Tragom Biblije
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Brus Fejler Pisac: Brus Fejler ISBN: 86-7436-082-3 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: rasprod...
Pročitaj cijeli opis
18,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Tragom Biblije. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038F30
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Brus Fejler
ISBN:
86-7436-082-3
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
rasprodano
Šifra:
N0065
Broj strana:
464
Težina:
588 g
INTERNACIONALNI BESTSELERZEMALJSKO PUTOVANJE KROZ PET KNJIGA MOJSIJEVIH
Knjiga koja ae postati klasik... Pravo eitalaeko uživanje
Washington Post Book World
»Briljantno napisano, promišljeno i prosvetljujuae«
Los Angeles Times
Avantura, ujedno i uzvišena misija, pretoeena u knjigu. Tragom Biblije opisuje epsko putovanje jednog eoveka – pešice, džipom, eamcem i kamilom – kroz najveau prieu ikad isprieanu.
Od prelaska Crvenog mora, preko penjanja na planinu Sinaj, do dodirivanja goruaeg grma, inspirativno putovanje Brusa Fejlera zauvek ae promeniti vaš pogled na neke od najpoznatijih doga?aja ljudske istorije.
»Promišljeno, potkovano informacijama i pronicljivo... postavlja Bibliju na pravo tle i u prave istorijske okvire«
New York Times
»Uzbudljiva, dobro ispripovedana priea, oplemenjena Fejlerovom bezgranienom intelektualnom radoznalošau i oseaajem za avanturu«
Miami Herald
»Reeito duhovno hodoeašae«
Entertainment Weekly
ODLOMAK
I reee Gospod Avramu:
idi iz zemlje svoje i od roda svojega
i iz doma oca svojega
u zemlju koju au ti ja pokazati.
Postanje 12:1
Uvod
I BOG REEE
Idi iz ove zemlje
Eim je izbilo tri sata, odjeknu poziv na molitvu. Razlegao se sa minareta, proneo se me?u prodavnieice, i zatekao me nasred ulice. Svuda oko mene, ljudi su zastajali u svojoj žurbi i okretali pažnju Bogu. Dvojica ili trojica starijih muškaraca ogrnuše se oko ramena i povukoše u dubinu radnji. Dva deeaka pojuriše preko ceste i išeezoše iza kamenog zida. Jedna žena podiže svoju korpu rotkvica i iskrade se van pogleda. Negde u sebi oseaao sam se eudno jer zapoeinjem ovo putovanje ka biblijskim korenima u zemlji toliko duhovno udaljenoj od moje vlastite. Ali produživši ka središtu gradiaa, shvatih da me moja nelagoda možda samo podseaa na istinu skrivenu me?u stihovima Postanja: Avram isprva nije bio eovek kakav ae postati. On nije bio Izrailjac, nije bio Jevrej. Nije eak ni verovao u Boga ? barem ne u poeetku. Bio je putnik, prizvan maglovitim glasom koji mu reee: Po?i, uputi se u tu zemlju, sledi ovaj put, i veruj onome što aeš naai.
Za nekoliko minuta, popodnevna molitva je dovršena i ljudi se vratiše na ulice. Dogubajazit, na krajnjem istoku Turske, obeshrabrujuae je pust gradia od trideset hiljada duša, kroz koji se ukrštaju dve asfaltirane ceste. Na prilazu gradu, stotine praznih tankera za naftu, pore?anih u dvostrukoj liniji, eekaju na prelazak preko granice s Iranom. Nad kamionima, nad gradom, i nad najveaim delom okoline, nadnosi se kupasti vrh što se uzdiže pokriven vekoveenom snežnom kapom.
Planina Ararat je savršena vulkanska piramida, 5.165 m visoka, sa mla?im vulkanskim uzdignuaem, Malim Araratom, na svom boku. Najviši vrh na Srednjem istoku (i drugi po visini u Evropi), Ararat je svetinja za svakog živog u okolini. Turci ga zovu Agri Dagi, Planina bola. Kurdi ga zovu Planinom vatre. Jermeni tako?e gaje strahopoštovanje prema ovoj planini, koja se nalazila u njihovoj domovini sve do okrutnog rata 1915. Docnije au u Jerusalimu sresti jednog Jermena koji me je poveo u svoj dom, gde je euvao najmanje 150 prikaza Ararata, izme?u ostalog na ailimima, šoljicama, kanijama, bocama konjaka i vitražima na prozorima. Na Ararat najpre pomisli svakoga jutra, rekao mi je, i Ararat je prvo što su nacrtala njegova deca dok su bila veoma mala.
Ali ja sam došao iz drugaeijih razloga. Postanje, glava 8, kaže da je Nojeva arka, nakon sedmomeseenog potopa, poeinula na „planini Araratu“. Ovo je prva lokacija pomenuta u Bibliji koju je moguae odrediti s ikolikom sigurnošau, te je stoga izgledalo ispravno da upravo od tog mesta otpoenem ponovno upoznavanje sa biblijskim prieama, sledeai niti prvih pet knjiga kroz pustinju. Topografija ovog dela Turske, zajedno s izvorištima Eufrata i Tigra, prepliae se kroz poeetne glave Postanja. Haos, Stvaranje, Eden i Eva potieu s plodnog tla Mesopotamije, „zemlje me?u rekama“ u kojoj je ro?ena Biblija.
