Devet meseci
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Sara Bol Pisac: Sara Bol ISBN: 86-7436-215-X Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 dana...
Pročitaj cijeli opis
19,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Devet meseci. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00037F9C
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Sara Bol
ISBN:
86-7436-215-X
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0150
Broj strana:
316
Težina:
420 g
Tek kad je njen mladia Tom otputovao na eitavu godinu dana, Holi je shvatila koliko ae joj nedostajati. Samo, Tom joj je ostavio nešto malo više od strasne uspomene na posljednju noa koju su proveli zajedno. Odeaa joj je otješnjala, poprsjem može da se podiei prvi put u životu, a muenine za koje misli da su posljedica pretjerivanja od sinoa traju po cio dan. Holi Pajper ae imati bebu!Nenadano baeena u tu?inski svijet priprema za porodilje, strija i velikih gaaa za buduae mame, Holi jedino olakšanje osjeaa u društvu svojih prijateljica Alis i Megi, koje joj pružaju svesrdnu podršku. Ali šta je s Tomom? Holi eak nije sigurna ni šta zaista osjeaa prema njemu, a kamoli šta on osjeaa prema njoj. Osim toga, trenutno nema nikakav naein da razgovara s njim. Godina njegovog odsustva je dugaeka. Prvih devet mjeseci za Holi ae biti najteži...
ODLOMAK
POGLAVLJE JEDAN
Dok sam krstarila beskrajnim kosmosom, moja kao bieem gonjena, duga svilenkasta kosa jurila je za mnom vitlajuai tamo-amo. Uz vitko telo pripijala mi se svetlucava crvena haljina, otkrivajuai impresivan dekolte naspram kojeg su grudi Pamele Anderson izgledale kao dve ping-pong loptice na terenu za golf. Srebrna zvona su se eula s mesta koje nisam mogla da otkrijem. Promenila sam pravac, tražeai izvor hipnotišuaih nota, kad sekira iznenada pade s obližnje planete i rascepi mi glavu na dva jednaka dela.
„Sranje!“ Uspravila sam se pokušavajuai da sastavim delove lobanje i pala na nos s kreveta na hladni drveni pod. Lakat mi se susreo i upoznao s noanim stoeiaem kad sam jurnula na budilnik koji je zvonio. Oborila sam ga brzo pored sebe na pod, i na tren smo oboje ležali u tišini kao žrtve svakodnevne borbe.
„O, bože. Zašto ja moram da ustajem kad je napolju još mrak? To nije normalno.“ Podigla sam sat. „Pet i trideset. Kladim se da eak i Loren Keli slatko spava u ovo doba dana.“
Inaee sam ranoranilac, ustajem kad i mlekadžije, da tako kažem. Ali poslednjih nekoliko dana otkrila sam da me to veoma podseaa na ro?enje, izbacivanje iz tople eaure na hladni decembarski vazduh. Uopšte me ne bi iznenadilo kad bi moje mušterije ušle i ispljeskale me po guzi dok se ne rasplaeem. Oseaala sam kako se Božia bliži, a kad su do praznika preostala još dvadeset dva dana, seme manije je konaeno proklijalo. Bat su odjedared preplavile najezde lovaca na poklone i turista. Imati kafia u srcu grada u vreme Božiaa obieno je uzbudljivo i podsticajno, ali me ove godine praznieno raspoloženje još nije bilo zahvatilo.
Ustala sam polako i oprezno protrljala slepooenicu. „Sranje!“ – ponovo sam opsovala i trapavo jurnula prema kupatilu. U poslednjem trenutku sam stala pred klozetskom šoljom, gde mi je jako pozlilo.
Pošto sam se onako malaksala jedva oprala, odvukla sam se ponovo u krevet i pozvala Megi.
„Meg, ja sam.“
„Šta je bilo, drugarice? Zvueiš grozno.“
„Oseaam se gore neg o grozno. Upravo sam povratila sinoanji kari.“
„Hvala, Holi, baš sam htela da doruekujem.“
„Ozbiljno, oseaam se kao pred smrt.“
Oglasila se nekim neodre?enim sažaljivim zvukom. „I ueinilo mi se da si sinoa izgledala pripita.“ Nasmejala se, pa dodala: „Eekaj malo, jedva da si popila dve eaše vina, da nisi nešto krišom uzela kad nisam pazila?“
Skupila sam stopala, privlaeeai kolena grudima, i pogladila stomak koji je buakao kao mašina za veš. „Ne, zaista, nije mamurluk, gotovo ništa nisam ni pila. Mislim da au se razboleti.“
„Jesi li sigurna da nije od karija?“
„Pa, kako se ti oseaaš?“
„Odlieno. Dobro, onda nije to. Mora da je virus.“
„Prva je subota u decembru. Ne mogu da budem bolesna“, zacvilela sam. „Moram da proverim zalihe i napišem božiani raspored. Nameravala sam da jutros okitim kafia, pre nego što sam pomislila na kuvanje za nekoliko stotina gostiju.“ U glavi sam imala oseaaj kao da mi svi oni irski igraei skaeu po mozgu.
