Seni zaboravljenih predaka
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
arl Segan, En Drajanarl Segann DrajanSBN: 0232lustracija: ezdavae: agunaostupnost: asprodanoifra: 0232roj strana: 45ežina: 54 gegan i Drajanova otisnuli su se na vrtoglav...
Pročitaj cijeli opis
21,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Seni zaboravljenih predaka. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX0003964B
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Širom svijeta poznati nauenik Karl Segan i proslavljena spisateljka En Drajan napisali su Korijene ljudske vrste, blistavu i zanimljivu pripovjest o tome kako su ljudi postali ovakvi kakvi jesu. Sjeni zaboravljenih predaka predstavljaju uzbudljivu sagu koja poeinje nastankom Zemlje. Uz humor i dramu pokazuju da su mnoge naše kljuene crte - samosvijest, tehnologija, porodiene veze, priklanjanje autoritetima, mržnja prema onima koji se makar malo razlikuju od nas, razum i etika - ukorijenjene u dubokoj prošlosti, a da na njih baca svjetlost naše srodstvo sa životinjama.
ODLOMAK
Govoraše tako ona; i eeznuh
da mrtve majke zagrlim duh.
Trired probah da dodirnem
njenu sliku, ali trired ona
skliznu pored ruku mojih,
kao sen, kao san.
Homer,
Odiseja
Uvod
Imali smo mnogo sreae. Podizali su nas roditelji koji su ozbiljno
shvatali svoju odgovornost da budu jake karike u lancu pokolenja.
Može se reai da je potraga na kojoj se zasnivaju informacije ove knjige poeela u detinjstvu, kada su nam bile pružene bezuslovna ljubav i zaštita prilikom suoeavanja sa stvarnim nedaaama. To je drevna praksa kod sisara. Nikada nije bilo lako. U savremenom ljudskom društvu eak je i teže. Sada je toliko opasnosti, a tako mnogo
ih je bez presedana.
Sama knjiga zapoeeta je u ranim osamdesetim, kada je suparništvo izme?u Sjedinjenih Ameriekih Država i Sovjetskog Saveza dostizalo potencijalno sudbonosnu prekretnicu – 60.000 nuklearnih
bojevih glava nakupljenih radi zastrašivanja, iznu?ivanja, iz gordosti i straha. Svaka nacija velieala je sebe i ocrnjivala protivnike,
koji su ponekad prikazivani kao niži od ljudskih biaa. SAD su potrošile deset biliona dolara na hladni rat – dovoljno da se kupi sve
u zemlji, osim tla. U me?uvremenu, infrastruktura je doživljavala
slom, prirodna okolina je pustošena, demokratski proces je podriven, nepravda je carevala, a nacija je iz vodeaeg kreditora pretvorena u vodeaeg dužnika na planeti. Kako li smo se našli u ovoj nevolji, pitali smo se. Kako da se izbavimo? Možemo li da se izbavimo?
I tako smo stali da proueavamo politieke i emocionalne korene
trke u nuklearnom naoružanju – što nas je vratilo do Drugog svetskog rata, koji je, naravno, vukao poreklo od Prvog svetskog rata, koji
je bio posledica uspona države-nacije, što vodi direktno do samog
nastanka civilizacije, koja je nusproizvod pronalaska poljoprivrede
i pripitomljavanja životinja, a ovo se iskristalisalo kroz veoma dug
period u kome smo mi, ljudska biaa, bili lovci i sakupljaei. Usput
nije bilo nikakve oštre deobe, nikakve taeke za koju bismo mogli reai:
Evo korena naše zle sudbine. Pre no što smo postali svesni toga, gledali smo prve ljude i njihove pretke. Doga?aji iz dalekih doba, mnogo pre postanja ljudi, jesu kritieni, zakljueili smo, za razumevanje
klopke koju naša vrsta, eini se, samoj sebi postavlja.
Odlueili smo da se zagledamo unutar sebe, da ponovo pre?emo
onoliko važnih okuka i krivina evolucije sopstvene vrste koliko
možemo. Sklopili smo jedno sa drugim sporazum da ne odustanemo, kuda god nas potraga odvela. Godinama smo ueili jedno od
drugog, ali ni naši lieni politieki pogledi nisu istovetni. Postojala
je šansa da ae jedno od nas, ili oboje, morati da se odrekne nekih
uverenja koja smo smatrali suštinskim. Ali ako bismo uspeli, makar
i delimieno, možda bismo razumeli mnogo više od pukog nacionalizma, trke u nuklearnom naoružanju i hladnog rata.
Sada kad završavamo ovu knjigu, s hladnim ratom je gotovo.
Ali nekako se ne oseaamo bezbedno. Na središte pozornice probijaju se nove opasnosti, a stare i poznate se nanovo nameau. Suoeeni smo s veštiejim kotlom etniekog nasilja, povampirenog nacionalizma, nesposobnih vo?a, neodgovarajuaeg obrazovanja, pore-
meaenih porodica, propadanja prirodne okoline, izumiranja vrsta,
demografske eksplozije i s milionima koji nemaju šta da izgube.
Potreba da shvatimo kako smo dospeli u ovakvu zbrku i spoznamo
naein da se iz nje izvueemo deluje hitnija nego ikad.
