Tri Juna
Kretanje cijene
LOKACIJE TRGOVINA
Džulija Glas Pisac: Džulija Glas ISBN: 86-7436-181-1 Ilustracija: Ne Izdavae: Laguna Dostupnost: do 7 ...
Pročitaj cijeli opis
17,00 KM
+ troškovi dostave
Ponuda trgovine Knjiga.ba za proizvod Tri Juna. Ispravnost cijene i podataka provjeri na web stranici trgovine.
Proizvođač
Cuin
Idealno.ba Unique Identification Number
CX00038F5A
Prijavi grešku
SLIČNI PROIZVODI
Pisac: Džulija Glas
ISBN:
86-7436-181-1
Ilustracija:
Ne
Izdavae:
Laguna
Dostupnost:
do 7 dana
Šifra:
N0125
Broj strana:
371
Težina:
479 g
DOBITNIK NATIONAL BOOK AWARD - KNJIGA GODINE U SADTRI JUNA je skladan roman živopisne strukture, eija se radnja odvija sa obe strane Atlantika, a opisuje tri sudbonosna leta u jednoj škotskoj porodici. U junu 1989, Pol Meklaud, glava porodice, odlazi na proputovanje po Grekoj, gde ga zanese mlada amerieka slikarka i on biva prisiljen da ponovo proživi tajne patnje svog braka. Šest godina kasnije, Polova smrt ponovo okuplja njegove sinove u Tilingu, njihovom idilienom domu gde su proveli detinjstvo, a Feno, najstariji sin, dolazi u situaciju da mora da donese odluku koja je presudna za buduanost njegove porodice. Simpatieni, pomalo potisnuti homoseksualac Feno vodi povueen iseljenieki život u Vest Vilidžu u SAD i drži prodavnicu knjiga i opreme za osmatranje ptica. Veruje da je bezbedan od svih emotivnih peripetija - sve dok mu jedan komšija, svetski eovek, ne pokloni neobiean dar, i dok nesvesno ne postane model jednom zavodljivom fotografu. Oba muškarca odvlaee Fena u kutke srca u koje se nikada pre nije usudio da kroei i to ga vodi do gotovo nepodnošljivog gubitka koji ae mu otkriti prirodu ljubavi.
Ljubav u svojim neogranieenim oblicima - izme?u muža i žene, izme?u ljubavnika, izme?u ljudi i životinja, izme?u roditelja i dece - jeste sila koja pokreae živote ovih junaka, koji se ponovo susreau, u junu, na veeeri u Long Ajlendu. Ovoga puta Feno upoznaje i oearava Fern, istu onu ženu koja je deset godina ranije oearala njegovog oca u Grekoj. Sada i sama Fern, noseai sina, mora, kao i Pol i Feno pre nje, da se pomiri sa svojom prošlošau kako bi prihvatila buduanost. Sa mnogo elegantnih detalja, a ipak prepun emotivne neizvesnosti, eesto komiean koliko i tužan, roman Tri juna predstavlja izvanredan triptih o tome kako ueimo da živimo, i to punim pluaima, i da prevazi?emo neizleeive patnje i izdaje srca - o tome kako porodiene veze, one koje smo zatekli po ro?enju, kao i one koje sami stvaramo, mogu da nam pruže spas i radost.
Talenat Džulije Glas je takav da me prolaze žmarci uz kiemu; njen roman Tri juna pravo je eudo.
Rieard Ruso, autor romana Empire falls
Roman Tri juna sjedinio je bogato zadovoljstvo romana devetnaestog veka i brzi život Njujorka u poslednjih deset godina.
