Snovi o zabranjenom voau
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Fatima Mernisi Pisac: Fatima Mernisi ISBN: 86-7436-353-9 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: d...
Pročitaj cijeli opis
12,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Snovi o zabranjenom voau. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038D57
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Fatima Mernisi
ISBN:
86-7436-353-9
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0062
Broj strana:
262
Težina:
300 g
“Izvanredna knjiga, beskrajno dobronamerna. Moralnu strogost ublažava razumevanjem, slikajuai veran portret sveta koji malo ko na Zapadu može razumeti.”Washington Post
Fatima Mernisi kao da niže ogrlicu od priea oearavajuaih poput Šeherezadinih.
Elle
“Ro?ena sam 1940. godine u haremu u Fesu, marokanskom gradu...” Ovako Fatima Mernisi poeinje svoju egzotienu, raskošnu pripovest o detinjstvu iza gvozdene kapije porodienog harema. U Snovima o zabranjenom voau ona prepliae vlastite uspomene sa snovima i seaanjima žena koje su je okruživale u mladosti – žena koje su, u nemoguanosti da kroee u spoljni svet, taj svet tkale u svojoj mašti. Snovi o zabranjenom voau je provokativna knjiga o devojeici koja se suoeava s tajnom prostora i vremena, pola i seksa u muslimanskom svetu.
Fatima Mernisi ubraja se me?u vodeae pisce islamskog sveta. Po zanimanju profesor sociologije, predaje na Univerzitetu Muhamed V u Rabatu, Maroko.
ODLOMAK
RO?ENA SAM 1940. godine u haremu u Fesu, marokanskom gradu podignutom u devetom veku, pet hiljada kilometara zapadno od Meke, a hiljadu kilometara južno od Madrida, opasne prestonice hrišaanstva. S hrišaanima, baš kao i sa ženama, nedaae poeinju onog easa kada prestanu da se poštuju hudud, svete me?e, govorio je otac. Ja sam na svet došla sred haosa u kome ni hrišaani ni žene nisu prihvatali me?e. Žene iz harema prepirale su se i nadmudrivale s Ahmedom, euvarem našeg kuanog praga, dok su strane sile nadirale sa severa i plavile naš grad. Vojnici behu utaboreni na samom kraju naše ulice, koja je ležala izme?u starog grada i Vil Nuvel, novog grada koji su podigli oni sami. Kada je Alah stvorio svet, govorio je otac, s dobrim razlogom odvojio je žene od muškaraca, dok se izme?u muslimana i hrišaana ispreeilo more. Svet živi skladno sve dok se poštuju granice; njihovo prekoraeenje vodi jadu i nesreai. No žene danonoano snevahu o prekoraeenju granica. Svet iza kapije beše njihova opsesija. Po vasceli dan maštale su kako tumaraju nepoznatim ulicama, dok su hrišaani prelazili more donoseai rasulo i smrt.
Nedaae i hladni vetrovi stižu sa severa, a istoku se okreaemo u molitvi. Meka je daleko. Molitvama je može dosegnuti samo onaj ko zna kako da se usredsredi. Mene ae naueiti kako da se usredsredim kad za to do?e vreme. Vojnici iz Madrida utaborili su se blizu Fesa. Eak i stric Ali i otac, obojica vi?eni ljudi u gradu i zapovednici svima u našem domu, morali su da traže dozvolu iz Madrida da bi prisustvovali verskim sveeanostima u Tangeru, udaljenom tri stotine kilometara. Vojnici pred našim vratima behu Francuzi. Pripadali su drugom plemenu. Premda hrišaani kao i Španci, govorili su drugim jezikom i živeli severnije. Njihova prestonica bio je Pariz. Ro?ak Samir je govorio da je Pariz dve hiljade kilometara daleko od nas, dvaput udaljeniji i dvaput opakiji od Madrida. Kao i muslimani, i hrišaani su se bez prestanka me?usobno gložili, te se Francuzi i Španci umalo ne pobiše na prelasku naše granice. Shvativši da pobed nika nema, rešili su da podele Maroko napola. Postavili su vojnike blizu Arbave i saopštili da je, od tog easa, potrebna jedna dozvola da bi se išlo na sever, u španski Maroko, a druga da bi se išlo na jug, u francuski Maroko. Onaj ko se nije pridržavao ovih pravila, bio bi zaustavljen u Arbavi, na granienom prelazu, pred golemom kapijom koju su proglasili granicom. No Maroko je vekovima stajao nepodeljen, rekao je otac; takav beše i pre no što je, pre hiljadu eetiri stotine godina, stigao islam. Niko još nije euo za zemlju koja se da prepoloviti granicom. Granica je nevidljiva linija u umu ratnika.
Ro?ak Samir, koji je katkad pratio strica Alija i oca na njihovim putovanjima, tvrdio je da je za postojanje svake granice neophodan vojnik koji ae druge prisiliti da u granicu veruju. U samom predelu ne menja se ništa. Granica se pruža u glavama moanika. Ja sama nisam mogla da se uverim u istinitost njegovih reei, jer su mi stric Ali i otac rekli da devojeica ne može da putuje. Putovanja su opasna, a žene bespomoane. Tetka Habiba, koju je, bez razloga, izopštio i proterao muž koga je iskreno volela, tvrdila je da je Alah u Maroko poslao vojsku sa severa kako bi muškarci bili kažnjeni zbog prekoraeenja granica kojima žene behu zaštiaene. Onaj ko povredi ženu, prekoraeuje svetu Alahovu me?u. Nezakonito je nauditi nemoanom. Tetka Habiba je zbog svoje muke plakala godinama.
Obrazovan eovek poznaje hudud, svete me?e, govorila je Lala Tam, upravnica verske škole u koju su me, sa tri godine, poslali da se pridružim mojim ro?akama, kojih beše desetak. Ueiteljica je imala dugaeak prut kojim nam je ulivala strah, te sam se bezrezervno slagala sa svim što je govorila o granicama, o hrišaanstvu i o obrazovanju. Biti musliman znaeilo je poštovati hudud. Poštovati hudud za dete je znaeilo biti poslušan. Bilo mi je veoma stalo da Lala Tam bude zadovoljna mojim vladanjem, te sam zamolila ro?aku Maliku, dve godine stariju od mene, da mi pokaže gde se, zapravo, hudud nalaze. Odgovorila mi je da ae, po njenom iskustvu, sve bi ti u najboljem redu budem li slušala ueiteljicu. Hudud je sve ono što ueiteljica zabranjuje. Reei moje ro?ake pomogle su mi da se opustim i da zavolim školu.
Prevodilac: Maja Kalu?erovia
Izdanje: 2
Godina: 2005
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
