Zlato Inka
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Klajv Kasler Pisac: Klajv Kasler ISBN: 86-7436-110-2 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: raspr...
Pročitaj cijeli opis
19,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Zlato Inka. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000391F7
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Klajv Kasler
ISBN:
86-7436-110-2
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
rasprodano
Šifra:
N0087
Broj strana:
544
Težina:
653 g
Pre pet vijekova flota splavova tajanstveno je pristala na jedno ostrvo na moru. I upravo tu je drevni narod sa Anda sakrio svoje blago, veae od bilo kog faraonskog. Potom su i oni kao i njihovo zlato nestali u magli istorije. Sve do sada...Vreme sadašnje, planinski lanac Anda, Peru. Dirk Pit zaranja u prastari žrtveni bunar kako bi spasao dvoje ameriekih arheologa od sigurne smrti. Ali ovim podvigom priea tek poeinje, jer Pit potom upada u kovitlac mraka i opasnosti, korupcije i izdaje. Opaki kriminalni sindikat prati trag davno izgubljenog blaga – vrednog skoro milijardu dolara - od Anda do skrivene podzemne reke koja teee ispod Meksieke pustinje. Sve što želi beskrajno pohlepan i nemilosrdno krvožedan sindikat jeste da što pre stigne do svoje nagrade u zlatu... i da ukloni jedinog eoveka koji u tome može da ih spreei.
ODLOMAK
Leta Gospodnjeg 1533.
Zaboravljeno more
Stigli su s juga, obasjani jutarnjim suncem. Presijavali su se poput duhova u pustinjskoj fatamorgani, dok su klizili preko talasa koji su svetlucali pod suncem. Eetvrtasta pamuena jedra flote splavova beživotno su se uvijala pod mirnim azurnim nebom. U jezivoj tišini, bez ikakve komande, posada je podizala i ponovo spuštala vesla u vodu. Visoko na nebu iznad njih, jedan soko se obrušavao i uzletao nazad, kao da je usmeravao kormilara ka pustom ostrvu koje se izdizalo u središtu zaliva.
Splavovi su bili napravljeni od svežnjeva trske, uvezanih i uzdignutih s oba kraja. Šest ovakvih svežnjeva saeinjavalo je trup broda, eije su kobilica i popreena greda bile napravljene od bambusa. Uzdignuti pramac i fara imali su oblieje poput zmija s pseaim glavama, izvijenim ka nebu, kao da laju na mesec.
Zapovednik flote je sedeo na stolici što se poput trona dizala na pramcu splava-predvodnika. Na sebi je imao pamuenu tuniku, ukrašenu tirkiznim ploeicama, i vuneni plašt vezen u više boja. Na glavi je nosio perjani šlem, na licu zlatnu masku. Min?uše, velika ogrlica i narukvice od zlata presijavale su se na suncu. I posada je bila podjednako velieanstveno odevena, što je prizor einilo još grandioznijim.
Duž plodne obale, zaeu?eni i prestrašeni uro?enici su posmatrali stranu flotilu koja je upala u njihove vode. Nisu nameravali da brane svoju teritoriju od najezde. Bili su to obieni lovci tragaei koji su lovili zeeeve i ribu, i obra?ivali nešto malo polja. Njihova kultura je bila primitivna, nimalo nalik susedima na istoku i jugu koji su stvorili ogromna carstva. Ra?ali su se i umirali, nikad ne podigavši bilo kakav hram svojim bogovima, i sve što su sada mogli jeste da kao opeinjeni posmatraju prizor bogatstva i moai, koji im se približavao preko mora. U njihovim oeima flota je izgledala kao eudesna pojava bogova-ratnika prispelih iz sveta duhova.
Nastavljajuai da veslaju prema svom odredištu, tajanstveni došljaci nisu obraaali pažnju na narod koji se ok upljao na obali. Bili su u svetoj misiji koju nieim nisu želeli da prekidaju. Gonili su svoje brodove, ne obraaajuai pažnju ni na šta oko sebe. Niko se nije okrenuo da osmotri ovu zaeu?enu publiku.
Uputili su se prema strmim, kamenitim visovima planine koja se, poput malenog ostrva, izdizala dvesta metara iznad površine mora. Bila je nenaseljena, s oskudnim rastinjem. Uro?enici, koji su uglavnom živeli na kopnu, zvali su je „mrtvi div“, najviše zbog vrha planine, koji je podseaao na uspavanu ženu. Nestvarni, prozraeni odsjaj sunca pojaeavao je ovu iluziju.
Ubrzo je bleštavo ukrašena posada nasukala splavove na šljunkovitu obalu, koja se produžavala u uski klanac. Spustili su jedra, na kojima su bili istkani likovi natprirodnih životinja, likovi koji su pojaeavali jezu i strahopoštovanje uro?enika, a zatim su poeeli da istovaruju na obalu teret – velike crvene košare i keramieke aupove.