U skorije vreme, me?utim, ovo podrueje je najnestabilnije ? i najviše krvlju obliveno ? na Srednjem istoku. Više od eetrdeset hiljada ljudi izginulo je u ratu o kome se malo zna, ratu koji su ovdašnji Kurdi vodili da bi od Iraka, Sirije i Turske izborili autonomiju. Autori svake od knjiga koju sam eitao o ovom podrueju bili su hapšeni bar nakratko. Vodie što sam ga nabavio doslovno je oznaeio eitavo podrueje kao neistraženu teritoriju, uz napomenu da je suviše rizieno za njihove dopisnike. „Po našem mišljenju, putovanje se izrieito ne preporueuje.“ U nekim slueajevima, kaže se još, snage bezbednosti uzvraaaju na pobune tako što „zavode policijski eas u pojedinim mestima, a ponekad eak dolazi i do pucnjave po ulicama“.
Iako je u Dogubajazitu danas mirno, prikrivena napetost jasno se oseaa. Primieuai se središtu gradiaa, minuo sam pored radnji sa jeftinim ?in?uvama, kad mi neki eovek živahno pri?e.
„Zdravo“, obrati mi se on na engleskom. Rukovasmo se. „To ste vi upravo prispeli u grad u onom sme?em automobilu, zar ne? I odseli u sobi 104 u hotelu .“
Tajna policija radi i prekovremeno, pomislih.
„Zbog eega ste došli ovamo?“, pitao me je.
„Mmm, došao sam da saznam nešto o Nojevoj barci“, rekoh.
„Nojevoj barci!?“, ponovio je. „Pa, ako želite da saznate nešto o arci, po?ite u zelenu zgradu na kraju ove ulice. Popnite se uz stepenice i potražite jednu neosvetljenu prostoriju. Tamo aete pronaai još jedno stepenište. Kad se njime popnete, naai aete još jednu mraenu sobu. U njoj je eovek koji zna sve živo o Nojevoj barci.“
Pomislih najpre da je ovo nekakva šala, ili klopka. Zahvalio sam mu i nastavio da koraeam. Euo sam sasvim dovoljno stravienih priea ? i video dovoljno tenkova na putevima ka gradu ? da se ne obazirem na uputstva poput ovih. Šetao sam naokolo neko vreme, kupio na pijaci šljive i zaputio se nazad ka hotelu, kad se zaustavih: zašto sam, zapravo, i dolazio ovamo?
U zelenoj zgradi na?oh uleknuto stepenište i popeh se na sprat. Prostorija je bila mraena i zaudarala na dopušene cigarete. Oklevao sam za easak, zakoraeio napred, onda sam se predomislio. Baš sam bio nakanio da se vratim, kad se odozgo zaeu buka, zatim koraci. Trenutak kasnije ukaza se neki eovek. Bio je eetrdesetih godina, mršav, crnokos, sa zamašnim, nakostrešenim brkovima koji su mu natkrivali usta. Oei mu u pomreini nisam video. Kratko me je procenjivao, a onda je progovorio na izvanrednom engleskom: „Kako mogu da vam pomognem?“
„Rekli su mi da vi mnogo znate o Nojevoj barci“, odgovorih.
Razmatrao je to što sam mu rekao. „Ali trebalo je da se popnete i uz drugo stepenište.“
Složio sam se.
„Možda niste zaista zainteresovani.“
Povukao se isto onako tiho kako se i pojavio, ostavljajuai me da stojim u tmini. Ovog puta nisam oklevao. Na gornjem spratu, eovek se upravo smeštao u nisku stolicu prekrivenu ailimeetom. Pokazao mi je da sednem pored njega. Na stoeiau izme?u nas ležale su knjige i pregršt fotografija. Natoeio mi je eašu eaja i razmenili smo uetivosti. Bio je Kurd ro?en u Dogubajazitu. Pre deset godina odsedeo je svoje u zatv oru zbog ueešaa u pobuni. Odbio je da govori o ratu, a kad sam ga upitao za ime, pokazao je na svoje brkove: „Svi me zovu Padobran.“ Nosio je majicu na plavo-bele pruge, u kojoj je, onako crnokos, izgledao kao mletaeki gondolijer. Malo kasnije upitah ga da li je moguae popeti se na planinu.
„Zabranjeno je“, reee mi. „Od 1991. niko se nije popeo na vrh.“
„Ima li tamo nešto da se vidi?“
„Ako veruješ, videaeš. Ako ne veruješ, neaeš.“
„U šta vi verujete?“
„Verujemo. Dok smo mali, eujemo glasove. Oni nam govore da je ovo Nojev zavieaj. Eak i danas kad se nešto desi, ljudi kažu da je to Nojeva sreaa.“
„Da li se i tebi tako nešto dešavalo?“
„Mi znamo da tamo neeeg ima. Našli smo tamo nešto.“
„Sad si me zbunio. Hoaeš da mi kažeš kako znaš nešto što niko ne zna?“
„Da.“ Oei su mu krupne, sa dubokim podoenjacima. Dok govori, uopšte se ne pomera. „Znam da je tamo.
Našao sam nešto tamo.“
„Šta?“
„Ah.“
„Neaeš da mi kažeš.“
„Hmmm.“
„Kada ae se o tome euti?“
„Jednog dana ae se euti.“
„I ti aeš postati slavan u eitavom svetu?“
Prekrstio je ruke, prepredeno i samozadovoljno.
Prevodilac: Tatjana Bižia
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