„Gledaj, ne uzbu?uj se. Nisam ja pomoanik direktora tek tako, znaš. Doai au i poeeau da kuvam. Mogu da pozovem osoblje koje radi subotom da do?e ranije. Raspored i zalihe mogu da saeekaju još neki dan. Ako budeš imala sreae, možda i okaeim neki ukras na šank. Svratiau za dva-tri sata da vidim kako ti je.“ Zvueala je žustro i umešno, što je samo pojaealo moju bespomoanost.
„Stvarno si drugar, jesi li sigurna da aeš moai da postigneš?“ – uzdahnula sam zahvalno.
„Naravno. A sad, nazad u krevet, pa se vidimo uskoro.“ Spustila je slušalicu pre nego što sam stigla da odgovorim. Duboko sam uzdahnula i zatvorila oei, zahvaljujuai gospodu što Megi ima snage i za sebe i za mene.
Megi Mej mi je jedna od najbližih prijateljica još iz nižih razreda osnovne škole. Sva?ale smo se više nego Kraka i gospo?ica Gica, ali sam je cenila više nego ikog živog. Kad je Meg imala deset godina, otac joj je pobegao s nekom daljom ro?akom, i nikad ga više nisu videli. Megi eesto kaže da bi želela da i njena majka sledi njegov primer i, moram da kažem, pone kad je potpuno razumem.
Obožavateljka Roda Stjuarta (po eijoj je pesmi i ro?enu aerku krstila imenom Megi Mej) sve do svojih kubanskih potpetica, Irena je za svoju kaer predstavljala nepresušni izvor velike sramote. Šepurila se naokolo kao Tina Tarner na zabavi popova i bludnica, s ogromnim grudima koje su se prelivale iz crnog kožnog prslueeta kao nekakve aosave bilderske zadnjice i, nije joj bilo dosta što je izgledala, nego je i pila poput ogromnog morskog sisara. Mnoge nam je veeernje izlaske upropastio strah da aemo morati da se stidimo i crvenimo ako natreimo na nju u nekom baru ili klubu.
Ni prošlo veee nije bilo izuzetak. Izašla sam na kari s Megi i Alis. Posle smo srele Alisinog deeka Olivera i njegovog druga Noa (živi afrieki Adonis) u Hramu, modernom novom klubu u centru grada. Ni pola sata nismo proveli tu, kad stiže Megina majka s jatom sredoveenih kurvi. Suviše pijane da bi zaigrale na stolu, okružile su nas sa svojim natapiranim frizurama i besramno flertovale s Oliverom i Noom. Irena je prešla sve granice kad je pokušala da zavuee ruku u Oliverove vojnieke pantalone, zbog eega joj je Megi svašta izgovorila. Posle ovoga su se momci izgubili u masi i više se nisu pojavili, a Alis se borila sa suzama ube?ena da ae je Oliver ostaviti. S obzirom na to kako sam se jutros oseaala, žalila sam što sinoa nisam ostala kod kuae, uz džin-tonik i sa maskom na licu.
Petnaest minuta kasnije, odozdo sam eula da je Meg stigla, a sebi sam rekla da sa ulaznih vrata moram da skinem zvono za mušterije. Još malo sam dremala, dok su iz kuhinje dopirali poznati zvuci. Drvene varjaee su udarale o šerpe, keramieki sudovi klepetali poput udaraljki, vrata se otvarala i zatvarala, najavljujuai dolazak kuhinjskog osoblja. Bila je to prijatno prepoznatljiva zvuena pozadina mog života poslednje eetiri godine.
