Pali An?eli
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Tracy Chevalier Pisac: Tracy Chevalier ISBN: 86-7436-280-X Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost:
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Pali An?eli. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038928
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Tracy Chevalier
ISBN:
86-7436-280-X
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
na stanju
Šifra:
N0071
Broj strana:
335
Težina:
350 g
Pali an?eli je željno išeekivani novi roman Trejsi Ševalije, autora jednog od najveaih svetskih bestselera Devojka sa bisernom min?ušom. Ovo je snažna priea o dve porodice eije se sudbine prepliau, ali i o deeijem prijateljstvu, seksualnom bu?enju i ljudskim slabostima.Januar 1901. godine, dan nakon smrti kraljice Viktorije: dve porodice poseauju susedne grobove na otmenom londonskom groblju. Jedan od grobova krasi an?eo euvar, a drugi prelepa urna. Voterhausovi oplakuju kraljicu i drže se viktorijanske tradicije; Kolmanovi željno išeekuju modernije društvo. Na njihovo uzajamno nezadovoljstvo porodice ae im postati neraskidivo povezane kada se njihove aerke sprijatelje iza nadgrobnih ploea. Da sve bude gore, sprijateljiae se i sa musavim grobarovim sinom.
I dok devojke odrastaju, a novi vek dobija svoj izgled, dok automobili zamenjuju konje, a elektriena svetlost nadjaeava petrolejsku, životi i sudbine dveju porodica postaae sve povezaniji, kako u životu, tako i u smrti.
Ovo je roman koji je u isto vreme elegantan, smeo, originalan i opeinjavajuai.
“Izuzetan roman, tajanstven, duboko protkan neodoljivom atmosferom...istinski earobno iskustvo.”
The Guardian
“Proeitala sam Pale an?ele za jedno popodne. Sutradan sam sela i ponovo proeitala ovu jedinstvenu i nezaboravnu knjigu.”
Dženis Nimura, The New York Times
ODLOMAK
KITI KOLMAN
Probudila sam se jutros uz nepoznatog eoveka. Plavokosa glava pored mene svakako nije pripadala mome mužu. Nisam znala da li da se zapanjim ili nasmejem.
Pa, pomislila sam, evo originalnog naeina da se zapoene novo stoleae.
Onda sam se setila sinoane veeeri i pripala mi je muka. Zapitala sam se gde li je Rieard u ovoj ogromnoj kuai i kako aemo se ponovo naai. Svi ostali – ukljueujuai i eoveka pored mene – mnogo su bolje poznavali ovaj mehanizam od mene. Od nas. Uprkos svom sinoanom pretvaranju, Rieard je bio u mraku koliko i ja, iako mnogo znatiželjniji. Zaeudio me je.
Gurkala sam spavaea laktom, prvo lako, zatim sve jaee, sve dok se šmrknuvši nije probudio.
„Odlazi“, rekla sam. I otišao je, bez reei. Sreaom, nije pokušao da me poljubi. Neau se nikad ni setiti kako sam noaas podnela tu bradu – pretpostavljam da je klaret pomogao. Obrazi su mi bili izgrebani do crvenila.
Kad je nekoliko minuta kasnije ušao Rieard, noseai hrpu svoje odeae, nisam mogla ni da ga pogledam. Bila sam posti?ena i ljuta – ljuta što se stidim, ali ne oeekujem da se i on isto oseaa. Još više me je razbesnelo što me je jednostavno poljubio, rekao mi: „Zdravo, mila“, i stao da se oblaei. Osetila sam mu na vratu miris njenog parfema.
Ipak, nisam mogla ništa da kažem. Kao što sam i sama mnogo puta rekla, ja sam osoba otvorenog uma – time se ponosim. Te reei me sada peku.
Ležim, gledam Riearda kako se oblaei i odjednom se setim svog brata. Hari me je uvek zadirkivao što previše mislim, iako je odbijao da prizna da me je upravo on u tome najviše ohrabrivao. Ali eemu su drugom mogle da me nauee sve one veeeri koje je proveo ponavljajuai mi ono eemu su ga njegovi profesori tog dana naueili – govorio je kako mu to pomaže da pamti – osim da mislim i iskazujem svoje mišljenje? Možda je kasnije zažalio zbog njih. Nikada neau saznati. Tek sam izašla iz žalosti za njim, ali ponekih dana oseaam se kao da i dalje stežem onaj telegram.
