Slepi ubica
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Margaret Atvud Pisac: Margaret Atvud ISBN: 86-7436-117-X Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: d...
Pročitaj cijeli opis
21,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Slepi ubica. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038D13
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Margaret Atvud
ISBN:
86-7436-117-X
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0083
Broj strana:
508
Težina:
545 g
DOBITNIK BUKEROVE NAGRADEDeset dana po okoneanju rata, moja sestra Lora kolima je sletela s mosta.
Preko pedeset godina kasnije, Iris Eejs priseaa se Lorine tajanstvene smrti. Tako poeinje neobiena i snažna priea o dvema sestrama i njihovim tajnama. Postavljen na široku pozadinu istorije dvadesetog veka, Slepi ubica je epska pripovest o uspomeni, spletki i izdaji.
Atvudova nikad nije pisala oduševljenije i svestranije... roman izuzetne raznovrsnosti i širine... briljantno
Piter Kemp, SUNDAY TIMES
Mašta Margaret Atvud izvanredno je plodna... ovde je Atvudova upeeatljivo dala sve od sebe... uzbudljiva emocionalna saga
Ketrin Hjuz, SUNDAY TELEGRAPH
Margaret Atvud je jedan od najblistavijih i najnepredvidivijih živih romanopisaca
Kejt Kelavej, LITERARY REVIEW
Komentari eitalaca
Veoma interesantan roman. Potresna životna priea koja vas drži privezanom uz stranice do samog kraja knjige. Lieno više volim trilere ali me ovaj roman osvojio.
pošiljalac mina
ODLOMAK
Most
Deset dana po okoneanju rata, moja sestra Lora kolima je sletela s mosta. Prošla je ravno kroz znak „opasnost“: u toku su bili radovi na mostu. Automobil je pao u ponor dubok trideset metara, salomivši usput krošnje pune paperjastog mladog lišaa, potom je buknuo i otkotrljao se u plitak potok na dnu, a po njemu su popadali odvaljeni blokovi mosta. Od Lore su ostala samo ugljenisana paramparead.
O nesreai me je izvestio policajac: kola su bila moja, pa su me našli pomoau registracije. Nastupio je uljudno: nesumnjivo je prepoznao Rieardovo ime. Rekao je da su gume možda dokaeile tramvajsku šinu ili da su koenice otkazale, ali se tako?e osetio dužan da me obavesti da dvoje oeevidaca – penzionisani advokat i jedna bankarska blagajnica, pouzdani ljudi – tvrde kako su videli eitav doga?aj. Rekli su da je Lora skrenula naglo i svesno, i da je s mosta odletela jednako hladnokrvno kao da prelazi ulicu.
Nisu to bile koenice, pomislih. Imala je svoje razloge. Doduše, veeito drugaeije od uobieajenih. U tom pogledu bila je potpuno nemilosrdna.
„Pretpostavljam da neko treba da je identifikuje“, rekoh. „Doai au eim uzmognem.“ U svom glasu zaeuh smirenost, odnekud daleko. No zapravo, reei sam jedva izustila; usta mi behu utrnula, eitavo mi se lice bilo ukoeilo od bola. Oseaala sam se kao da sam bila kod zubara. Razbesnela sam se na Loru zbog onoga što je ueinila, ali i na policajca, što je nagoveštavao da je to ueinila. Oko glave mi je duvao vreo vetar, a u njemu su se pramenovi moje kose dizali i komešali kao mastilo prosuto u vodu.
„Bojim se da ae biti pokrenuta istraga, gospo?o Grifen“, rekao je.
„Prirodno“, rekoh. „Ali to je bila nesreaa. Moja sestra nikad nije bila viena volanu.“
Videla sam glatki oval Lorinog lica, njenu uredno prikupljenu pun?u, odeau koju bi bila obukla: muški krojenu bluzu s malom okruglom kragnom, u trezvenoj boji – teget ili eelienosivoj ili bolnieki zelenoj. Kažnjenieke boje – ne baš ono što bi odabrala, vea ono u eemu bi se oseaala zatoeenom. Njen sveeani poluosmeh; zapanjeno dignute obrve, kao da se divi pejzažu.
Bele rukavice: gest Pontija Pilata. Prala je ruke od mene. Od svih nas.
O eemu je razmišljala kad su kola poletela s mosta, i zatim lebdela u popodnevnom suncu, svetlucajuai kao vilin konjic u jednom jedinom trenutku zadržanog daha pre survavanja? O Aleksu, o Rieardu, o dvolienosti, o našem ocu i njegovom brodolomu; o bogu, možda, i o svojoj kobnoj, trougaonoj pogodbi. Ili o gomili jeftinih školskih vežbanki koje je sigurno baš tog jutra sakrila u fioci komode gde držim svoje earape, znajuai da au ih upravo ja naai.
Kad je policajac otišao, popela sam se na sprat da se presvueem. Za posetu mrtvaenici trebaae mi rukavice, šešir i veo. Da neeim pokrijem oei. Mogla bih naleteti na reportere. Moraau da pozovem taksi. Tako?e treba da opomenem i Riearda – u kancelariji je: i on ae morati da pripremi ožalošaenu izjavu. Ušla sam u garderobu: trebaae mi crno, i maramica.
Otvorila sam fioku, videla vežbanke. Rasplela kanap koji ih je unakrst vezivao. Primetila sam da mi zubi cvokoau i da me je uhvatila jeza. Mora da sam u šoku, ocenih.
Tada sam se setila Rini – još smo bile male. Sve ogrebotine i posekotine i manje povrede previjala nam je Rini: majka je smela da se odmara, ili da eini dobra dela negde drugde, ali je Rini uvek bila tu. Digla bi nas na beli zacakljeni kuhinjski sto – pored testa za pitu koju je razvijala, ili pileta koje je rasecala, ili ribe koju je eistila – i dala nam po komadia sme?eg šeaera da nam zapuši usta. Kaži mi gde te boli, rekla bi. Ne jauei. Samo se smiri i pokaži mi.
Prevodilac: Goran Kapetanovia
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
