Perece za dorueak
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Nil Rouz Pisac: Nil Rouz ISBN: 86-7436-084-X Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 dana...
Pročitaj cijeli opis
17,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Perece za dorueak. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038959
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Nil Rouz
ISBN:
86-7436-084-X
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0067
Broj strana:
375
Težina:
483 g
»Topla, dirljiva, duhovita i uverljiva priea. Nik Hornbi ae morati da se pomeri u stranu jer stigao je Nil Rouz i doneo je perece!«Moris Gren, The New Statesman
Marek Eliot je savršen momak za ženidbu – ma samo pitajte njegovu majku. Mareku, me?utim, potraga za Onom Pravom ne ide baš tako lako. Za njega, žene su kao autobusi: nema ih eitavu veenost, a onda dva nai?u u isto vreme. Melani je simpatiena, dobrodušna devojka koja zadovoljava sve kriterijume njegove majke za buduau snaju. A Debora, svakako zadovoljava neke Marekove...
Razapet izme?u svog srca i donjeg veša, Marek eini ono što bi svaki razuman muškarac i uradio: vi?a se sa obe istovremeno. Njegova najbolja prijateljica Rejeel zgrožena je njegovim ponašanjem. Ako tome dodamo još i njegovu majku koja je krajnje nestrpljiva da u praksi isproba znanja koja je skupila desetogodišnjim eitanjem revije Vi i vaše veneanje onda je jasno da se Marek izložio milosti i nemilosti veaeg broja žena nego što može da podnese...
Komentari eitalaca
Da li želite muškarca sa posesivnom mamom? Muškarca koji ne zna šta hoae, a dugogodišnji Vam je drug? Promeniaete ga? Naueite kako.
pošiljalac Dusica
ODLOMAK
Ako mislite da je novine nemoguae eitati na preteai naein, onda ne poznajete moju majku.
Ne radi se samo o šuškanju, listanju, savijanju i popravljanju. Tu je i uzdisanje, coktanje i odmahivanje glavom nad razoearanjima sveta koja svako jutro otkriva uz perece. Ali to mogu da podnesem. Znam da je sve to samo priprema za dorueak petkom, kada stiže Jevrejska hronika. Ovim novinama ona rukuje s naroeitim šuškanjem, s uvežbanom lakoaom okreae stranu Društvene i liene vesti i usredsre?uje se na svoje najveae razoearanje.
„Vidim, Malkolm Bornštajn se oženio. Zar on nije tvoj prijatelj?“, pitala je ove nedelje, sa svojim vea legendarnim poznavanjem svih sa kojima sam ikada progovorio. U isto vreme strueno je spustila novine ispod nivoa oka i nagnula se prema meni, za dlaku ali preteai.
Molio sam se da samo jedne sedmice ne prona?e nikoga koga poznajem. „Oh, mama“, rekao sam s lažnom bezbrižnom vedrinom. „Njegova sestra išla je sa mnom u osnovnu školu. Teško da smo po tome nerazdvojni drugovi.“
„Ipak“, rekla je s oeiglednim bolom, kao što eini svake sedmice, „sigurna sam da su njegovi roditelji veoma sreani.“ Zagledala se u mene niz nos pre nego što je podigla novine, nesposobna da ijedan trenutak više podnosi uznemirujuai prizor svog neoženjenog sina.
Nekada sam joj iznosio dobre strane svog braenog stanja. Prihvatao se gorkog sarkazma i oštre logike.
Jednom sam joj rekao da joj zapravo einim uslugu. „Tvoj život bio bi besmislen kad ne bi morala da brineš kad au se oženiti“, rekao sam joj veselo i video kako se novine u odgovor lako ispravljaju. Nije uspelo. Nikad ne uspeva. Ne nasuprot nepokolebljivom verovanju „ja znam šta je najbolje za tebe“. Zato sam davno digao ruke. Sada samo tiho frknem i usredsredim se na pole?inu paketa ovsenih pahuljica, oeajnieki se trudeai da upijem nova obaveštenja o sadržaju riboflavina.
Razgovor me svake nedelje nagrize malo više. Što bi mama rekla – i govori i doveka ae govoriti: „Marek Eliot. Imaš dvadeset osam godina, velika si advokatska zverka, poti eeš iz dobre porodice. Šta svaka devojka više da poželi?“ Pa, mnogo šta, izgleda.
Da pogledamo ovo stanje neoženjenog Mareka malko podrobnije.
