Prodavaeica
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Stiv Martin Pisac: Stiv Martin ISBN: 86-7436-015-7 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 da...
Pročitaj cijeli opis
12,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Prodavaeica. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038B0F
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Stiv Martin
ISBN:
86-7436-015-7
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0016
Broj strana:
160
Težina:
293 g
Mirabel je mlada, lepuškasta, i radi kao prodavaeica na odeljenju rukavica u robnoj kuai Najmans, gde prodaje stvari koje više niko ne kupuje...Pomalo izgubljena, pomalo rastrojena, veoma stidljiva, Mirabel je privlaena zbog svega onoga što ona nije: nije glamurozna, nije agresivna, nije puna sebe. Ipak, u njoj postoji nešto neodoljivo.
Mirabel privlaei pažnju Reja Portera, bogatog biznismena, gotovo dvostruko starijeg. Dok se neodlueno upuštaju u vezu, oboje pokušavaju da odgonetnu jezik ljubavi, sa posledicama koje mogu biti komiene, ali i razorne za srce.
Prepuna prepoznatljivih pronicljivih zapažanja zbog kojih je Stiv Martin pobrao najbolje kritike, Prodavaeica predstavlja delo razoružavajuae dirljivosti.
On piše katkad slatkasto, katkad s goreinom, povremeno intelekualistieki nadmeno – ali uvek zabavno.
Wall Street Journal
Najzrelije ostvarenje Stiva Martina do sada.
New York Times
Prodavaeica je Odri Hepbern me?u knjigama: tanka, ljupka i tako staromodna.
People
Neobjašnjivo svestran, nemilosrdno istinit, Martin podseaa na Džejn Ostin, sa jednom modernijom, muškom crtom.
Vogue
Dirljiva ljubavna priea.
Entertainment Weekly
Komentari eitalaca
Knjiga uz koju ae ljudi shvatiti da lepota ljubavi nije u slienosti dve duše, vea u njihovoj razlici. Roman koji ae naterati sve one koji su voleli da se zamisle.
pošiljalac tanja
ODLOMAK
Kada radite na odeljenju rukavica u robnoj kuai Najmans, onda prodajete stvari koje više niko ne kupuje. Te rukavice nisu kao one radne, one za teške poslove, koje prodaje firma L. L. Bin, nego su tako fine da dama, i kad ih navuee, može još uvek da uhvati i podigne eiodu. Odeljenje za rukavice je odmah do odeljenja visoke mode, i služi uglavnom kao ukras. Zato Mirabel provodi veliki deo svog radnog dana tako što stoji iza tezge sa staklenom površinom, na koju se naslanja dlanovima, raširenih ruku, dok jednu nogu malo zabacuje iza sebe. Kad prodaja izuzetno slabo ide, ona se možda i nalakti na staklo ? mada uprava firme zaista ne voli tu pozu ? pa onda zuri u one kožne i svilene rukavice ispod, koje leže izložene poput tek uhvaaenih riba. Na površini stakla, odrazi plafonskih svetleaih tela mešaju se sa sivim i crnim bojama rukavica, dajuai neku sedefnu mešavinu koja kao da se polako kovitla, a to odvlaei Mirabel u plitki hipnotieki dremež.
Svi aute u Najmansu, kao u nekom svetilištu, a podovi su mermerni i baš odzvanjaju, pa Mirabel uvek nastoji da što tiše kucka potpeticama o taj mermer kad nekud po?e. Da je vidite kako hoda, pomislili biste da se ona može svakog trenutka okliznuti. Ali, ona uvek hoda tako, pa i po evrstom trenju betonskih trotoara. Naprosto nikada nije baš u celosti ovladala veštinom ležernog hodanja i držanja, zbog cega veeito ostavlja utisak da je zgodna, ali stidljiva i suzdržana. Za Mirabel su najlepši u ovom zaposlenju kod Najmansa, oni trenuci kad se fino oblaei da bi pošla na posao, jer kodeks odevanja te firme zahteva da ona bude uzor preciznosti i stila. Njen problem je, naravno, kako da plati odeau koja joj se najviše svi?a, ipak ovako ili onako, zahvaljujuai izdašnom popustu za zaposlene ali i svojoj veštini da spasava vea jednom osvežavane odevne predmete i da ih kombinuje sa Armanijevim džemperima koji idu sa 50% popusta, ona uspeva da se oblaei dobro a da to ne opterecuje njene finansije.
