Nemoguae priee 2
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Zoran Živkovia Pisac: Zoran Živkovia ISBN: 86-7436-345-8 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: r...
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Nemoguae priee 2. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000387A6
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Zoran Živkovia
ISBN:
86-7436-345-8
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
rasprodano
Šifra:
N0240
Broj strana:
287
Težina:
398 g
Omnibus sazdan od eetiri Živkoviaeva romana-mozaika, vea prevedena na mnoge jezike. Vagon priea o eudnovatom putovanju vozom u kome kao da ništa nije na svom mjestu: ni kondukter, ni putnici, a ponajmanje tajanstvena dama oko koje sve kruži. Eetiri priee do kraja poniru u mraeno nalieje umjetnosti, u zlokobnu cijenu koja se mora platiti da bi se dosegla besmrtnost. Eajdžinica je nalik na paukovu mrežu u koju se bezazlena junakinja dobrovoljno upliae, ne sluteai da sa svakom novom prieom sve više i sama postaje dio nesuštastvenog tkanja. Konaeno, Dvanaest zbirki donosi koloplet minijatura o bizarnim sakupljaeima nadasve neobienih stvari: dana, snova, nada, smrti...Majstorski vladajuai tonom i jezikom, Živkovia razigranost poenti, sijanje žetvi.
Džerald Tarner, The New York Times
Živkovia majstorski doearava pometenost, zbunjenost i strahopoštovanje likova koji se nemušto nose s tajnama što uveliko nadilaze njihovo vrijeme, mjesto u svijetu i intelektualne moai.
Stefan Džijemjanovie, Publishers Weekly, SAD
INTERVJU
NIN 29.09.05
Vredite koliko vas prevode
Zoran Živkovia
Živkovia Zoran
Zvanieni literarni establišment kod nas, onaj koji iz bezbedne senke vrši palanaeku kanonizaciju srpske književnosti, nimalo neae biti impresioniran ueinkom moje proze u inostranstvu
Kada je dobio Nobelovu nagradu, Ivo Andria postao je planetarna književna zvezda. Od tada do danas, niko iz Srbije nije dobio nijednu svetski uvaženu nagradu za literaturu, osim Zorana Živkoviaa. Za kratki roman Biblioteka 2003. godine pripala mu je Svetska nagrada za fantastiku. U istoriji te nagrade, dugoj tri decenije, bilo je to drugi put da neko izvan engleskog govornog podrueja, taenije izvan Velike Britanije i SAD, osvoji ovo prestižno priznanje. Vlada Srbije tada je hitro okitila svoj zvanieni sajt vešau da je jedan srpski pisac dobio uglednu amerieku nagradu.
Nije ni za kakvo pore?enje, ali oni koji su se zakitili Živkoviaem kao cvetom u reveru, morali bi da znaju i sledeae: najveai favorit za ovu nagradu te godine bio je pisac Nil Gejmen eija je knjiga Koralina vea osvojila sva priznanja u angloameriekom svetu, a eiji je moani izdavae “Harper Kolins” u promotivnu turneju svog pisca uložio više od dva miliona dolara!
Kada je u SAD objavljen njegov roman-mozaik Vremenski darovi, kritiear Vašington posta napisao je da se “posle Živkoviaeve knjige mora drugaeije misliti o srpskoj kulturi i srpskoj književnosti”. Teško da se ijedan listopadni politiear iz Srbije može pohvaliti slienom pohvalom povodom svog državniekog umeaa.
Knjige ovog pisca romana i priea (za sada dvanaest) prevedene su na petnaestak svetskih jezika, ukljueiv i japanski i hrvatski, a tekstovi o njima obimniji su od samih dela. Me?utim, pisac Zoran Živkovia, prema sopstvenom priznanju, živi kao izdržavani elan domaainstva od strane oeajno plaaenog prevodioca i povremenog kolumniste Zorana Živkoviaa.
Novokomponovani tajkuni u liku državnih marketinških struenjaka oeigledno ne znaju kolika bi bila prednost za njihove gazde kad bi finansirali promociju Živkoviaevih dela u vodeaim kulturama sveta. Za njih je važnije da svog šefa odvedu na piae sa hrvatskim pevaeem nego sa srpskim piscem.