Prvo: Moje ime vam kazuje sve što treba da znate o mojoj majci. Želela je da me nazove po svom pokojnom dedi, zvao se Mark, ali to je bilo suviše, suviše prostaeki. Utrpaš jedno „e“ i odjednom dobiješ ime koje je neobieno, nema ni trunke prizvuka radnieke klase i ima istoenoevropski ukus, u skladu s našim etniekim poreklom.
Drugo: Zašto dvadesetosmogodišnjak živi s mamom i tatom u svakako prefinjenom severozapadnom kraju Londona, predgra?u Hampsted Garden? Zbog pogodnosti uglavnom, otkako je zgrada u kojoj sam živeo izgorela do temelja. Zakratko sam sumnjao na mamu, s obzirom na njenu oeajnieku želju da zadrži kontrolu nada mnom, ali to nikada nisam rekao policiji. Cementni zidovi i rešetke ipak nisu njen stil. Bilo je mnogo odmahivanja glavom, coktanja jezikom i neme radosti dok je ispitivala ostatke, jedva skrivajuai oduševljenje sreaom koju joj je donela moja nesreaa. Te veeeri me je tešila mojim omiljenim špagetima, a tokom veeere je s odobravanjem govorila o italijanskoj praksi da muškarci žive sa svojim majkama do kasnih tridesetih godina, eak i nakon ženidbe.
Moj povratak kuai trebalo je da bude privremen, ali uskoro je postao depresivno stalan, pošto je moje osiguravajuae društvo tvrdoglavo insistiralo da izraz „svi rizici“ nekako ne obuhvata požar. Da li se povezala s njima? Imao sam dovoljno pameti da ne odbacim sasvim tu moguanost. U paranoidnijim trenucima bio sam siguran kako u njihovim pismima mogu da otkrijem podtekst koji kaže „ionako ti je bolje kod kuae s majkom, zar ne?“
Treae: Velika advokatska zverka? Pa, teško. Mnogi moji prijatelji izabrali su da rade u krupnim advokatskim firmama što se poput crnih rupa gnezde po Sitiju. Ove firme usisavaju najgore, najrazmetljivije i najdosadnije pravne poslove koji se daju zamisliti i nekoliko godina kasnije bljuju najgore, najrazmetljivije i najdosadnije advokate – bogate, da naglasim. Ja, pak, radim u maloj kancelariji u Golders Grinu, srcu jevrejskog severozapadnog Londona. Tokom razgovora za posao moj šef, Artur Gold, izneo mi je svoje vi?enje javne službe. „Mi radimo malo ovo, malo ono. Da budem iskren, deeko, sve što pro?e kroz vrata.“
Poeeo sam od samog vrha. Velika pravna firma u Sitiju, puna uglaeanih stolova i soba s faksovima, ali nije to bilo za mene. Po prvi put – a mnogi obavešteni komentatori tvrdili bi i jedini – krenuo sam levo dok me je majka oštro usmeravala desno, i napustio taj posao. Želeo sam da se bavim „narodnim pravom“, a ne „pravom od kog se drugi bogate“, objašnjavao sam pun sebe svojim zapanjenim prijateljima advokatima, makar onda kad bi od brojanja svojih brda gotovine izdvojili malo vremena za mene.
Kakav kreten. Ono što nisam shvatio bilo je da bi „pravo od kog se drugi bogate“ i mene ueinilo bogatim, dok je „narodno pravo“ ueinilo da budem siromašan poput veaine. A opet, kad si visok preko metar i osamdeset, zašto bi želeo da se greiš u nekim glupim sjajnim sportskim kolima?
Eetvrto: Dobra porodica? U kom reeniku si pronašla ree „dobra“? U Oksfordskom reeniku za psihopate? Moja majka je komandant jednoelane vojske u krstaškom pohodu „Marekova ženidba“ i pretplatila se na easopis Vi i vaše veneanje eim sam napunio osamnaest kako bi obezbedila da njen ljubljeni jedinac ima sve na svoj veliki dan. Nema nieega, doslovno nieega što ona ne zna o savršenom cvetu u rupici mladoženjinog revera. U odgovor, moj otac se povukao u svoju veru i ostavio je na miru. Otkrio je da je, kao što to biva s vrhovnim biaima, mnogo lakše imati posla s Bogom nego s mojom majkom.
I šta bi onda devojka više poželela? Jesi li ti luda, majko? Da parafraziram Gruea Marksa, ne želim da se zabavljam s devojkom koja bi htela da se zabavlja sa mnom.
Prevodilac: Nenad Dropulia
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
