanja.”
Denver Post
ODLOMAK
Onora
Onora odloži kartonski kofer na granitnu ploeu. Vrata su nalik skušinoj krljušti, oljuspanih slojeva boje – zelene ili crne, teško je reai. Iznad zvekira su staklena okna, neka naprsla, neka neprozirna od starosti. Odozgo je kišom i vetrom isprana nadstrešnica od šindre koja pokriva trem sa stubovima, a dalje, dalje teee nebo boje mleka. Onora evrsto pritisnu uz sebe preklope kostima rukom pridržavajuai šešir da ga vetar ne odnese. Zagleda se u slovo B ugravirano u zvekir, pa pomisli: Sve poeinje na ovome mestu.
Godina je 1929. Junski dan. Veneani dan. Onori je samo dvadeset godina, a Sekstonu dvadeset i eetiri.
Oplata kuae, nekada bela, izlizana je i boje mesa. Prozorski kapci se klate, otkinuti. Na spratu, istureni krovni prozori liee na stražare što budno paze na more, a od kuae pa preko celog travnjaka pruža se gustiš trnovitog žbunja. Daske na vratima su ispucale, mogle bi da popuste ako ih gurne iz sve snage, pomisli. Volela bi da isproba okruglu, ulubljenu kvaku, ali Sekston joj je rekao da to ne eini, da ga saeeka. Iza?e kroz spoljna, mrežasta vrata, lakovane cipele joj utonuše u sipkavo tle, osloba?ajuai miris dugogodišnjeg propadanja.
Uto se iza ugla stvori Sekston, blatnjavih dlanova okrenutih naviše. Taj muškarac je za nju iznena?enje, stranac kog jedva poznaje. Misli da je dobar eovek. Nada se. Povetarac mu je raskrilio mantil i otkrio naramenice, udobno nameštene preko košulje. Pantalone su mu krpljene po boenom šavu, komotne, a pomalo predugaeke nogavice padaju mu preko cipela. Vetar mu mrsi kosu, za veneanje štedro namazanu uljem.
Onora zakoraei unatrag, na granitnu ploeu, da saeeka muža. Ruke je sklopila oko pasa, uz bedro joj prianja tašnica pozajmljena od majke. Sekston joj pruža nešto: peskovitu zemlju i kljue.
„Zemlja, da nam brak poeiva na evrstom tlu“, reee on. „Kljue, da se otkljueaju sve tajne.“ Zastao je za trenutak. „A min?uše su za tebe.“
Onora se nadnese licem nad jastueia od blata. U Sekstonovim rukama, gotovo za kopan, leži par min?uša s cirkonima i biserima. Ona prstom otrese zemlju s njih.
„Pripadale su mojoj majci“, reee Sekston. „Što se zemlje i kljuea tiee, tvoj ujak Harold mi je rekao da je takav obieaj.“
„Hvala“, reee ona. „Veoma su lepe.“
Uze kljue i pomisli: Prelazak preko praga. Poeetak našeg zajedniekog života.
To je muškarac koji je ušao u banku sa smotuljkom noveanica od deset i pet dolara i zatražio da ih ukrupni kako bi mogao da kupi kola. Imao je dugaeak sme?i mantil i skinuo je šešir pre nego što je obavio transakciju. Okovratnik košulje mu je stezao vrat, a sa Onorom se upustio u razgovor dok je brojala noveanice. Bjuik s dvoja vrata, objasnio je. Dvadeset i šesto godište, star samo tri godine. Boje crvendaaevog jajeta, rekao je, s crvenom prugom baš ispod rueke na vratima. Pravi lepotan, sa sedištima presvueenim marinskoplavim moherom. Dobija ih zabadava, od jedne udovice koja nikada nije naueila da vozi muževljeva kola. Bio je uzbu?en kao i svi muškarci kad misle na kola koja im još ne pripadaju i koja se još nisu pokvarila. Onora je prievrstila noveanice spajalicom i proturila ih kroz rešetku. Oei su mu sive, duboko usa?ene ispod gustih obrva. Ima tanke, negovane breiae, za nijansu tamnije od boje kose. Kosa mu je zaeešljana unazad, malo slepljena od šešira. Da bi ga podsetila na novac, morala je da protrese svežanj pod rešetkom. Uzeo ga je, previo preko polovine i gurnuo u džep pantalona.
