Svetlost Dana
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Grejem Svift Pisac: Grejem Svift ISBN: 86-7436-145-5 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 ...
Pročitaj cijeli opis
15,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Svetlost Dana. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038E61
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Grejem Svift
ISBN:
86-7436-145-5
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0104
Broj strana:
286
Težina:
398 g
Prelepo napisano, nežno, duhovito, istinito, dirljivo i duboko.Salman Rushdi. Trijumf... Roman koji bez straha razmatra ljudsku prolaznost i bez sentimentalnosti odaje poeast ljudskoj otpornosti.
Sunday Times
NEŠTO SE DOGA?A. PRELAZIMO GRANICU, OTVARAMO VRATA ZA KOJA NISMO NI ZNALI. MOŽDA SE NIKADA NIJE NI DESILO, MOŽDA NIKADA NEAEMO SAZNATI. VEAI DEO ŽIVOTA JE MOŽDA SAMO ODSLUŽENJE KAZNE.
Sara je u zatvoru. Svake dve sedmice poseauje je Džordž, privatni detektiv kog je unajmila da prati završnu fazu ljubavne veze njenog muža. Posete i vreme izme?u njih vode Džordža u Sarinu prošlost, u doga?aje koje itekako dobro može da zamisli, dovodeai ga istovremeno sve bliže danu koji ne može sasvim da zamisli – danu kada ae ona ponovo zakoraeiti na jasnu svetlost dana...
Napisan sa izuzetnom istaneanošau, intiman i složen u prikazivanju svakodnevice, roman Svetlost dana dostiže krajnju snagu i nepodnošljivu napetost. Iako nežan i duhovit u slikanju površine života, roman istražuje dubine i krajnosti onoga što leži u nama i govori kako, na dobro ili zlo, nikad nije prekasno da otkrijemo šta je to.
Iz knjige u knjigu, Svift je jedan od najboljih engleskih romanopisaca.
John Banville
ODLOMAK
U ljubavi i ratu sve je dozvoljeno.
1997.
1
„Nešto te je obuzelo.“ Rita je ovo rekla, ima tome više od dve godine, ali sada zna da nije bilo samo stvar trenutka.
Nešto se dogodi. Pre?emo crtu, otvorimo vrata za koja nismo ni znali da su tu. Moglo je da se nikada ne dogodi, mogli smo da ne saznamo. Možda najveai deo života samo robujemo vremenu.
Jutarnja saobraaajna gužva u Vimbldon Brodveju. Izduvne cevi se puše. Okreaem kljue u vratima sa ulice, dah mi se pretvara u oblake pare.
„Nešto te je obuzelo, Džordže.“
Ali znala je eak i pre mene samog. Ne radi uzalud ovaj posao, ume da nanjuši stvari. I uskoro ae me ostaviti, rekao bih da je to vea pitanje dana. I ja umem da nanjušim stvari.
Stigne, naravno, pre mene. A kada nije? Ovih dana ne spava dobro, kaže. „Ovih dana“ traje vea godinama. Uvek se budi u svitanje, pa zašto, onda, ne bi došla? Posla uvek ima. A ja banem posle nje. Gazdina povlastica. Doduše, još nije pola devet, a noaas sam poslom bio napolju do posle dva. A danas je i poseban dan.
Stigavši do vrha stepenica, eujem kucanje i šištanje ukljueenog eajnika. Raeunar u njenom kutku (zovemo ga „odeljenje za prijem“, mada je „odeljenje“ ponešto preterana ree) vea je ukljueen i radi. Kao da je bila ovde eitave noai.
„Hladno“, kaže stresavši se od vazduha koji sam uneo i lako pokazavši glavom put spoljnjeg sveta.
„Ali lepo“, kažem ja.
Ona je stigla pre no što je sunce dotaklo ulice.
„Kafu ili eaj“, kaže ne obaziruai se na moj osmeh – i ta izjava – kao da naglašava da sam nespretno poeeo. Ja, me?utim, nemam problema sa snom, bar ne sada. Premda bi možda trebalo da imam. Ugrabim ga kad god mogu, brzu dremku. Posao me je naueio tome. Ali, Ritin problem sa snom, ako aemo iskreno (a ponekad i jeste iskrena), zapravo i nije problem sna.
„Prazan krevet, Džordže, eto šta je. Da je neko u njemu...“
„Mislim da au eaj, Ritice. Fini, jaki eaj.“
Na sebi ima svetloružieasti džemper od meke vune i suknju boj e uglja. Oko vrata jednostavan srebrni laneia. Siaušne svetlucave min?uše na zavrtanj, dašak parfema. Rita je uvek doterana. Konaeno, primamo ljude. Ali svetloružieasto je kao istaknuta zastava, njena omiljena boja. Veoma svetla ružieasta – više kao rumenobela. Mnogo puta sam video tu boju na njoj. Video sam je u paperjastom bademantilu iste nežnoružieaste boje, labavo vezanom u struku, bradavica ocrtanih iznutra. Kako unosi jutarnji eaj. Ulazim u svoju kancelariju ostavivši vrata otvorena. Suneeva svetlost se uliva kroz moj prozor na prvom spratu, bleda, zaslepljujuaa suneeva svetlost hladnog novembarskog jutra, svetlost koju Rita nikad ne vidi u svome stanu, vea samo kroz mat staklo mojih vrata.
