Neprimetni zloeini
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Giljermo Martinez Pisac: Giljermo Martinez ISBN: 86-7436-305-9 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost:
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Neprimetni zloeini. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000387B9
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Giljermo Martinez
ISBN:
86-7436-305-9
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0247
Broj strana:
176
Težina:
305 g
Nekoliko dana po dolasku u Oksford mladi argentinski matematiear stipendista nalazi leš starice u eijoj je kuai iznajmio sobu, udavljene jastukom. Ubistvo po svemu sudeai predstavlja intelektualni izazov jednom od najveaih logieara ovog veka, Arturu Seldomu, i prvo je u nizu zloeina koji ae uslijediti. Dok policija istražuje i ispituje osumnjieene, ueitelj i ueenik sprovode svoju istragu, uplašeni sve opasnijim zakljuecima do kojih dolaze. Neprimjetni zloeini uvode nas u sumornu atmosferu engleskih bolnica, u Vitgenštajnove jezieke igre i Gedelovu teoremu, i upoznaju nas sa vjerovanjima drevnih sekti matematieara i umijeaem ma?ionieara. Ovim prividno kriminalistiekim romanom klasienog stila argentinski pisac Giljermo Martinez uvodi nas u žanr matematieke fikcije.INTERVJU
Zloeini u matematiekom nizu
Giljermo Martinez
Martinez Giljermo
Knjiga “Matematika i koreni postmoderne misli” Vladimira Tasiaa poslužila mi je kao inspiracija za neka kritieka ispitivanja u romanu “Neprimetni zloeini”
Neprimetni zloeini – roman argentinskog pisca Gižerma Martineza ovenean je prestižnim književnim priznanjem španskog govornog podrueja, nagradom “Planeta”. To je prividno krimi roman i sa njim je Martinez izgradio novi žanr matematieke fikcije. Roman prati sudbinu mladog argentinskog matematieara stipendiste koji dolazi u Oksford. Nekoliko dana po dolasku nalaze mrtvu staricu u eijoj je kuai on iznajmio stan. To je samo prvo u nizu od ubistava, a njih ae pokušati nezavisno od policije da rasvetli logiear Artur Seldom. Martinez je u ovom romanu vešto prepleo krimi prieu sa verovanjima drevnih sekti matematieara, Gedelovom teoremom, Vitgenštajnovim filozofskim zapažanjima, pa i veštinama ma?ionieara. Osim “Neprimetnih zloeina”, koje je nedavno objavila “Laguna”, još dva romana Gižerma Martineza prevedena su kod nas i oba objavljena kod novosadskih “Svetova”. To su: “Povest o Rodereru” i “Maestrova žena”.
Gižermo Martinez je ro?en 1962. godine u Argentini, u mestu Baija Blanha. Doktorat iz matematike, iz oblasti logike odbranio je u Buenos Ajresu, a postdoktorske studije u Oksfordu. Iz tih dana datira i njegovo prijateljstvo sa Vladimirom Tasiaem, prošlogodišnjim dobitnikom NIN-ove nagrade, koji je, kao i Martinez, doktor matematike i pisac. Martinez je preveo na španski Tasiaevu knjigu “Matematika i koreni postmoderne misli”, koja je, kako nam je rekao, bila rado eitana u intelektualnim krugovima u Argentini.
Oduvek me je interesovala književnost, još dok sam bio dete. Moj otac je bio profilisani pisac, a majka je bila profesor književnosti – kaže Martinez. – U stvari, matematika je mnogo kasnije ušla u moj život, sasvim slueajno, za vreme univerzitetskih studija.
Vaša knjiga “Veliki pakao” pripoveda o zlu i masovnim grobnicama. Nažalost, masovne grobnice bile su deo balkanske prošlosti u poslednjih deceniju i po. Na taj naein vaša priea je univerzalna, zar ne?
- Tužno je što je tako. Ono što je još tužnije jeste da 25 godina posle tih doga?aja mnogi mladi studenti iz moje zemlje ne razumeju o eemu govori ta priea. Ljudi brzo zaboravljaju i ponavljaju najgoru vrstu politiekog nasilja.
Za roman “Neprimetni zloeini” dobili ste prestižnu nagradu “Planeta”. To je vaš najuspešniji roman. Kako je nastajao?