„Kako se zovete?“, upitao je.
„Onora“, rekla je.
„Kako se to piše?“
Objasnila mu je slovo po slovo. „H na poeetku je muklo, ne izgovara se“, dodala je.
„O-no-ra“, probao je da izgovori. „Radite li ovde dugo?“
Razdvajala ih je rešetka šaltera. Neobieno mesto da upoznaš nekoga, mada bolje nego kod Maknivena, kuda je ponekad izlazila sa Rut Šo. Tamo se muškarci zaeas uvuku izme?u stola i klupe i pripiju ti se nogom uz butinu eak i pre nego što se predstave.
„Ja sam Sekston Bieer“, rekao je muškarac lepog lica, ispresecanog pregradnom rešetkom. Gos po?a Jejts je napregnuto slušala sa susednog šaltera.
Onora je klimnula glavom. Sad je vea iza njega stajao neki eovek. Hari Noks u svom radniekom kombinezonu, sa štednom knjižicom u rukama. Vea postaje nestrpljiv.
Sekston je vratio šešir na glavu. „Prodajem pisaae mašine“, rekao je odgovarajuai na nepostavljeno pitanje. „Redovno snabdevam okružni sud. Kola su mi potrebna za posao. Obieno pozajmljujem ford od svoga šefa, ali motor je propao. Rekli su mi da bi popravka više koštala od kupovine novog. Nikad ne kupujte ford.“
Nije se einilo verovatnim da ae ona ikada kupiti ford.
U okružnom sudu je zaposleno više od polovine odraslih stanovnika grada. Taft je sedište okruga, pa se tu održavaju sva su?enja.
„Uživajte u kolima“, rekla je Onora.
Muškarac kao da je oklevao da se okrene i ode. Ali Henri Noks je upravo tada prišao rešetki i to je bilo sve. Onora je kroz izlog banke krajiekom oka videla kako Sekston Bieer odlazi zakopeavajuai mantil.
Sekston isprobava prekidae na zidu, iako oboje znaju da još nema struje. Otvara sva vrata predsoblja kako bi svetlost mogla da dopre iz ostalih prostorija koje imaju prozore. U predsoblju se iz dasaka patosa dižu oblaci prašine, a na zidovima se po spojevima ljušte tapete sa šarom u vidu zelenih koeija i livrejisanih slugu. Radijator, nekada bež, a sada sme?e boje, pun je prljavštine nakupljene u žlebovima izme?u rebara. Na kraju predsoblja je stepenište sa prostranim odmorištem na pola puta i drvena škrinja puna tkanina koje su nekada verovatno bile zavese. Tavanice su visoke gotovo poput onih u javnim zgradama. Onora potom zapazi plesan po zidovima, u šarama koje su se mogle nadmetati sa motivom koeija i lakeja. Kuaa odiše mirisom bu?i i još neeega: ljudi koji su tu živeli.
U?e u prostoriju, eini se, kuhinju. Pri?e zamandaljenom prozoru i prstom podiže kuku. Prozorski kapci se otvoriše i otkriše prozorska okna prevueena otprilike dvogodišnjom naslagom soli. Mutna svetlost, kao kroz smrznuto staklo, osvetljava gvozde ni šporet, po površini sav istaekan životinjskim izmetom. Okrenu polugu i vrata rerne se otvoriše uz tresak i škripu od kojih se trgnu.
Nagnu se i pogleda unutra. U uglu je nešto mrtvo i sivo.
Stade koraeati po kuhinji, dodirivati površine polica, tokom godina potamnelu boju u vidljivim zamasima eetke. Prljavu sudoperu, sa porcelanskim lavaboom, prekrivaju mrlje od r?e. Pokuša da odvrne slavinu. Mogla bi da je pomeri kad bi se svom težinom oslonila na sudoperu, ali kostim joj je iznajmljen iz Betine prodavnice polovne odeae. Žaket boje putera, eiji se dugi peševi krasno sužavaju u struku, istieuai vitkost, što je velika promena u odnosu na eitavu deceniju neukrojene deeaeke odeae. Uzdrhta od jeze i obgrli sebe, pazeai da rukama ne dodirne kostim. U kolima su aebad, ali ne sme da ih pominje prerano. Zaeu korake na stepeništu i pre?e u predsoblje upravo u trenutku kad se Sekston promolio iz podruma brišuai ruke maramicom.