Hari bi se skamenio da vidi do eega su dovele njegove pouke. Za ovako nešto ne treba mnogo pameti – veaina onih dole je glupa kao noa, me?u njima i moj plavobradi. Nije bilo nikog s kim sam mogla normalno da razgovaram. Morala sam da potražim utehu u vinu.
Iskreno reeeno, radujem se što im ne pripadam – sasvim mi je dovoljno da tek povremeno zaveslam po tom pliaaku. Rieard, eini mi se, misli drugaeije, ali ako želi takav život, onda se oženio pogrešnom ženom. A možda sam ja pogrešno odabrala – mada nisam mislila tako nekada, kad smo ludovali jedno za drugim.
Mislim da me je Rieard naterao da ovo ueinim kako bi mi pokazao da nije konvencionalan, kao što sam se plašila. Ali na mene je sve ovo ostavilo upravo suprotan utisak. Postao je onakav kakvim ga nisam smatrala kad smo se veneali. Postao je obiean.
Oseaam se tako praznom jutros. Tata i Hari bi mi se smejali, ali u sebi se nadam da ae novi vek doneti promene u svima nama, da ae Engleska na neki earoban naein zbaciti svoj otrcani crni kaput da otkrije nešto blistavo i novo. Do poeetka novog stoleaa ostalo je još samo jedanaest sati, ali dobro znam da se ništa neae promeniti osim broja.
Dosta. Danas idu na jahanje, a ja to ne volim – sakriau se s kafom u biblioteku. Bez sumnje, biae prazna.
RIEARD KOLMAN
Mislio sam da au, ako budem s drugom ženom, povratiti Kiti, da ae mi ljubomora otvoriti vrata njene spavaae sobe. Ipak, i posle dve nedelje ona ostaju evrsto zatvorena kao i pre.
Ne volim da mislim o sebi kao o oeajniku, ali ne razumem zašto je moja žena tako teška. Obezbedio sam joj pristojan život, a ipak je nesreana, mada ne ume – ili neae – da kaže zašto.
To je dovoljno da natera muškarce da zamene žene, makar samo za jednu noa.
INTERVJU
NIN 07.05.04
Kao sestre ili vino
Trejsi Ševalije
Ševalije Trejsi
Spisateljica bestselera Trejsi Ševalije poznata nam je po romanima “Devojka sa bisernom min?ušom”, “Pali an?eli” i “Devieanski plavo” koje je kod nas objavila “Laguna”. Pored ova tri romana koji su nastajali u periodu 1997 - 2001, Trejsi Ševalije je prošle godine objavila i svoj eetvrti roman “Dama i jednorog”, trenutno bestseler u mnogom zemljama.
Trejsi Ševalije je ro?ena 1962. u SAD, ali od 1984. živi u Londonu. Završila je studije književnosti, a pre nego što ae postati profesionalni pisac radila je u jednoj izdavaekoj kuai. U me?uvremenu je poha?ala i školu kreativnog pisanja, posle eega je i poeela da piše i objavljuje romane.
U romanu “Devojka sa bisernom min?ušom”, euvena slika holandskog umetnika Jan van Delft Vermera (1632-1675), dobila je svoje prozno uoblieenje. Naime, Trejsi Ševalije je oživela istoriju nastanka jedne od najlepših Vermerovih slika - koju mnogi s pravom nazivaju holandska Mona Liza. U umetniekoj viziji Trejsi Ševalije, ta devojka sa slike zove se Grit, sluškinja je i poslužila je Vermeru kao model za istoimenu sliku.
Jedan od aktuelnih povoda za razgovor sa ovom spisateljicom bio je upravo ovaj roman po kome je snimljen i film “Devojka sa bisernom min?ušom”, a naša publika mogla ga je premijerno videti na FEST-u. Film je režirao Peter Veber a ulogu slavnog slikara Vermera tumaei Kolin Firt, a Grit igra mlada glumica Skarlet Džohanson.
Da li je radnja romana “Devojka sa bisernom min?ušom” zasnovana na istinitoj priei? Je li Grit zaista postojala?
- Ja sam izmislila tu prieu i pretoeila je u roman. Slika “Devojka sa bisernom min?ušom” zaista postoji, ali mi danas ne znamo ko je ta devojka koja je pozirala Vermeru.
Zašto ste izabrali da Grit, model koja je pozirala za “Devojku sa bisernom min?ušom”, bude sirota mlada sluškinja?