- Mnogi misle, prema nekakvom književnom oseaaju, da je moj prvi roman (“Povest o Rodereru”) i dalje moja najbolja knjiga. Ali, taeno je da su “Neprimetni zloeini” mnogo eitaniji... U stvari, tu sam knjigu napisao sasvim slueajno, u prekidu rada na jednom teškom i ambicioznom romanu. Imao sam ideju koja me je zaokupljala od kada sam napustio Oksford, ali mislio sam da bi o tome trebalo pisati u dalekoj buduanosti, jednom kada budem završio sa “ozbiljnim stvarima”. Onda se desilo da mi je jedan obrazovni sajt dao predlog za roman u epizodama koji bi se pojavljivao onlajn, po jedno poglavlje svake nedelje. Odmah sam se setio avantura Šerloka Holmsa, koje su startovale na taj naein u novinama toga doba, i ja sam bio u iskušenju da stvorim novu verziju “logienog” detektiva, sa pomalo matematiekim mišljenjem.
Posle napisanog prvog poglavlja, taj projekat je odjednom propao iz ekonomskih razloga, a ja sam se našao na poeetku romana i za to vreme sam ga razvijao sa više iskustva. Na tom romanu sam radio dve sledeae godine i kada je bio gotov, došla je i nagrada „Planeta”. Ostali deo priee mene je iznenadio više nego bilo koga drugog: roman o matematici i gotovo najkrvavijim zloeinima imao je neverovatan uspeh. Preveden je do sada na 26 jezika, eak devet izdanja rasprodato je u Engleskoj, a uskoro ae se snimati i film u režiji Aleksa de la Iglesije. Možda je roman privlaean zato što sam zaista uživao u pisanju, a deo te radosti prešao je i na eitaoce...
“Neprimetni zloeini”, roman o zloeinima i serijskim ubistvima u Oksfordu, pisan je u dobroj tradiciji engleskih krimi romana, ali ima i dosta inovacija...
- U mojoj zemlji postoji akademska teza o varijacijama u mom romanu – o vezama sa klasienim krimi romanom, uglavnom oko lienosti detektiva, kriminala i odnosa Holms – Votson, u mom slueaju to je par ueitelj i ueenik. Ali, dok sam pisao roman, nisam imao na umu te aspekte. Jedina inovacija za koju sam se trudio da je sprovedem jeste rasprava o estetici zakljueivanja na razlieitim poljima, ukljueujuai kriminalistieku istragu i teorijsku borbu izme?u uma matematieara i policijskog detektiva.
Interesantno je pomenuti da je Vladimir Tasia vaš prijatelj i kolega sa Oksforda. Tamo ste se i upoznali?
- Vladimir je bio jedan od mojih kolega iz kabineta za gostujuae istraživaee na Matematiekom institutu i postali smo prijatelji za vreme moje druge godine boravka u Oksfordu. Kada je saznao da imam napisan roman, proeitao ga je u prevodu na engleski (bio je to moj prvi roman “Povest o Rodereru”) i potom je pokušao da obnovi svoju tinejdžersku ljubav za pisanje kratkih priea. I napisao ih je nekoliko, naravno, na srpskom jeziku. Tada bi ih eitao meni i mojoj supruzi i usmeno ih prevodio na engleski. Tako je i završio celu knjigu kratkih priea i kasnije ih je objavio pod predivnim naslovom “Pseudologija fantastika”. Potom smo ostali u kontaktu i ja sam preveo na španski jezik njegovu filozofsku knjigu “Matematika i koreni postmoderne misli”, u kojoj ne da sam puno uživao, vea mi je poslužila kao inspiracija i za neka kritieka ispitivanja u “Neprimetnim zloeinima” (na primer, Vitgenštajnovo mišljenje da konaeni nizovi nemaju jedinstveno odre?en nastavak). Obradovalo me je saznanje da je ubrzo potom dobio jednu od najveaih književnih nagrada u svojoj zemlji i da je postao poznati romansijer.
Može li se vaš roman “Povest o Rodereru” eitati kao knjiga o intelektualnom antagonizmu?
- Da, zaista je tako. To stvara dramsku tenziju izme?u dva glavna lika. Ali, roman je tako?e savremena verzija mita o Faustu.
U vašim romanima “Povest o Rodereru” i “Maestrova žena” upleli ste mitove o Prometeju i Faustu. Da li je istina da pisci uvek prieaju stare priee na nov naein?
