Kupoholiearka u inostranstvu
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Sofi Kinsela Pisac: Sofi Kinsela ISBN: 86-7436-419-5 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: na st...
Pročitaj cijeli opis
15,78 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Kupoholiearka u inostranstvu. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX000384FF
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Sofi Kinsela
ISBN:
86-7436-419-5
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
na stanju
Šifra:
N0090
Broj strana:
344
Težina:
379 g
U životu Rebeke Blumvud sve ide kao podmazano. Ima posao na televiziji, upravnik banke je ljubazan prema njoj, a kada je ree o trošenju novca, njen moto glasi: Kupuj samo ono što ti je neophodno - i ona se zaista (nekako) toga i pridržava. Zaekoljica je samo u tome što joj se pruža prilika da radi u Njujorku.Njujork! Muzej moderne umetnosti! Gugenhajm! Metropoliten opera! I Beki namerava da ih sve obi?e. Najozbiljnije. Jedino što izgleda baš glupo ne videti neka druga poznata mesta. Kao što je Saks. I Blumingdejls. I Barnis. Sve te robne kuae. I neku od onih neverovatnih rasprodaja gde možete naai Pradinu haljinu za 10 dolara. Ili beše 100? Da li ae Beki ostati dovoljno prisebna da bi marila još i za takve sitnice?
“Gotovo da sam zaplakala od smeha”
Daily Mail
ODLOMAK
Endvie banka
Filijala u Fulamu
Fulam Roud 3
London SW6 9JH
G?ica Rebeka Blumvud
stan 2
Barni Roud 4
London SW6 8FD
18. jul 2001.
Poštovana g?ice Blumvud,
Zahvaljujem Vam na pismu od 15. jula. Drago mi je što eujem da svoj novac vea skoro pet godina poveravate Endvie banci.
Moram, nažalost, da Vas obavestim da ne dajemo „petogodišnji bonus“ koji pominjete, niti oproštaj prekoraeenja po principu „eist raeun – poenimo od nule“. Što ne znaei da obe ideje nisu dobre.
Umesto toga, spreman sam da poveaam dozvoljenu granicu Vašeg prekoraeenja za još 500 funti, tako da bi ukupan iznos od sada bio 4.000 funti. Tako?e predlažem da se uskoro sastanemo kako bismo razgovarali o Vašim tekuaim finansijskim potrebama.
Iskreno Vaš,
Derek Smid,
direktor
ENDVIE – ZATO ŠTO NAM JE STALO
Endvie banka
Filijala u Fulamu
Fulam Roud 3
London SW6 9JH
G?ica Rebeka Blumvud
stan 2
Barni Roud 4
London SW6 8FD
23. jul 2001.
Poštovana g?ice Blumvud,
Drago mi je što Vam je moje pismo od 18. jula bilo od pomoai.
Bio bih Vam, me?utim, zahvalan ako biste se ubuduae uzdržavali od toga da me u vašoj televizijskoj emisiji nazivate „Slatkicom Smidijem“ i „najboljim direktorom banke na svetu“.
Iako mi, naravno, prija što tako oseaate, moji nadre?eni su pomalo zabrinuti zbog slike koju bi zbog toga javnost mogla da stekne o Endvie banci, pa su me zamolili da Vam pišem u vezi s tim.
S najlepšim željama,
Derek Smid,
direktor
ENDVIE – ZATO ŠTO NAM JE STALO
Endvie banka
Filijala u Fulamu
Fulam Roud 3
London SW6 9JH
G?ica Rebeka Blumvud
stan 2
Barni Roud 4
London SW6 8FD
20. avgust 2001.
Poštovana g?ice Blumvud,
Zahvaljujem Vam na pismu od 18. avgusta.
Iskreno mi je žao što imate poteškoaa s novom dozvoljenom granicom prekoraeenja. Shva tam da se letnja rasprodaja u Pied a Ter ne doga?a svake nedelje, i svakako sam spreman da Vam poveaam dozvoljenu granicu za još 63,50 funti ako ae tada, kao što kažete, „da bude taman dovoljna“.
Preporueio bih Vam, ipak, da do?ete u filijalu, kako bismo detaljnije razmotrili vašu finansijsku situaciju. Moja pomoanica Erika Parnel ae Vam sa zadovoljstvom zakazati sastanak.
Iskreno Vaš
Derek Smid,
direktor
ENDVIE – ZATO ŠTO NAM JE STALO
Glava prva
U redu, samo bez panike. Bez panike. Treba samo da budem organizovana i hladne glave i da smislim šta treba da ponesem. I da to zatim uredno složim u kofer. Mislim, koliko to može da bude teško?