U kafia sam uložila veliki deo izdašnog nasledstva koje mi je pokojni deda ostavio kada sam imala samo dvadeset tri godine. Moji roditelji su bili oduševljeni što sam pokazala iznena?ujuai njuh za posao i zapanjeni što nisam spiskala novac na odeau po veaini najboljih prodavnica svih vremena, a zatim povela sve svoje prijatelje na odmor na Kanarskim ostrvima. Da budem iskrena, to i jeste bila druga moguanost koju sam imala u planu i nije se bilo lako odlueiti. Sreaom, razmislila sam o ovome ozbiljno. Znala sam da ako želim da ostvarim san i zapoenem posao, bolju priliku od ove neau imati. Šanse da još jednom dobijem novac bile su minimalne, a cene nekretnina poeinjale su polako da rastu. Instinktivno sam oseaala da ne treba da me plaši to što sam mlada i neiskusna. Znala sam da au, ako ne okušam sreau tu i tada, novac straaiti na gluposti dok ste rekli „kraj sezonske rasprodaje“, i završiti pitajuai se zauvek šta je moglo biti. Bila mi je to najbolja odluka u životu i, uprkos podsvesnom strahu od neuspeha i morbidnoj potrebi da uporno tragam za novinskim elancima o propalim poslovima (u kojima su ugostiteljstvo uvek navodili kao primer!), kafia Sova i maekica još mi je bio najduža i najstrasnija ljubavna veza.
Ponovo sam se trgla iz sna kad je Megi spuštala poslužavnik s hranom i eajnikom pored kreveta.
„Koliko je sati?“ – zakreštala sam. Imala sam oseaaj da mi je jezik krznen kao prostirka od medve?e kože na mekom tepihu.
„Tek je jedanaest, mislila sam da bi možda želela nešto da pregrizeš. Je li ti bolje?“ Namestila se na krevet kod mojih nogu dok sam se ja uspravljala i protezala.
„Mmm, ne brini, mislim da neau više povraaati. Samo sam iznurena. Kako ide dole?“
Zakolutala je oeima, a onda napravila potpuno nevin izraz na licu. „Zar ne veruješ da brižno pazim na tvoje eedo?“
„Mislim da ti verujem što se tiee posla, ali ne i u pogledu muškaraca.“
„Sva sreaa što imaš sve samo žensko osoblje, zar ne? Da znaš, što se tiee onog muškarca što te snabdeva organskim povraem, pa, recimo da bih gricnula njegov prirodni proizvod u svako doba!“ Oblizala je usne u stilu Hanibala Lektora, a ja ne odoleh da se ne nasmejem.
„Grozna si.“
„Ne, TI si grozna! Kad si poslednji put pogledala u ogledalo? Kosa ti je kao slama!“ Razbarušila mi je kosu s ljubavlju, a onda poslovno pljesnula rukama. „U svakom slueaju, što se tiee kafiaa, otvorili smo u deset kao i obieno. Sva hrana je spremljena. Današnji specijaliteti su....“ – pokazala je na veliku tamnocrvenu fleku na svojoj beloj kecelji, „ratatuj“, onda na žutu na rukavu, „ova je od gratiniranog spanaaa i peeurki s indijskim orahom, a ovo ovde je supa koju danas služimo: višisoa zaeinjen muskatnim orašeiaem i majeinom dušicom. Eokoladni kolaei idu kao ludi. Za tvoju pitu sa seckanim voaem i alkoholom od jutros su vea triput hvalili kuvara, a Šeli je javila da je bolesna, pa je Alis morala da do?e da pomogne, tako da aeš uštedeti nekoliko šilinga na platama. Sve u svemu, stvari ne mogu biti bolje, da kucnem u drvo“, zakljueila je posegnuvši da dodirne fotografiju mog sadašnjeg deeka Toma.
Pljesnuh je jako po ruci.
„Jaoj!“ – kriknula je, povlaeeai brzo ruku.
„Upravo sam htela da ti kažem kako si bila fantastiena dok nisi ovo uradila“, durila sam se.
„Pa, nema mesta nasilju, gospo?o pasivna vegetarijanko, majko zemljo“, rekla je sarkastieno.
Sipala sam eaj i zagrizla topli tost sa sirom. „O, da!“ Obrisala sam sok s brade. „Sad se definitivno bolje oseaam. Uzgred, da li se Alis oraspoložila od sinoa?“
Megi frknu negodujuai. „Vuee se kao junakinja iz romana Džejn Ostin. Tužno je i videti je. Oliver joj se nije javio, a ja sam joj rekla da o kretenu nije vredno ni misliti, ali znaš kakva je ona; zaklela bih se da uživa da bude mueenica.“
Srkutala sam eaj mršteai se na nju. „Moraš da je razumeš. Stvarno ga voli, a Oliver ume s njom. Ti ne vidiš kakvi su kad su nasamo.“
Uhvatila se za stomak. „E, molim te, nemoj, inaee au i ja da povraaam.“
Pretvarala sam se da je nisam eula. „Možda au sada ustati i pridružiti vam se dole.“
„Ne dolazi u obzir! Treba da se ceo dan odmaraš, za svaki slueaj. Možemo mi sve da obavimo.“
„Ali grize me savest; hoau da kažem, dobro mi je sad.“
Ustala je i poravna la svoju kratku crnu suknju, a onda mi pripretila prstom. „Tvoj problem je što si previše savesna. Šta kažeš da Alis i ja donesemo eaj kad završimo.