- Ne u vidu uopštenog stava. To je jedan od moguaih naeina da se pogleda unazad u prošlost sa nadom da se kaže nešto novo o tim prieama kada se obnove u savremenom izdanju. Ali, postoje mnogi drugi naeini da se pokuša iznova proniknuti u književnost. Zaista verujem da postoji margina u originalnosti književnog stvaralaštva, uprkos svim prieama koje su vea isprieane. Toeak ljudskog života se okreae i kategorije koje se eine postojane, poput ljubavi, smrti, ludila... nisu uvek iste u odre?eno vreme. Pa, zato je istina da nikada ne govorimo iste priee, jer perspektiva eitaoca, sa porastom ironije i znanja, prkosi ponavljanju.
Kako pronalazite balans izme?u matematike i pisanja? Ima li slienosti izme?u matematike i književnosti?
- Nalazim neke uoeljive slienosti u kreativnom procesu i napisao sam celu knjigu o tome pod nazivom “Borhes i matematika”. Glavne analogije opisane su u kratkom eseju koji sam napisao i koji je preveden na engleski jezik pod naslovom “Kratka priea kao logieki sistem”.
Koji su pisci i filozofi uticali na vaš književni rad?
- Henri Džejms, Tomas Man, Horhe Luis Borhes, Hulio Kortasar, Vitold Gombrovie, Žan
Pol Sartr i naravno, marksistieki naein posmatranja istorije i društvenih pokreta.
Interesujete se i za filozofiju matematike. Koje odgovore nudi ovo polje filozofije, naroeito Vitgenštajn?
- Rekao bih da sam od Vitgenštajna shvatio da ništa ne možete uzeti za sigurno kao evrsto znanje, eak ni pravilo množenja sa brojem dva. Tako?e, važnost jeziekih igara i mehanizma utvr?ivanja-potvr?ivanja hipoteza (kao zamena za pravila koja nisu apsolutno odre?ena) u procesu socijalizacije i ujednaeavanja individua.
I u vašem književnom radu nalazimo poštovanje prema poznatom matematiearu Gedelu i njegovoj poslednjoj teoremi. Zašto?
- To je zato što me zbunjuje i zadivljuje vea duže vreme i želeo sam da prenesem nešto od te zadivljenosti i obienim eitaocima, bez bi lo kakve matematieke pozadine u književnom kontekstu.
Šta danas Borhes znaei argentinskim piscima?
- On je važna referenca i postoje ljudi koji misle da se književne struje u mojoj zemlji dele za i protiv Borhesa. Ne bih se složio sa tim dvostrukim pojednostavljivanjem. Borhes je bio književni vodie kroz književnosti širom sveta i majstor stila, ali ne smatram da uopšte postoji neka vrsta estetske tiranije od koje je neophodno osloboditi se. Za mene je on prijatelj, svojim pisanjem uspostavio je visok nivo, poput kolosa koji daje nadahnuae piscima koji dolaze.
Vujica Ognjenonia
Vijesti 29.10.05
Podjela pisaca na one za i protiv Borhesa
Giljermo Martinez
Martinez Giljermo
Roman argentinskog pisca Gižerma Martineza “Neprimjetni zloeini”, ovjenean nagradom “Planeta”, prestižnim književnim priznanjem španskog govornog podrueja, nedavno je objavila “Laguna” u prevodu Dalibora Soldatiaa. Roman prati sudbinu mladog argentinskog matematieara stipendiste koji dolazi u Oksford. Nekoliko dana po dolasku nalaze mrtvu staricu u eijoj je kuai on iznajmio stan. To je samo prvo u nizu od ubistava koje ae uslijediti. Zloein predstavlja intelektualni izazov jednom od najveaih logieara, Arturu Seldomu da nezavisno od policije krene ka rasvjetljavanju slueaja. Martinez je u ovom romanu vješto prepleo krimi prieu sa vjerovanjima drevnih sekti matematieara, Gedelovom teoremom, Vitgenštajnovim filozofskim zapažanjima, pa i vještimnama ma?ionieara. “Neprimijetni zloeini” je prividno krimi roman i sa njim je Martinez izgradio novi žanr matematieke fikcije. Osim “Neprimjetnih zloeina” još dva romana Gižerma Martineza prevedena su kod nas i oba objavljena kod novosadskih “Svetova”. To su: “Povijest o Rodereru” i “Maestrova žena”.