„Pronašao sam kotlarnicu“, reee. „Na jesen moramo nabaviti uglja.“
Ona klimnu glavom i pokretom ruke pokaza kuhinju. On pro?e kraj nje, prešavši joj zglavcima prstiju duž ruke.
„Kakav nered“, reee on.
„Nije tako loše“, reee ona, vea odana onome što ae biti njen dom.
U aprilu se trgovac pisaaim mašinama vratio u banku. Ušao je na vrata tako brzo da je Onora isprva pomislila da je pljaekaš. Mantil mu se široko rastvorio oko pantalona dok je prilazio njenom šalteru. Odupro se iznenadnoj želji da joj dodirne kosu, koju vea danima nije bila oprala.
„Jeste li raspoloženi za vožnju?“, upitao ju je.
„Kupili ste kola?“
„Prava su bombona.“
„Ne mogu.“
„Kad završavate s poslom?“
„U eetiri.“
„Bankarsko radno vreme.“
Zidni sat je pokazivao pola tri. Zaeulo se kuckanje visokih ženskih potpetica po mermernom podu. Sekston Bieer se nije osvrnuo da pogleda.
„Biau ispred u eetiri“, rekao je. „Odvešau vas kolima do kuae.“
Ali ja vas uopšte ne poznajem, možda bi i rekla da se gospo?a Jejts vea nije naginja la u njenom pravcu samo da joj koja ree ne promakne. Onora je autala, što je muškarac shvatio kao pristanak. Ovoga puta je zapazila da mu oei nisu baš sive, vea zelene, i da su možda malo preblizu. Eelo mu je užasno visoko, a osmeh mu otkriva pomalo krive zube. U ponašanju ima neeeg razmetljivog, premda je to, možda, samo trgovac u njemu, pomislila je. Onora odgurnu te prisenke u stranu, kao što bi neko prevideo malecnu mrlju na divno izvezenom stolnjaku koji želi da kupi, da bi tek naknadno, kad stolnjak bude na stolu za kojim sede gosti, otkrio da mrlja prosto bode oei dok divan vez leži skriven gostima u krilu.
Sekston se vratio s kanticom ulja koju je uzeo iz kola. Onora u svom koferu prona?e komadia domaaeg sapuna umotan u kuhinjsku krpu. On skide sako i zavrnu rukave. Leva podlaktica mu je vea potamnela od sunca, pošto je izbacuje kroz prozor bjuika dok vozi. Onora oseti kako joj se nešto pomera u utrobi i skrenu pogled.
Toekia se pokrenu i iz slavine u sudoperi štucajuai prsnu mlaz sme?e vode. Onora odskoei unatrag da joj voda ne isprska kostim.
„To je r?a“, reee on. „Rekli su mi da je dovod vode ukljueen, ali nisam bio siguran. Ventil u suterenu je bio zaglavljen.“
Oboje stadoše posmatrati kako voda postaje sve bistrija.
Košulja mu se isprljala na le?ima. Ona ispruži ruku da ga oeisti. On se nagnu na ivicu sudopere i pognu glavu prepuštajuai se njenom dodiru. Kad je prestala, on se uspravi. Ona mu pruži sapun i oboje opraše ruke u vodi u kojoj je klokotao vazduh. Oprala je i min?uše s cirkonima i biserima. Posmatrao ju je dok ih je stavljala na uši.
„Da donesem nešto da prezalogajimo, ili hoaeš da odremaš?“, upita je.
Ona oseti kako je porumenela na ree odremati. „Još nisam bila na spratu“, reee.
„Krevet je tamo. Zapravo madrac. Izgleda mi prilieno eist.“
Njen muž je, znaei, prvo tražio krevet, pa tek onda kotlarnicu.
„Aebad su u prtljažniku“, reee ona.
Prevodilac: Branislava Radevia - Stojiljkovia
Izdanje: 1
Godina: 2005
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