Svakodnevno u vreme pauze za rueak ona skrene iza ugla, na Beverli Hils i ode u k afia Stari Sat, gde može da dobije pristojan rueak za minimalnu cenu. Sendvie koji uvek košta tri dolara i sedamdeset pet centi, salata i jedno piae ostaju u okviru njenog predvi?enog maksimuma od šest dolara. Raeun se penje na skoro osam dolara ako se opredeli i za desert. Ponekad jedan eovek cije ime je onako uzgred jednom eula ? Tom, valjda ? malo osmatra njene noge koje se prilieno lepo vide dok ona sedi za stoeiaem od kovanog gvož?a koji je tako plitak da ih ona mora izgurati van, u prolaz izme?u stolova. Mirabel, koja nikad ne pripisuje sebi u zaslugu svoju atraktivnost, veruje da taj Tom ne reaguje na nju, nego na nešto drugo, nešto nezavisno od nje, na primer na divnu liniju koju njena fina plava suknja stvara dok preseca dijagonalno preko njene bele butine.
Ostatak dana kod Najmansa vidi je kako se naslanja ili saginje ili malo preraspore?uje rukavice, a iz tog usporenog filma izvuee je poneka mušterija, ako naide, i tako, napokon, kucne šest sati popodne. Tada ona zatvori kasu i ode do lifta, držeai gornji deo tela kruto uspravno. Spusti se na prvi sprat i prolazi pored blistavih tezgi s parfemima, gde mlade prodavaeice ostaju još punih pola sata posle zatvaranja da bi izašle u susret kasnim kupcima, i gde su razlieiti mirisi, celoga dana pomalo prskani kao sprej na mušterije, uspeli da se natalože u slojeve u vazduhu robne kuce. Zato Mirabel, visoka 168 centimetara, uvek namiriše Šanel broj 5, dok neko visok samo 158 dobije teži Šanel broj 19. Ovaj svakodnevni prolazak podseti je da ona u radi u Sibiru Najmansa, u izolovanom, izlaza na more lišenom odeljenju za rukavice, pa se pita kad ae se popeti malo više u hijerarhiji, stiai barem do parfema, jer tamo, u energienim, nastanjenim svetovima kozmetike i aromatike, može dobiti ono do eega joj je najviše stalo: moguanost da sa nekim razgovara.
U zavisnosti od godišnjeg doba, Mirabelina vožnja kuai nudi ili suneano veeernje svetlo leta ili rani mrak i halogenske farove zime u pacifiekom standardnom vremenu. Mirabel se vozi celom dužinom Beverli bu levara, kameleon-ulice koja na jednom kraju ima elegantne prodavnice nameštaja i restorane, a na drugom vijetnamske prodavnice upakovanog tajanstvenog korenja. U svojih dvadeset eetiri kilometra dužine, kao igra Monopola odigrana unazad, ova ulica se neprestano snižava po vrednosti zgrada i poslovnog prostora, a na samom kraju je Mirabelin stan na drugom spratu u Silverlejku, umetniekom naselju koje je uvek na rubu da postane opasno, ali koje nikad ne uspeva da to stvarno i postigne. U pojedinim veeerima, ako tajming sasvim uspe, ona može da se popne spoljašnjim stepeništem svoje zgrade i uhvatiti najlepši prizor Los Andelesa: pacifieki zalazak sunca koji se nagomilava iznad svetlosti velegrada koje teku od ulaznih vrata njenog staneiaa pa sve do mora. Ona potom ude u stan, koji bez ikakvog dobrog razloga nema prozor okrenut ka tom pogledu, a nestajuae sunce konaeno zacrni sve napolju, pretvarajuai njene prozore u ogledala.
Mirabel ima dve maeke. Jedna je normalna, a druga je jedno povuceno maee koje živi ispod sofe i retko izlazi. Vrlo retko. Jednom godišnje. Ovo daje Mirabeli oseaaj da u njenom stanu boravi neki tajanstveni neznanac koga ona nikad ne vidi, ali koji ostavlja dokaze o svom postojanju tako što prefinjeno pomera male okrugle predmete iz sobe u sobu. Ovaj opis bi se lako mogao primeniti i na Mirabeline malobrojne prijatelje, koji tako?e ostavljaju dokaze o svojoj egzistenciji, u propuštenim telefonskim porukama i retkim susretima, i koje jedva da ikad vida. To je zato što oni imaju utisak da je Mirabel eudak koji se drži izdvojeno, pa je ne ukljueuju u svoje susrete, zbog eega ona mnoge noai provodi sama. Ona zna da su joj potrebni novi prijatelji, ali teško je postiai da te neko upozna sa nekim kad si prirodno stidljiv.