Možda ae se dozvati pameti ako joj dve osobe pametno zbore.“
Nasmešila sam se i pala nazad na jastuke. „Daau sve od sebe.“
Kad je Megi otišla, nagnula sam se da dohvatim Tomovu fotografiju i nežno je obrisala krajem jorgana. Pomilovala sam eupavu kosu koja mu je uokvirivala lice kao mahovina drvo, i divila se bakarnom tenu steeenom zahvaljujuai bezbrojnim odmorima koje je proveo pešaeeai s rancem na le?ima. U pore?enju sa Tomom, Majkl Pelin* izgleda kao agorafobiear koji ne mrda s kauea ispred televizora, a Tom je, prema onome što sam ja znala, sada mogao biti na bilo kom kraju sveta. Jedinu razglednicu poslao mi je iz Njujorka, odakle je zapoeeo putovanje, dan posle polaska; bilo je to pre nešto više od mesec dana. Svakog jutra sam skakala na poštara kao pomahnitali španijel kojem je preko potreban dorueak. Megi me zadirkivala da ae na vrata okaeiti upozorenje: „Euvaj se glavnog kuvara.“
Nestrpljivo sam pregledala poštu, ali nije mi stiglo ništa osim raeuna i pisama od dobrotvornih organizacija, koja su poeinjala sa „dragi prijatelju“. Izgledalo je da me žele svi osim onoga do koga mi je bilo najviše stalo. Eekati ga godinu dana bilo je teže nego što sam pretpostavljala. Zbacila sam pokrivaee i odseenim korakom otišla u kupatilo. Bila mi je potrebna topla kupka da ublažim bol za njim.
U eetvrtak ujutro sam se probudila i oprezno otvorila jedno oko da osmotrim spavaau sobu. Sreaom, ostala je mirna dovoljno dugo da jasno osmotrim poster Endija Vorhola koji je visio preko puta mene. Otvorila sam i drugo oko, snažno trepauai. Još ništa. Nameštaj je bio iznena?ujuae nepomiean. Ustala sam da napravim eaj i tost, i kad je bilo gotovo, sve odnela do telefona.
„Hej, Meg, ja sam.“
„Molim te, nemoj mi reai, koje god boje da je bilo, ne želim da znam“, zakukala je.
Zacerekala sam se i gladno zagrizla tost. „U redu je, jutros nisam po vraaala. Mislim da je konaeno prošlo.“
Eulo se „hmmm“ po kojem se videlo da nije baš ube?ena. „Sigurna si? Kako ti se to stalno vraaa, možda ti je samo privremeno bolje.“
„Ne, sigurna sam, ovako ljudski se nisam oseaala cele nedelje. Silazim i poeinjem da radim.“
„Želiš li da opet do?em ranije?“
„Hm, ne, hvala. Verovatno au danas polako poeeti. Nema potrebe da dolaziš pre deset.“
„Onda, u redu, drugarice, ako tako hoaeš. Vidimo se kasnije.“
Spustila sam slušalicu i poeela da se oblaeim, uzbu?ena pri pomisli da au ponovo da radim. Izlu?ivalo me je što odozdo eujem da kafia tako savršeno funkcioniše bez mene. Potajno sam se nadala da ae me pozvati da razrešim neki manji problem koji su u neznanju napravili. Ali ne, s poštovanjem su me ostavili da sama povraaam u kupatilu dok su se mirisi ukusnih jela i radosna graja i žagor mušterija peli do mog stana. Bila sam upotrebljiva kao i rolna toalet-papira kojim sam obrisala lice. Požurila sam niz stepenice i otkljueala teška vrata koja vode u deo za rueavanje. Unutra je bilo strašno hladno i tiho, pa sam brzo ukljueila grejanje i svetla. Sela sam na sto od hrastovine uglaeane voskom s eterienim uljem limuna i upijala atmosferu.
Tomov otac, Markus Delansi, bio je nadareni arhitekta za unutrašnje ure?enje. Našla sam njegovo ime u poslovnom imeniku i pozvala ga da do?e, pogleda lokal koji sam kupila i dâ ponudu, naivno i bez ikakvog znanja o cenama takvog posla. Slagali smo se od prvog trenutka. Nisam sasvim sigurna zašto sam mu se dopala. Možda sam ga podsetila na njega samog, jer smo gajili slieno uverenje da u profesionalnom životu eovek može da bude sreaan jedino