Odstupam korak od zatrpanog kreveta i zatvaram oei, napola se nadajuai da ae, ako to dovoljno snažno poželim, moja odeaa sama od sebe uredno da se složi. Kao u onim elancima o pakovanju u easopisima, gde vas podueavaju kako da otputujete na odmor s jednim jedinim jeftinim sarongom i vešto se obueete u njega na šest razlieitih naeina. (Inaee, mislim da je to totalna prevara, jer iako sarong košta deset funti, oni posle dodaju brdo odeae koja košta stotine, a mi kao ne treba da primetimo.)
Kada otvorim oei, me?utim, darmar je još tamo. U stvari, reklo bi se da ga ima još više, kao da mi je odeaa, dok sam žmurila, iskoeila iz fioka i treala oko kreveta. Kud god pogledam po sobi, svuda grdne, neuredne gomile... pa, svega. Cipela, eizama, majica, easopisa... Poklon-korpa Bodi šopa kupljena na rasprodaji... Lingvafonov teeaj italijanskog koji stvarno moram da poenem da ueim... ona stvar za lice što se stavlja u sauni... a na stoeiau za šminku ponosno leže maeevalaeka maska i mae koje sam juee kupila. Samo eetrdeset funti u dobrotvornoj prodavnici!
Uzimam mae i pravim kratak eksperimentalni ubod prema svom odrazu u ogledalu. Bila je to neverovatna podudarnost, jer vea odavno nameravam da ueim maeevanje, još otkako sam proeitala onaj elanak u Dejli vorldu. Jeste li znali da maeevaoci imaju bolje razvijene noge od svih ostalih sportista? Osim toga, ako postanete struenjak, možete da radite kao dubler u filmovima i zaradite brdo love! Zato nameravam da u kraju na?em nekoga ko drži easove maeevanja, pa da stvarno dobro naueim, za šta mislim da mi neae trebati mnogo vremena.
A onda – to je moj tajni plan – eim dobijem zlatnu znaeku ili šta se vea dobija, ima da sastavim pismo Ketrin Ziti Džons. Zato što joj je garant potrebna dobra dublerka, mislim, kome nije? Zašto to onda ne bih bila ja? U stvari, sigurno ae se radije opredeliti za nekoga iz Britanije. Možda ae me pozvati telefonom i reai da gleda svako moje pojavljivanje na kablovskoj i da je oduvek želela da me upozna. Bože. Zar to ne bi bilo sjajno? Verovatno bismo odmah shvatile da smo se našle, da se smejemo iz istih razloga i sve ostalo. Onda bih odletela do njene luksuzne kuae i upoznala se s Majklom Daglasom i igrala se s bebom. Bile bismo opuštene kao stare prijateljice, neki easopis bi napisao elanak o nama u okviru serije o najboljim prijateljicama me?u zvezdama, a njih dvoje bi me eak možda zamolili da...
„Aao, Beks!“ Slatke slike na kojima se smejem s Majklom i Ketrin prskaju mi u glavi kao mehuri sapunice i mozak mi se vraaa u stvarnost. Suz, moja cimerka, dokono ulazi u sobu, odevena u prastaru kariranu pižamu. „Šta to radiš?“ radoznalo se raspituje.
„Ništa!“ kažem ja, i žurno vraaam mae na sto. „Samo... održavam formu.“
„A, tako“, kaže ona, neodre?eno. „Pa – kako ide pakovanje?“ Odlazi do kamina, uzima ruž i poeinje da ga nanosi na usne. Suz se uvek tako ponaša u mojoj sobi – luta okolo, uzimajuai stvari i razgledajuai ih i ponovo ih spuštajuai. Kaže da voli to što nikad ne zna šta ae naai, kao da je na buvljaku. Prilieno sam sigurna da time ne misli ništa loše.
„Odlieno“, kažem. „Upravo smišljam koji kofer da uzmem.“
„Aaa“, kaže Suz, okrenuvši se. Usne su joj do polovine jarkoružieaste. „Što ne uzmeš onaj mali, krem boje? Ili crvenu putnu torbu?“
„Mislila sam možda ovaj“, kažem, i izvlaeim svoj novi, otrovnozeleni metalni kofer ispod kreveta. Kupila sam ga za vikend, i totalno je fenomenalan.
„Vau!“ kaže Suz, razrogaeenih oeiju. „Beks! Strava je! ’De si ga uzela?“
„U Fenviksu“, kažem, sa širokim kezom. „Zar nije boli glava?“
„Najmoanija kofereina koju sam ikada videla!“ kaže Suz, zadivljeno prevlaeeai prstima po njemu. „I... kol’ko sada imaš kofera?“ Osvrae se prema mom ormaru, gde se guraju sme?i kožni kofer, lakirani putni koveeg i tri kofereiaa.