Eitavog dana je tovar slagan na ogromnu, ali ure?enu gomilu. Pri dolasku veeeri, kako je sunce utonulo na zapad, sa obale se više ništa nije videlo na ostrvu. Samo su se još blagi odsjaji baklji probijali kroz tminu. Sledeaeg jutra, flota je još bila udobno smeštena na ostrvu, a brdo tovara još netaknuto. Na samom vrhu planine, kamenoresci su navaljivali na veliku stenu. Sledeaih šest dana i noai, bronzanim dletima i polugama udarali su i bušili kamen dok polako nije poeeo da poprima oblik krilatog jaguara sa glavom zmije. Nakon završnih rezova i brušenja, groteskna zver je izgledala kao da skaee sa stene na kojoj je bila isklesana. Tokom klesanja, tovar košara i aupova polako je prenošen, sve dok, na kraju, nije nestao bez traga.
Jednog jutra, uro?enici su pogledali ka ostrvu i videli da je ponovo napušteno. Zagonetni ljudi sa juga, zajedno sa svojom flotom splavova, nestali su, isplovivši pod okriljem noai. Samo je još zadivljujuai krilati jaguar-zmija, iskeženih oenjaka, oeiju skupljenih u proreze koji su pogledom obuhvatali beskrajna brda nad uvalom, ostao da podseaa na njihovo donedavno prisustvo.
Znat iželja je brzo smenila strah. Vea sledeaeg popodneva, eetvorica iz najveaeg sela duž obale, osokoljeni jakim domaaim pivom, odgurnuše kanue od izdubljenog drveta i odveslaše do ostrva. Gledali su ih kako su, po iskrcavanju na obalu, ušli u uski klanac koji je vodio u srce planine. Eitavog dana i eitave noai su njihovi prijatelji i rodbina eekali da se vrate, ali se oni više nikada nisu pojavili. Eak su i njihovi kanui nestali.
Oluja koja je iznenada uzburkala zaton, pretvorivši se u pobesneli orkan, uveaala je prvobitni strah domorodaca. Sunce je ugaslo u potamnelom nebu kakvo niko nije pamtio. Zastrašujuau tminu pratio je urlajuai vetar što je podigao zapenušale talase, koji su uništili priobalne zaseoke. Izgledalo je kao da su se nebesa srušila. Gnev je šibao obalu neverovatnim besom. Domoroci su bili ube?eni da bogove neba i tame predvodi jaguar-zmija, s namerom da ih uništi zbog njihovog bespravnog upada. Šapatom su proklinjali one što su se usudili da kroee na ostrvo.
A onda, naglo kako je i poeelo, vetar utihnu i oluja nesta iza horizonta. Sunce je blesnulo nad morem, kao da se ništa nije ni dogodilo. Na nebu se, potom, pojaviše galebovi, koji poeeše da kruže nad neeim što je more izbacilo na pešeanu plažu istoene obale. Ugledavši nepokretni objekat koji je ležao tamo gde ga je plima ostavila, ljudi poeeše da se približavaju vireai. Zaeu se uzdah kada su ugledali mrtvo telo jednog od stranaca sa juga. Na sebi je imao samo ukrašenu tuniku. Zlatna maska, šlem i narukvice su nestali.
Svi svedoci ove jezive prikaze prestravljeno su buljili u leš. Za razliku od tamnoputih domorodaca kose boje ugljena, mrtvac je imao svetao ten i plavu kosu. Njegove plave oei zurile su u prazno. Uspravljen, nadmašivao bi okupljene ljude za bar pola glave.
Dršauai od straha, pažljivo ga odneše do kanua i nežno spustiše unutra. Izabrana su najhrabrija dvojica da mrtvo telo odvezu do ostrva. Eim su stigli na obalu, položiše stranca na pesak i panieno odveslaše nazad. Godinama kasnije, pošto su oni koji su prisus tvovali ovim eudesnim doga?ajima vea bili mrtvi, još je mogao da se vidi skelet koji se belasao iz peska, poput morbidnog upozorenja da niko ne prilazi ostrvu.
Priealo se da je krilati jaguar-zmija proždrao znatiželjnike koji su upali u njegovo svetilište, i više se niko nije usu?ivao da na ostrvu iskušava njegov gnev. Ostrvo je postalo jezivo sveto mesto, koje niko nikada nije poseaivao i o kojem se govorilo samo prigušenim glasom.
Ko su bili ratnici ogrnuti u zlato? Odakle su došli? Zašto su doplovili dovde i šta su radili na ostrvu? Oeevici su morali da se pomire s onim što su videli: nikakvo objašnjenje nije bilo moguae. Tako se stvorio mit. Legende su nastajale i razrastale se kad god bi eitav kraj uzdrmao snažni zemljotres, koji je uništavao priobalna sela. Pet dana kasnije, kada se drhtanje tla napokon umirilo, veliki zaton je nestao, ostavljajuai za sobom samo gusti prsten školjki na mestu gde je nekada bila obala.
Tajanstveni uljezi su se ubrzo utkali u religiozno nasle?e i postali bogovi. Vremenom su priee o njihovoj iznenadnoj pojavi i nestanku rasle, dok na kraju nisu potpuno izbledele, utopivši se u zamršeni natprirodni folklor što su ga, s kolena na koleno, prenosili ljudi koji su živeli u ukletoj oblasti, nad kojom su se neobjašnjive pojave nadvijale poput dima iznad vatre.
Izdanje: 1
Godina: 2003
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