- Smatrala sam da je nama, a i slikaru, izgled devojke odao veoma intiman utisak, i einilo mi se da je ona poznavala slikara veoma dobro. Nikada nisam ni pomislila da mu je to mogla biti kai , jer se na slici primeauje izvesni erotizam, a on svakako ne bi mogao biti u vezi sa njegovom kaerkom. Tako sam došla do prihvatljivijeg zakljueka da je ta devojka mogla biti sluškinja. Ako izdvojimo min?uše koje devojka ima na slici, zapaziaemo da je njena garderoba veoma skromna, a to je još jedan razlog koji me naveo na pomisao da je ta devojka bila njegova sluškinja.
Zašto su vam Vermerov život i rad bili toliko provokativni?
- Smatrala sam da se vrlo malo zna o Vermeru i njegovom slikarstvu i ja sam se na neki naein osetila dužnom a i primoranom da odgovorim na tu misteriju koju Vermerovo slikarstvo nosi sa sobom.
Da li ste zadovoljni filmom, da li je on uhvatio duh vaše knjige?
- Film “Devojka sa bisernom min?ušom” mi se veoma dopada. Mislim da je uhvatio najvažniju suštinu romana. Knjiga i film su poput sestara, razlieite, a tako iste; ili su kao crveno i belo vino, razlieita, ali su vina.
Pa, koje su to, prema vašem mišljenju, najuoeljivije razlike izme?u vašeg romana “Devojka sa bisernom min?ušom” i istoimenog filma?
- U filmskom scenariju bilo je potrebno izostaviti puno sporednih radnji naznaeenih u knjizi i umesto njima pokloniti više pažnje centralnoj niti priee. Tako je filmom ostvareno da se brojne epizode i ranija dešavanja jednostavnije i bolje upletu u glavnu prieu, dakle, to je bio daleko lakši i prihvatljiviji naein nego da su se o tim epizodama snimale posebne, odvojene scene. Razlika postoji i u tome što u knjizi pripoveda devojka, sa svoje taeke gledišta, svojim reeima i shvatanjima, dok je film napravljen mnogo objektivnije.
U sva vaša eetiri romana pišete o sudbinama žena u prošlosti i o umetnosti, naroeito slikarstvu. Da li su to vaše opsesivne teme?
- Nisam namerno odabirala samo te teme, ali one su, eini mi se, dolazile jedna za drugom neprestano, same po sebi. Ja inaee volim da pišem o prošlosti i nalazim da je prošlost zanimljivija od savremenog života. Sklona sam da pišem o ženama, i to je lakše. Tako?e me inspirišu vizuelne stvari - eesto umetnost. I kada te tri stvari spojite, videaete da su knjige koje ja pišem upravo takvog sadržaja.
“Pali an?eli” je roman o smrti u viktorijanskoj Engleskoj, s poeetka 20. veka. Da li vam je smrt bila inspirativnija od života? Može li nas smrt tako?e i podueiti istinama?
- Uvek sam bila veoma svesna smrti, možda i zbog toga što mi je majka umrla kada sam bila devojeica. Eini mi se da me dok pišem o tome vode neke vrlo prisne unutrašnje emocije vezane za to. Mislim da nam takve okolnosti mogu dati neku pouku, mogu nam dati neki putokaz kako da se upravljamo, kako da živimo svoj život.
Vaš prvi roman “Devieanski plavo” nedavno je preveden na srpski jezik. Šta vas je naroeito inspirisalo da napišete taj roman? Da li je to deo vaše porodiene priee?
- Roman “Devieanski plavo” nije direktna autobiografska priea, ali taeno je da je porodica Ševalije pripadala francuskim protestantima sa juga Francuske, koji su se potom nastanili u Švajcarskoj. Poeela sam da se interesujem me?u emigrantskim krugovima o porodicama koje su se selile sa tog podrueja: gde su potom odlazile, kakvi su bili rezultati njihovog boravka u mestima gde su se nastanile. Tako da sam radnju knjige “Devieansko plavo” smestila u mesto odakle porodica Ševalije poeinje i potom izmislila prieu.
Živeli ste u SAD, sada ste u Velikoj Britaniji. U vašim knjigama uglavnom pišete samo o evropskim temama. Zašto? Da li je to slueajno ili namerno?
- Živim u Evropi vea 20 godina - i to je period mog zrelog doba. Nalazim da je evropska istorija interesantnija od amerieke istorije. Osim toga, navikla sam da ovde u Engleskoj budem došljak, što mi možda kao piscu i pomaže. U SAD to nisam i nije mi toliko lagodno da pišem o ondašnjim temama.