„O, pa znaš“, kažem, nehajno slegnuvši ramenima. „Kao sav normalan svet.“
Može biti da sam u poslednje vreme malo više kupovala kofere. Ali pre toga ih vekovima uopšte nisam imala, osim jedne stare, ofucane platnene torbe. Dok nisam, pre nekoliko meseci, doživela eudesno otkrovenje usred Harodsa, otprilike kao sveti Pavle na drumu za Mandelej. Koferi. Od tada sam u pohodu da nadoknadim propušteno.
Uostalom, svi znaju da je dobar kofer dobra investicija.
„Pošla sam da skuvam eaj“, kaže Suz. „Hoaeš ti?“
„O da, molim te!“ kažem. „I kitket?“ Suz se kezi.
„Kitket neizostavno.“
Nedavno smo dozvolile jednom Suzaninom prijatelju da prenoai na sofi – a on nam je na odlasku ostavio ogromnu kutiju kitketa. Što je sjajan poklon u znak zahvalnosti, ali sada po ceo dan jedemo kitkete. S druge strane, Suz je sinoa primetila da aemo ih potrošiti onoliko brzo koliko ih brzo budemo jele – tako da je na neki naein zdravije natrpati ih što više u sebe.
Suz se odšeta iz sobe, a ja se okreaem koferu. Dobro. Koncentriši se. Pakovanje. Ovo stvarno ne bi trebalo da traje dugo. Sve što mi je potrebno jeste osnovna, sparena garderoba za mini odmor u Somersetu. Sastavila sam eak i spisak, i to bi trebalo da olakša posao.
Farmerke: dva para. To je lako. Izbledele i manje izbledele.
Majice:
U stvari, neka bude tri para farmerki. Moram da ponesem moje nove dizelke, jer su strava, iako su pomalo tesne. Pa šta, nosiau ih samo po nekoliko sati uveee, ili tako nešto.
Majice:
O, i one izvezene s kratkim nogavicama iz Oaze, jer ih još nisam dovoljno iznosila. Ali one se ne raeunaju, jer su praktieno šorts. Uostalom, farmerke gotovo uopšte ne zauzimaju prostor, zar ne?
OK, to ae verovatno biti dovoljno džinsa. Uvek mogu da dodam još ako zatreba.
Majice: razne. Da vidimo. Obiena bela, obavezno. Siva tako?e. Kratka crna, dugaeka crna (Kalvin Klajn), druga dugaeka crna (Verhaus, ali izgleda otmenije), roze bez rukava, roze koja se presijava, roze... Zastajem, usred pokreta kojim prenosim složene majice u kofer. Ovo je glupo. Na koju foru da predvidim koje au majice želeti da obueem? Majica je nešto što ujutru odabereš prema raspoloženju, isto kao kristale, ili aromaterapijska ulja. Šta ako se probudim raspoložena da nabacim svoju „Elvis je car“ majicu, a nisam je ponela?
Znate šta, narode, jednostavno au sve da ih ponesem. Mislim, nekoliko majica više neae zauzeti previše prostora, zar ne? Jedva ae se primeaivati da su tamo.
Srueujem ih sve u kofer i dodajem dve-tri majice na bretele, eisto za sreau.
Odlieno. Ovaj pristup s osnovnom garderobom savršeno funkcioniše. Dobro, šta je na redu?
Deset minuta kasnije, Suz ufurava u sobu, noseai dve šolje eaja i tri kitketa da podelimo. (Zakljueile smo da su eetiri štapiaa ipak previše.)
„Izvoli“, kaže – a onda me zagleda. „Beks, jesi li dobro?“
„Aha“, kažem ja, primetno zajapurena. „Samo se mueim da složim ovu vetrovku da bude manja.“
Vea sam spakovala teksas jaknu i kožnu jaknu, ali eovek u septembru nikad ne zna kakvo ae biti vreme, zar ne? Mislim, danas je toplo i suneano, a vea sutra može da padne sneg. Šta ako Luk i ja odemo na pešaeenje u prirodi? Osim toga, vea dugo imam tu božanstvenu vetrovku iz Patagonije, a samo sam je jednom obukla. Ponovo pokušavam da je složim, ali mi beži iz ruku i pada na pod. Bože, ovo me podseaa na kampovanja sa skautkinjama. Ovako sam se mueila da spakujem vreau za spavanje u navlaku.
„Na koliko dana reee da ideš?“ pita Suz.