Zoran Živkovia (57) kaže da je njegova karma da ne bude prorok u svojoj zemlji i sa time se davno saživeo. Ne nameae se earšiji kao pisac iz prvih redova na modnim revijama i gradskim žurkama, ne udvara se kritiearima, ne polemiše psovkama. Ro?en je u Beogradu, živi na Novom Beogradu. Diplomirao je na Odseku za opštu književnost s teorijom književnosti Filološkog fakulteta. Magistrirao je 1979, a doktorirao 1982. na Univerzitetu u Beogradu. Prozu piše poslednjih desetak godina, pre toga je bio izdavae, urednik, prevodilac... Piše pre podne i zato mu pristaje epitet jutarnji pisac, a kad završi taj obavezni svakodnevni posao, bavi se životom, u šta spadaju partije jamba sa prijateljima i redovni rekreativni fudbal sa sinovima i njihovim drugovima. Suprug je jedne Mie sa kojom ima dvadeset petogodišnje blizance Uroša i Andreju, a kuani prostor dele sa još eetiri maeke.
Vašu poslednju knjigu Dvanaest zbirki i eajyinica ugledni engleski izdavae PS Pablišing otkupio je još dok ste je pisali i u luksuznom izdanju objaviae je vea u decembru. Predgovor ae napisati, kako kažete, jedan od najveaih bardova svetske fantastike Majkl Murkok. Postoji li bolji dokaz uspešnosti jednog pisca?
- Nadam se, pre svega, da Dvanaest zbirki i eajyinica nije moja poslednja knjiga. Radije bih je nazvao nova. Inaee, kod PS Pablišinga pojaviae se, praktieno istovremeno, dve moje knjige, od kojih je Dvanaest zbirki manja i po obimu i po važnosti. Prvenstvo pripada luksuznom izdanju Nemoguaih priea koje obuhvata pet mojih romana-mozaika: “Vremenske darove”, “Nemoguae susrete”, “Sedam dodira muzike”, “Biblioteku” i “Korake kroz maglu”. Knjiga ae i za engleske prilike koštati veoma skupo: eak 60 funti. Predgovor za ovo delo napisao je Pol di Filipo, jedan od vodeaih mladih ameriekih fantasta, a pogovor Tamar Jelin, sjajna engleska spisateljica.
Majkl Murkok doa jen je svetske fantastike, živa legenda. Wegov predgovor za Dvanaest zbirki tim je znaeajniji ima li se u vidu da sasvim retko piše ovakve tekstove i da važi za veoma strogog prosuditelja književnosti.
Da li je sve ovo dokaz uspešnosti jednog pisca? U svetu verujem da jeste. Kod nas, me?utim, zvanieni literarni establišment, onaj koji iz bezbedne senke vrši palanaeku kanonizaciju srpske književnosti, nimalo neae biti impresioniran ueinkom moje proze u inostranstvu. Ali eemu se ja tu uopšte mogu nadati kada su, kao što smo nedavno imali prilike da eujemo, bahato ismejani i omalovaženi i jedan Kundera i Eko?
Da li je “palanaeka kanonizacija” specifienost samo srpske književnosti i kako biste je objasnili, odnosno eime?
- Taj sindrom autistienosti nipošto nije srpska osobenost. Svojstven je svim malim kulturama. Strah od odmeravanja snaga sa svetom nagoni ih da se ueahuruju u narcisoidnu samodovoljnost. Ali ako ne prihvatite utakmicu sa svetom, ostaaete bez prilike da procenite kolike su vam stvarne vrednosti. Jedna nacionalna književnost vredna je onoliko koliko se prevodi. Nažalost, nijedna kulturna institucija u Srba ne doprinosi širenju naše literature u svetu, a neke je eak osujeauju.
Poznato je da ne volite što vas definišu kao pisca fantastiene proze. Postoji li u postmoderni pojam, ree kojom biste odredili žanr onoga što pišete?
- Protivno rasprostranjenoj predrasudi, uopšte ne pišem žanrovsku prozu. Najprijatnije se oseaam kao pisac bez prefiksa. Naprosto – pisac. Može se eventualno razgovarati o vrsti fantastike koja se javlja u mojim delima. Glavninu moje proze jedan amerieki kritiear odredio je kao “konceptualnu fantastiku” koja nadgra?uje tradiciju Borhesa i Kalvina. Doživeo sam ovo kao kompliment prvoga reda.
Dobili ste domaau nagradu Miloš Crnjanski i Svetsku nagradu za fantastiku 2003. Pa, ipak, u ovdašnjoj javnosti niste predmet zanimanja književnih kritieara. Da li je t ome krivo svrstavanje vaše literature u žanr, a ne u književno delo?