Ova knjiga okrenuta je dubokoj prošlosti, koracima koji su u
našem postanju bili najbitniji za naše formiranje. Kasnije aemo
pokupiti ovde razmotane konce. Put nas je vodio do spisa naših
prethodnika u ovoj potrazi, do dalekih epoha i drugih svetova, kroz
brojne discipline. Trudili smo se da imamo na umu aforizam Nil-
sa Bora: „Jasnoaa kroz širinu“. Ali potrebna šir ina ume da bude
pomalo zastrašujuaa. Ljudi su podigli visoke zidove da razdvoje
grane znanja suštinske za naš zadatak – razne nauke, politike, vere,
etike. Tragali smo za malim vratima u tim zidovima, a ponekad
smo pokušavali da ih preskoeimo ili prokopamo prolaz ispod njih.
Oseaamo potrebu da se izvinimo zbog svojih ogranieenja. Sasvim
smo svesni neadekvatnosti sopstvenog znanja i sposobnosti razlueivanja. A opet, takva jedna potraga nema šanse da uspe ukoliko se
zidovi ne probiju. Nadamo se da ae, tamo gde smo mi poklekli,
drugi biti podstaknuti (ili izazvani) da ueine više.
Ono što se spremamo da kažemo izvedeno je iz otkriaa mnogih
nauka. Podstieemo eitaoca da ostane svestan nesavršenosti našeg
sadašnjeg znanja. Nauka nikada nije završena. Ona se kreae kroz
uzastopne približnosti, primiee se sve više i više potpunom i preciznom razumevanju Prirode, ali nikada ga ne doseže sasvim.
Einjenica da je u prošlom veku*
bilo toliko velikih otkriaa – eak i
u poslednjoj deceniji – jasno pokazuje da još imamo daleko da idemo. Nauka je uvek podložna raspravama, ispravkama, doterivanju,
muenim ponovnim razmatranjima i revolucionarnim uvidima.
Bilo kako bilo, deluje kao da je sada poznato dovoljno toga da se
mogu rekonstruisati neki kljueni koraci koji su doveli do nas i
pomogli da postanemo ono što jesmo.
Na našem putovanju sreli smo mnoge koji su nam velikodušno
podarili svoje vreme, struenost, mudrost i ohrabrenje, mnoge koji
su pažljivo i kritieki proeitali ceo rukopis ili neki njegov deo. Rezultat je bio otklanjanje nedostataka, ispravka einjenienih grešaka ili
tumaeenja. Posebno zahvaljujemo Dajani Akerman; Kristoferu
Eibi, Istraživaeki centar Ejms, NASA; Džonatanu Kotu; Džejmsu
F. Krouu, Odeljenje za genetiku Univerziteta Viskonsin, Medison;
Rieardu Dokinsu, Odeljenje za zoologiju Oksfordskog univerziteta; Irvenu de Voreu, Odelj enje za antropologiju Univerziteta u Harvardu; Fransu B. M. de Valu, Odeljenje za psihologiju Univerziteta Emori i Istraživaeki centar za primate Jerks; Džejmsu M. Debsu Mla?em, Odeljenje za psihologiju Državnog univerziteta
Džordžija; Stivenu Emlinu, Odsek za neurobiologiju i ponašanje
pri Univerzitetu Kornel; Morisu Gudmanu, Odeljenje za anatomiju i biologiju aelije Medicinskog fakulteta Državnog univerziteta Vejn; Stivenu Džeju Guldu, Muzej uporedne zoologije Univerziteta u Harvardu; Džejmsu L. Guldu i Kerol Grent Guld, Odeljenje za biologiju Univerziteta Prinston; Lesteru Grinspunu,
Odeljenje za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Harvardu; Hauardu E. Gruberu, Odeljenje za razvojnu psihologiju Univerziteta
Kolumbija; Džonu Lombergu; Nensi Palmer, Centar za štampu i
*
Devetnaestom. (Prim. prev.)
politiku Šorenstin Baron pri Fakultetu državne uprave Kenedi,
Univerzitet Harvard; Lindi Obst; Vilijamu Provajnu, Odeljenje
za genetiku i istoriju nauke Univerziteta Kornel; Dvejnu M. Rambou i E. Sju Sevidž-Rambo, Centar za istraživanje jezika Državnog
univerziteta Džordžija; Dorion, Džeremiju i Nikolasu Seganu; Dž.
Vilijamu Šopfu, Centar za studije evolucije i porekla života Kalifornijskog univerziteta u Los An?elesu; Mortiju Silsu; Stivenu
Soteru, Institut Smitsonijan; Džeremiju Stounu, Federacija ameriekih nauenika; i Polu Vestu. Mnogi nauenici poslali su nam za
objavljivanje prire?ene primerke sopstvenih radova. K. S. tako?e
zahvaljuje svojim prvim ueiteljima bioloških nauka, H. Dž. Mileru, Sjualu Rajtu i Džošui Lederbergu. Razume se da nijedan od
pomenutih ne snosi krivicu za neotklonjene greške.
Duboko smo zahvalni svima koji su pratili ovaj rad kroz razne
njegove verzije. Za briljantnost u biblioteekom istraživanju, transkripciji, održavanju kartoteke i još mnogo toga dugujemo posebnu zahvalnost asistentkinji E. D. Karen