„Tri.“ Odustajem od pokušaja da savijem vetrovku na velieinu kutije šibica, i ona se o besno razmotava u prvobitni oblik. S blagim oseaanjem osujeaenosti, spuštam se na krevet i otpijam gutljaj eaja. Kako ostali svet uspeva da nosi tako malo prtljaga? Stalno vi?am poslovne ljude kako se razmetljivo ukrcavaju u avion sa smešnim kofereiaima na toekove. Kako im uspeva? Imaju li možda odeau koja se na volšeban naein smanjuje? Postoji li neka tajna da se sve tako spakuje da stane u kutiju šibica?
„Što ne poneseš i torbu?“ predlaže Suz.
„Misliš?“ Nesigurno odmeravam prenatrpani kofer. Kad malo bolje razmislim, ne trebaju mi sva tri para eizama. Ni krzneni šal.
Onda mi pada na pamet da Suz skoro svakog vikenda nekud putuje, i da nosi samo minijaturnu najlonsku putnu torbu. „Suz, kako se ti pakuješ? Imaš li neki sistem?“
„Nemam pojma“, kaže ona. „Pretpostavljam da i dalje primenjujem ono što smo naueile kod gospo?ice Barton. Odrediš odeau za svaku priliku – i držiš se toga.“ Poeinje da nabraja na prste. „Recimo... za put do tamo, veeeru, bazen, tenis...“ Diže pogled. „A da, i svaki komad odeae moraš da obueeš najmanje tri puta.“ Bože, Suz je genije. Nema šta ne zna. Roditelji su je s osamnaest godina poslali u akademiju gospo?ice Barton, otmeno mesto u Londonu gde vas uee kako da razgovarate s biskupom i kako da pristojno iza?ete iz sportskog automobila u miniau. A naueila je i da napravi zeca od žice.
Poeinjem brzo da nabacujem glavne stavke na hartiju. Ovo je vea bolje. Mnogo bolje nego da nasumice trpam stvari u kofer. Ovako neau nositi suvišnu odeau, samo goli minimum.
Odeaa za prvu priliku: Sedenje pored bazena
(suneano vreme)
Odeaa za drugu priliku: Sedenje pored bazena (oblaeno)
Odeaa za treau priliku: Sedenje pored bazena
(guza mi ujutru izgleda široka k’o Rusija)
Odeaa za eetvrtu priliku: Sedenje pored bazena
(neka druga ima isti kupaai kao ja)
Odeaa za petu priliku:
U hodniku zvoni telefon, ali ja jedva obraaam pažnju. Eujem Suz kako uzbu?eno govori – i trenutak kasnije pojavljuje se na vratima, sva rumena i ozarena u licu.
„Pogodi šta se dogodilo“, kaže. „Hajde, pogodi.“
„Šta?“
„U Lepom k’o slika rasprodali moje ramove! Upravo su se javili da poruee još!“
„O, Suz! To je fantastieno!“ cieim.
„Znam!“ Pritreava mi, pa se jako grlimo i skakuaemo kao dve loptice-skoeice, a ona onda shvata da drži cigaretu i da ae mi zapaliti kosu.
Eudo jedno. Suzi tek nekoliko meseci izra?uje ramove, a vea snabdeva eetiri prodavnice u Londonu, i prodaju se kao alva! Vea su pisali o njoj u mali milion easopisa, i tako to. U stvari, nije eudo, jer su joj ramovi stvarno strava. Poslednja serija bila je ukrašena ljubieastim tvidom, a prodavali su ih u preslatkim svetlucavim sivim kutijama, umotanim u svetlotirkizni ukrasni papir. (Uzgred reeeno, lieno sam joj pomogla da odabere boju.) Toliko je uspešna u tome da ih više uopšte ne pravi sama, vea šalje nacrte u jednu radionieicu u Kentu, odakle joj stižu gotovi.
„Jesi li završila s planiranjem garderobe?“ kaže, uvukavši dim cigarete.
„Da“, odgovaram, mašuai listom hartije. „Sve sam smislila, do poslednjeg para earapa.“
„Bravo!“
„Još samo da dokupim jednu sitnicu“, nevino dodajem. „Par lila sandala.“
„Lila sandale?“
„Mmm?“ Gledam je kao nevinašce. „Daaa. Trebaju mi. Ma znaš, najjeftiniji moguai par sandalica da kompletiram dve preobuke...“
„A, tako“, kaže Suz, i mršti eelo. „Beks... zar nisi prošle nedelje pominjala lila sandale? One skupe, iz LK Beneta?“
„Jesam li?“ Oseaam da me obliva lako rumenilo. „Ovaj... ne seaam se. Možda. U svakom slueaju...“
„Beks.“ Suz me iznenada sumnjieavo zagleda. „Reci mi istinu. Trebaju li ti zaista lila sandale? Ili si se samo naložila na njih?“
„Nisam!“ branim se. „Stvarno su mi potrebne! Pogledaj!“
Razmotavam spisak odeae