- Grešite. Spadam me?u savremene pisce eija je proza i te kako predmet interesovanja domaaih izueavalaca književnosti. Ti tekstovi su, nažalost, rasuti po niskotiražnoj periodici, pa su zato “nevidljivi”. Obim onoga što je na srpskom jeziku napisano o mojoj prozi prevazilazi moju najobimniju knjigu. No, još je znatno više tekstova o mojim delima na engleskom jeziku. Uz to, ona su predmet akademskog izueavanja s druge strane Atlantika. Studenti s univerziteta u Wujorku, recimo, ili Montrealu padaju na ispitima ako se valjano ne sna?u u mojim proznim svetovima...
Mislite li da biste ovde bili više tumaeeni, ili izueavani na univerzitetu, da ste više Srbin, da vaši junaci nisu tako ubedljivo univerzalni, vanvremenski i vanteritorijalno odre?eni?
- Ja sam u najsuštinskijem pogledu srpski pisac. Gra?a moje umetnosti srpski je jezik i tu se nikada ništa neae moai promeniti. Kad god se neka moja knjiga pojavi u prevodu negde u inostranstvu, ja pre svega pronosim slavu svog maternjeg jezika. Na srpskom jeziku se, me?utim, ne mora nužno pisati samo o Srbima. Za junake mojih dela nigde se, doduše, ne tvrdi da nisu Srbi. Oni bi to mogli biti, ali i ne moraju. Teme koje mene zanimaju, ponajpre ljubav i smrt, svojstvene su svim ljudskim biaima, te tako nije neophodno da radnje mojih romana i priea budu nedvosmisleno smeštene u srpski milje.
Ima onih koji misle da vaše priee nisu uopšte fantastiene, da su pre kafkijanske ili da liee na bogate snove, da su samo malo izmeštene iz realnog života...Koliko se, kao jutarnji pisac, služite životom dok smišljate prieu i osmišljavate glavne junake?
- Služim se ponajviše svojim bogatim literarnim iskustvom. Podseaam vas da je književnost moje formalno obrazovanje. Završio sam elitnu katedru za svetsku književnost, a potom magistrirao i doktorirao. Zatim veoma mnogo eitao pre no što sam se konaeno i sa m latio pera, kada mi je bilo vea eetrdeset pet godina. Ta riznica, koja se neprekidno uveaava, trajni je izvor mog nadahnuaa.
Zanimljivo je da se u Beogradu i Londonu sprema i televizijska adaptacija vašeg dela. Za pisca to može biti dobar dokaz da ae njegovo delo imati pro?u kod najšire publike?
- Da budemo sasvim precizni: u Londonu je vea snimljena radio-adaptacija moje priee “Voz” iz knjige Nemoguai susreti. Nekako u vreme kada se ovaj broj NIN-a bude našao pred eitaocima (u eetvrtak 29. septembra u 16:30) biae emitovana na jednoj od najslušanijih engleskih radio-stanica – Bi-Bi-Si.
Televizija Studio B vea je snimila pet epizoda prema prieama iz knjige Dvanaest zbirki. Posredi je pionirski dramski poduhvat ove TV kuae. Ako je meni dopušteno da to kažem, reditelj Marko Kamenica i ekipa saradnika sa Studija B obavili su sjajan posao. Istovremeno, još jedan reditelj, veliko ime domaaeg filma, uveliko obavlja pripreme za ekranizaciju jednog drugog mog dela, ali nemojte mi zameriti što nisam u prilici da vam u ovom easu iznesem više pojedinosti.
Teško je predvideti kako ae ove transpozicije u drugi medij uticati na eitanost mojih knjiga. Moguae je da ae se uspostaviti pozitivna povratna sprega, ali isto tako nije iskljueeno da ae se gledaoci zadovoljiti vi?enim.
Mnogi sladokusci su zažalili što ste ugasili svoju izdavaeku delatnost. Zbog eega?
- Bavio sam se izdavaštvom više od eetvrt veka, objavivši pri tom, što u svojstvu izdavaea, a što urednika, preko pet stotina naslova. Danas mi to razdoblje izgleda veoma daleko i gotovo nestvarno, kao da se odnosi na nekog drugog. U svakom slueaju, više ne nameravam da se bavim izdavaštvom. S radošau prepuštam to mla?im i poletnijim izdavaekim pregaocima.
Radmila Stankovia
Izdanje: 1
Godina: 2005
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