Ulazi za mnom sa eajem, sa šoljom za sebe i svežnjem pod miškom. Uvek održimo jutarnji sastanak – kroz otvorena vrata moje kancelarije – još dok ulazim, skidam mantil, ukljueujem raeunar, sedam. Sunce greje kroz prozor, eak i kad je vazduh napolju leden.
Spušta moj eaj, vea gucka svoj motreai me preko ruba šolje. Pusti da mi svežanj sklizne na sto, privuee drugu stolicu, onu „za klijenta“. Zakoraei kroz pruge sjajnog svetla.
Baš kao u braku. Oboje tako mislimo. Bolje od mnogih brakova (to znamo). Rita – moja pomoanica, moj drug, gotovo partner. Opis njenog radnog mesta nije strogo utvr?en. Ne bih se, me?utim, usudio da je nazovem svojom recepcionerkom (mada je ona i to), eak ni sekretaricom.
„Budi srce, Ritice.“
„Ja jesam srce, Džordže.“
Šta bi bilo sa mnom da nije nje?
No, eini mi se da ae me ostaviti. Jednog jutra poput ovog: neae uneti svoju šolju i neae spustiti svežanj dosijea, držaae ih evrsto uz sebe, kao štit, i neae sesti. Izgovoriae: „Džordže“ tako da au morati da podignem pogled i trenutak kasnije kažem: „Zaboga, Rita, sedi“, i ona ae sesti nasuprot meni, kao klijent.
„Bilo mi je dobro s tobom, Džordže. Bilo je lepo raditi s tobom, ali...“
Ona zna koji ae to dan biti. Eetvrtak, a svaki eetvrtak je poseban dan, ali samo ona zna datum, dan u godini. Dvad eseti novembar. Ako se raeuna od tog dana, dve godine. Dve godine, i nije prestalo. I nije prestalo, nastaviae se narednih godina, koliko god da ih bude. Vreme bi nestalo kada bi rekla (kao što jednom i jeste rekla): „Kako možeš, Džordže, sa njom?“ Ili u sebi: „Mora da je poludeo, mora da je sa uma sišao, ali doai ae sebi, treba samo vremena. Došunjaae se nazad. A u me?uvremenu, ima li veae sigurnosti i bolje zaštite od mesta na kojem se ta žena nalazi?“
Mislim da je dospela dotle da prihvati – eak i da poštuje. Einjenieno stanje, u glavnim crtama. Svakog drugog eetvrtka po podne gospodin Veb je „na terenu“. U njenim oeima skoro da vidim blag, tužan pogled razumevanja. Upravo zato mislim da ae dati otkaz.
„Ovo je za gospo?u Lukas – danas posle podne. U petnaest do šest. To je najranije što može.“ Brzo me okrzne pogledom. „Hoaeš li se vratiti?“
Oboje znamo šta je u koverti. Fotografije. Fotografije eoveka i žene u hotelskoj sobi. Ponešto mutne, ali dovoljno jasne za prepoznavanje, uveaane. Danas nije problem nabaviti „opremu za nadzor“. Filmove moramo da nosimo na naroeitu obradu – preko privatnog ugovora – i Rita ih podiže. Muškarac i žena rade one stvari. Rita i ja i ne trepnemo na takav materijal, jedva da ga i pogledamo. Leži izme?u nas kao jutarnja pošta.
Naše osnovno sredstvo za rad. Može li se videti ko je ko? To je najvažnije.
„Hoau, vratiau se do pola šest.“
„Da kažem samo to“ – ne insistira previše – „da si do tada odsutan iz kancelarije?“
„Neau krenuti pre deset. Dotle mogu da primam pozive.“
„U redu.“
„Napolju je divan dan“, kažem ponovo. „Hladan, ali divan.“
Još jedan letimiean pogled, ovoga puta sa oklevanjem. Kao da ae da kaže – jadni, prokleti idiote.
Oei su joj umorne, besprekorno našminkane, ali umorne. Svetlost se izliva kao topla kupka, ali nije milostiva prema borama oko njenih oeiju. Obasjava prsten pare što se uzdiže iz šolje, iskri joj se u kosi. Primiee se bliže da nešto obeleži. Srebrna narukvica na završetku rukava.
Prošlo je vea mnogo vremena od poslednjeg puta. Bio sam je pozvao da proba nešto što sam skuvao (Rita je an?eo, ali oeajna kuvarica). Kao da sam ga zama?ijao: obrok, ništa više. U tome je nevolja sa dobrom hranom (ako smem da kažem). Da ne pominjem crno vino. Ono zagreva srce, koliko i stomak. Od njega se otpor topi. „Imaš nešto na umu, Ritice?“ Brižni šef.
„Ne baš, Džordže. A ti?“ Obuhvatila je eašu s vinom obema šakama – i nokti su joj crveni kao vino. „Samo što nikog nemam. Znaš vea. Nekog pored sebe.“
Prevodilac: Branislava Radevia Stojiljkovia
Izdanje: 1
Godina: 2004
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