Da li vas je iznenadio veliki uspeh vaših romana u Srbiji i Crnoj Gori?
- Mogu vam reai da sam veoma iznena?ena i da mi to godi!
Šta trenutno pišete?
- Radim na svom sledeaem romanu. Biae to knjiga o vel ikom pesniku i slikaru Vilijamu Blejku.
Vujica Ognjenovia
Pobjeda 10.10.03
Smrt govori puno o kulturi jednog vremena
Trejsi Ševalije
Ševalije Trejsi
Amerieka spisateljica Trejsi Ševalije svojim romanima osvojila je eitaoce i na ovim prostorima. Njene knjige “Djevojka sa bisernom min?ušom” i “Pali an?eli”, eije je prevode publikovala beogradska izdavaeka kuaa “Laguna”, na vrhu su bestseler lista vea duže vremena. Trejsi Ševalije je ro?ena 1962. u SAD, ali od 1984. živi u Londonu. Prvi roman “Djevieansko plavo” objavljuje 1997, “Djevojku sa bisernom min?ušom” 1998, a “Pale an?ele” 2001, ove godine objavila je roman “Dama i jednorog”. Završila je studije književnosti, prije nego što ae postati profesionalni pisac radila je u jednoj izdavaekoj kuai, a u me?uvremenu je poha?ala i školu kreativnog pisanja, poslije eega je i poeela da piše i objavljuje romane.
* U romanu “Djevojka sa bisernom min?ušom” pišete o 17. vjekovnom svijetu u Holandiji, a u “Palim an?elima” opisujete Englesku iz Viktorijanskog perioda. Zašto ste za pozornice vaših romana baš izabrali prošlost?
- Volim da pišem o prošlosti, jer sam slobodnija da je analiziram i odlueujem šta je tu važno, drugaeije je nego kada bi to radila sa einjenicama koje se tieu sadašnjosti. Isto tako, ja živim jednim savremenim svakodnevnim životom i ne osjeaam potrebu da pišem o tome. Radije pišem o neeemu što mi je nepoznato i o eemu tek treba da naueim. Pisanje je tako?e za mene jedna vrsta bjekstva i veoma sam sreana kada mogu da pobjegnem u razlieite epohe prošlosti.
* Vaš drugi roman “Djevojka sa bisernom min?ušom” donio Vam je uspjeh. Kako je on nastajao i šta je predstavljalo podsticaj za njegovo pisanje?
- Poeela sam sa pisanjem “Djevojke sa bisernom min?ušom” poeetkom 1998. godine i tada sam bila trudna. Jedan od izazova da što prije završim taj roman, bio je da se okonea prije dolaska bebe. I uspjelo mi je dvije nedjelje prije poro?aja. Bio je tako?e izazov uai u svijet djevojke koja je bila veoma razlieita od mene. Jer, moja junakinja je: služavka, neobrazovana, religiozna, nikada nije putovala, uvijek je živjela u jednom malenom gradiau. Nikakve slienosti sa mnom, a trebalo je da svoja oseaanja i misli podredim njenim.
* Mnogi se pitaju da li je “Djevojka sa bisernom min?ušom” istinita priea i da li je Grit zaista postojala.
- Ta slika koju je naslikao Vermer postoji, ali niko ne zna ko mu je poslužio kao model. Dakle, Grit i njena priea bili su proizvod moje mašte.
* Da bi ste vjerodostojno napisali “Djevojku sa bisernom min?ušom” odradili ste veliki posao: istraživali ste kako je u Holandiji izgledao svakodnevni život ljudi u 17. vijeku. Šta je sa “Palim an?elima”? Kakvo je istraživanje ovo djelo iziskivalo?
- Što se tiee “Djevojke sa bisernom min?ušom” išla sam u Holandiju, u Delft i Amsterdam. Šetala sam ulicama i posmatrala. Tako?e sam pogledala dosta slika, ne samo Vermerovih, vea i drugih holandskih umjetnika, koje datiraju iz toga doba. Tada je bila moda slikati scene iz svakodnevnog života, i ja sam ih posmatrala i u sebi stvarala svoje predstave o tome. I eitala sam dosta istorijskih knjiga o tom dobu, o slikarstvu, o Vermeru.
Radnja romana “Pali an?eli” dešava se na otmenom groblju (Highgate Cemetery), koje se nalazi u Londonu, sam