Gižermo Martinez je ro?en 1962. godine u Argentini, u mjestu Baija Blanha. Svoju prvu knjigu “Džungla bez zvijeri” napisao je kao tinejdžer. Doktorat iz matematike iz oblasti logike odbranio je u Buenos Ajresu, a postdoktorske studije u Oksfordu. Iz tih dana datira i njegovo prijateljstvo sa Vladimirom Tasiaem, koji je kao i Martinez, doktor matematike i pisac.
Na poeetku razgovora za “ART Vijesti” Martinez je govorio o svom najuspješnijem romanu “Neprimjetni zloeini”, prvedenom na 25 jezika i velikom bestseleru u Argentini, Španiji i Velikoj Britaniji.
- Postojao je izazov da dokažem kako vjerovatnoaa pretpostavke može imati jak estetski zahtjev, ne samo da oponaša stvarnost, vea i da postane stvarnost. To sam pokušao ostvariti u okviru klasienog engleskog krimi romana. Predstavljala je izazov i upotreba novih originalnih fraza, utemeljenih u matematiekom mišljenju - poput razmišljanja u nizu o eisto logiekim rješenjima (E.A. Po), zakljueivanja zasnovanog na materij alnom pronalasku (Konan Dojl) i psihološko zakljueivanje (Agata Kristi).
Kako biste vi odredili svoj roman “Neprimjetni zloeini”? Možda kao intelektualni ili matematieki triler?
- To je triler o ljepoti i traženju razlieitih vrsta zakljueivanja. Ne smatram da je to intelektualni roman. Ja sam pokušao da napišem roman o životu i strastima ljudi kod kojih dominira apstraktno mišljenje. Naravno, jedna od njihovih strasti je da s vremena na vrijeme razgovaraju o ljepoti i dubini matematike. Ali Oksford u mom romanu je plašt i grad.
U Vašem romanu uz pomoa matematike otkrivaju se zloeini. Da li svaka pojava u prirodi ima svoja pravila?
- Matematika u mom romanu je samo maska u velikoj maškaradi. Matematika je drugo prerušavanje u romanu.
Vaš roman sadrži dosta matematiekih referenci: Gedelovu teoremu, posljednju Fermaovu pretpostavku, Vitgenštajnovu filozofiju matematike, prieu o pitagorejskoj sekti. Kako ste ih uklopili u narativni tok romana?
- Te stvari iz oblasti matematike se pojavljuju same za sebe, u jednom prirodnom toku radnje. Naravno, to je sasvim normalno za osobu kojoj je matematika bliska! Ti djelovi zvuee poprilieno impresivno ako pišete o njima zajedno, ali teret matematike je vrlo osvijetljen u mom romanu. Matematieki problemi su rasprostranjeni izme?u kriminala, muzike, seksa i radosti i životnih tragedija.
Dokle se stiglo sa filmom po Vašem romanu “Neprimjetni zloeini”?
- Upravo sam potpisao ugovor za bioskopsku adaptaciju. Biae to španska produkcija, a najvjerovatnije ae režirati Aleks de la Iglesija. Jednom ste rekli kako su “matematieari zapravo umjetnici, te da je eista matematika vrsta umjetnieke forme”. Možete li to pojasniti? - Matematika ima posla sa formama i apstrakcijom, sa crtežima i taenošau. Intuicija za prave odnose, inspiracija za prodor u logieko mišljenje ili elegancija iza dokaza, sve je to veoma slieno sa estetskom intuicijom umjetnika.
Vaš roman “Povijest o Rodereru” je iznova isprieana priea o Faustu...
- Mislio sa m da ta stara tema može biti obnovljena pod svjetlom Gedelove teoreme (u stvari zamislio sam filozofski izvor te teoreme). Mogao sam da razmotrim neka pitanja koja se tieu istorije umjetnosti, a koja su dotaknuta u romanu “Doktor Faustus” Tomasa Mana. Malvinski rat (poznat i kao Foklandski rat, jer se vodio izme?u Argentine i Velike Britanije zbog Foklandskih ostrva, u periodu izme?u marta i juna 1982. godine, prim. a.) i neke eudne nesreae dali su mi pozadinu za tragediju mladih likova.
Preveli ste na španski knjigu Vladimira Tasiaa “Matematika i korijeni postmodernog mišljenja”. Tasia, koji je kao i Vi matematiear i pisac, bio je Vaš kolega na Oksfordu. Dopada li Vam se njegovo pisanje?
- Na nesreau, nijesam u moguanosti da Vladimirove knjige eitam u originalu, na srpskom jezik