Mirabel odsustvo prijatelja zamenjuje knjigama i televizijskim krimicima kakvi se tu vea mogu naai. Knjige su veainom romani iz devetnaestog veka, oni u kojima žene bivaju otrovane ili u kojima one truju nekoga. Ona te knjige ne eita kao romantiena samotnica koja okreae stra nice u osami svoje sobe, to nikako. Umesto toga, ona je obrazovani duh sa smislom za ironiju. Voli sumornu atmosferu tih istorijskih romana, naroeito je voli kao kie, ali, ispod svega toga, uvida i da se jedan deo nje identifikuje sa svom tom tamom.
Postoji još nešto: Mirabel ume da crta. Njena produkcija je malena po kolieini i formatu. Dovrši samo nekoliko crteža godišnje, format im je jedva deset sa dvanaest i po centimetara, a natopljeni su sablasnom atmosferom tih misterija koje eita. Crnom voštanom krejon-bojom Mirabel prekriva hartiju, sve sem slike koju želi da otkrije pogledu, a ta slika daje utisak da plovi kroz crninu i polako se diže ka površini. Njeno najnovije delo je crtež deteta u eueeaem položaju koje je ugljenisano i okamenjeno u lavi Pompeja. Crta sigurnom rukom, uvežbanom tokom nekoliko godina koje je provela stieuai akademsku titulu magistra likovnih umetnosti na jednom koledžu u Kaliforniji, ali i zadužujuci se, uzimajuai ukupno trideset devet hiljada dolara studentskih kredita. Ova titula eini da je Mirabel hodajuaa anomalija medu prodavaeicama parfema i cipela u Najmansu, devojkama eije je vrhunsko životno postignuae to što su u srednjoj školi bile zgodne. Retko, ali ipak dovoljno eesto da ima kolekciju svojih dela, Mirabel izvadi štapice ugljena, povuee kuhinjsku lampu nisko, do tvrde površine svog stola za dorueak, i nacrta nešto. Crtež onda bude pricvršcen, fotografisan kako treba i smešten u njen profesionalni portfolio. Te noai crtanja završavaju se velikim zamorom, jer zahtevaju punu koncentraciju energije, i onda se Mirabel otetura u krevet i potone u dubok san.
U normalnih noaima njena rutina je vrlo jednostavna, sastoji se u tome što losionom istrlja celo telo, a za to vreme aaska sa vidljivim maeetom, uz povremene uzvike tanjim glasom, upuaene pretpostavljenoj maeki ispod sofe. Kad bi tu postojao neki autljivi posmatrae, njemu bi se ueinilo da je Mirabel bezbrižna, sreana devojka koja se sprema za izlazak u grad. Ali, uistinu, te njene aktivnosti su fizieki odrazi njenog mirovanja.
Noaas, dok se veee primiee kraju, Mirabel sklizne u krevet, glasno želi laku noa obema maekama, i sklapa oei. Ruka joj gasi lampu kraj uzglavlja, a misli joj se ispunjavaju duhovima. Sada njen um može da luta po ma kom pejzažu koji poželi, a ovakva sanjarenja su za nju ritual svake uobicajene noai. Sad vidi sebe kako stoji na rubu neke tropske lagune. Muškarac dolazi iza nje, zagrli je, zagnjuri lice u njen vrat, i prošapuce: ?Ne mrdaj?. Ova slika izazove prvi molekul vlage izmedu njenih nogu, gde ona zavuee šaku postavljenu uspravno poput seeiva, i zaspi.
Ujutro više nema one suve hrane koja je prethodne veeeri sipana u einiju, a to je još jedan dokaz o postojanju fantomske maeke. Mirabel, dremljivih oeiju i još bunovna, sprema sebi dorueak i uzima Serzon. Ta pilula je dar božiji, oslobada je nepomienosti depresije koja bi je inaee opkolila, a onda sipila u nju kao otrovna magla. Dejstvom tog leka, depresija biva odgurnuta od nje, ali nikada sasvim uklonjena sa vidika. To je, inaee, treai antidepresiv kojim se Mirabel služi u protekle tri godine. Prva dva su uspešno delovala neko vreme, a onda su je naglo bacile u još gore stanje. Uvek dode do borbe koja traje neko vreme dok novi medikament, koji mora polako da se pretopi sa starim, pušta korenje kroz njen mozak i poeinje da obavlja svoje tajanstveno hemijsko dejstvo.
Depresija sa kojom se Mirabel bori nije neki odnedavno steeeni simptom mlade žene koja se doselila u Los Andeles da tu živi sama. Ta ista depresija postavljena je kao strela u luk još u Vermontu, gde je Mirabel odrasla, i odatle je odapeta da je prati neprestano, do danas. Uz lekove, Mirabel uglavnom uspeva da kontroliše depresiju držeai je izvan svog svakodnevnog života. Medutim, postoje i crni periodi kad ona nije u stanju da ustane iz kreveta. Tada u punoj meri koristi onaj broj dana bolovanja koji joj je radnim ugovorom sa Najmansom odobren kao godišnji maksimum.
Iako pati od depresije, Mirabel voli da zamišlja sebe kao osobu sklonu humoru. Kad prilike zahtevaju, ona ume da bude vesela i duhovita cura na zabavi. To raspoloženje, misli ona, ponekad je ucini centrom pažnje na žurkama i drugim okupljanjima. Istina je da te epizode veselja samo uzdignu Mirabel do normalnosti, ali oseaaj koji ona tom prilikom ima toliko je izuzetan da ona veruje da se istiee. Vlast na tim žurkama ostaje u rukama neurotieno veselih žena, koje privlaee one muškarce koji imaju potrebu da krote takve. Mirabel privlaei muškarce druge vrste. Oni su stidljiviji i povueeniji. Gledaju je dugo pre nego što joj pri?u, a kad prona?u nešto što kod nje žele, to je onda neka jednostavnost u njoj samoj.
Džeremi Sa svojih dvadeset šest, Džeremi je dve godine mla?i od Mirabel. Odrastao je u miljeu losan?eleskih srednjoškolskih lenština, gde su ambicije odavno zadremale, a samo ponekog sreanika povuee na ozbiljno ueenje neki entuzijastiean, harizmatiean profesor. U koledžu nije imao nikakve snove, zato nije ni dospeo u blizinu izazova novih lica i ideja ? trenutno zara?uje za život tako što na zvuenim kutijama crta oznake muziekih bendova ? pa se Džeremijev život posle srednje škole klizao postrance i nadole po neprimetno nagnutoj ledenoj površini, sve dalje od centra. Prikladno je što su se on i Mirabel sreli u automatskoj vešernici, Londromatu, ponajmanje mistienom mestu za randevue na svetu. Njihov prvi susret poeeo je sa ?E, cao? a završio se sa labavim ?Vidimo se?, dok je Mirabel stajala okružena vlažnim hrpama svog veša i šorceva za džoging.
Džeremi je izveo Mirabel na ukupno dva i po izlaska u grad. Ono pola izlaska potrajalo je zapravo celo veee, ali je bilo tako nalik na razredena isparenja da Mirabel to nije mogla da raeuna kao jedan ceo izlazak. Na njihovom prvom sastanku uglavnom su se mlitavo vukli po jednom tržnom centru, dok je Džeremi nastojao da nadlanicom s vremena na vreme, kao slueajno, okrzne njeno dupe; racun za veeeru platili su po pola, a onda, kad je predložila da stvarno udu u jedan bioskop eijim je neonskim proeeljem Džeremi bio tako hipnotisan, on ju je naterao da sama p lati kartu za sebe. Mirabel nije imala dovoljno para da opet iza?e u grad pod istim okolnostima, a nije bilo jednostavnog naeina da mu to objasni. Nije im uspeo ni razgovor za veeerom; lieio je na konverzaciju starog braenog para kome više nije preostala praktieno nijedna tema za razgovor. On ju je ispratio do njenih ulaznih vrata, a onda joj je dao svoj telefonski broj, što je bio pomalo neobiean redosled postupaka kada dvoje poeinju da izlaze. Mogla je porazmisliti o moguanosti da ga poljubi, eak i posle tog užasnog prvog izlaska, ali einilo se da on jednostavno ne zna šta da radi. Me?utim, Džeremi ima jednu izvanrednu osobinu. Njemu se Mirabel svida. A ta odlika kod jedne osobe eini da ona bude beskonaeno interesantna onoj drugoj osobi prema kojoj je svi?anje usmereno. Na kraju njihovog prvog izlaska, ona je zakoraeila u svoj apartman i dok je rukom povlaeila vrata ka dovratku nastala je malena pauza, tokom koje su ukrstili kratkotrajne poglede nedorecenih namera. Kad s