Džon Kejsi, autor knjige Half-life of happiness
ODLOMAK
Pol je odabrao Greku zbog njene predvidive beline: vrelina pod kojom sve bledi danju, navala zvezda noau, svetlucanje okreeenih kuaa naeiekanih uz obalu. Zaslepljujuaa, sažežena, dremljiva, okamenjena Greka. Sam polazak na put bio je kocka, jer Pol nije društveni tip. Užasava se dobrotvornih zabava i koktel-partija, svih prilika gde mora da priea o sebi ljudima koje nikada više neae videti. Ipak, nepoznato društvo ima i svojih prednosti. Možete da im isprieate šta god poželite: možda ne baš laži, ali ni dirljive istine. Pol ne ume da izmišlja baš najbolje (mada je jednom, suludo, pomislio da ume) i jedina istina koju je kazao ovim slueajnim prijateljima – da je nedavno ostao bez žene – izazvala je teatralne izlive saueešaa (ruka na njegovoj za stolom za vreme dorueka u Atini, još prvog dana: „Vreme, vreme i samo vreme. Pustite Njegovo velieanstvo Vreme da polagano i neprimetno obavi svoj posao“, reee Mardžori, ueiteljica iz Devona).
Desetoro ih je, ne raeunajuai Džeka. Pol je jedan od trojice muškaraca; druga dvojica, Rej i Soli, privezani su uz svoje žene. A pored Mardžori, tu su i eetiri dame od najmanje sedamdesetak godina, koje putuju zajedno: iznena?ujuae okretan ženski kvartet s prevelikim dvogledima kroz koje iz užasne blizine bulje u sve i svašta. Dok razgledaju znamenitosti, nose identiene, nove novcijate cipele za šetnju; na zajednieke veeere, bele, izvezene sandale sa plutanim ?onovima. Pol na njih gleda kao na eetvorke.
U poeetku su svi iz pristojnosti pokušavali da se mešaju, ali onda, izvesno kao i sedimentacija, dva braena para se združiše, a eetvorke se, uglavnom, okrenuše jedna drugoj. Jedino Mardžori, profesionalno obueena da svima podjednako posveauje pažnju, nastavlja da se prema svakome ophodi kao prema novom prijatelju, i s njom, svojom muzom, žene tetoše Pola kao dete. Njegova soba uvek ima najbolji pogled, njegovo sedište na brodu uvek je u hladu; žene uvek insistiraju. Muževi ga tretiraju kao da je leprozan. Džeku je sve to zanimljivo: „Divno je gledati te kako se greiš.“ Džek im je vodie: mlad i, hvala Bogu, ne poštuje nikoga. Poštovanje bi izludelo Pola.
Eak i ovako daleko od kuae, na?u se podsetnici, poput blica fotoaparata ili bola koji probada. Na ulicama, trgovima, na otvorenim trajektima, on stalno vi?a Morin: u svakoj visokoj, živahnoj plavuši, u svakoj preplanuloj devojci, pomalo bestidnoj. Nemica ili Šve?anka ili Holan?anka, bila je tu, iznova i iznova. Danas je to jedna Amerikanka, jedna od dve devojke koje sede za obližnjim stolom. I Džek ih je primetio, zna to Pol, mada se obojica prave da eitaju novine koje razmenjuju – prekjueerašnji Tajms. Nimalo nije lepa, ta devojka, ali ima nekakav napadni duh, smeh koji ne pokušava da priguši. Nosi ekscentrieni šešir širokog oboda privezan maramom pod bradom. („Gospo?ica Nostalgija za eetrdesetim“, opisala bi je Morin. „Ove cure misle da su propustile neku ogromnu fenomenalnu zabavu.“) Me?utim, šešir joj nije mnogo pomogao: ima opekotine od sunca i pocrvenela je kao zdravac, ruke su joj besomueno pegave. Druga devojka je lepotica sa savršenim belim tenom i gustom kosom boje kakaa; Džek ae na ovu baciti oko.
Devojke razgovaraju preglasno, ali Pol uživa da ih sluša. U srednjim dvadesetim, naga?a, deset godina mla?e od njegovih sinova. „Raj. Kažem ti, izvrsno“, govori crnokosa devojka promuklim glasom sveznalice. „Senzualni coup de foudre.“1
„Penjaaeš se na magarcu? Gde?“ – žudno pita plavuša.
„Iznajmljuje ih jedan zgodni farmer. Izgleda kao ?ankarlo ?anini. Samo one njegove tople, tužne pseae oei vredne su cene karte. Jaše i on pored, i udara ih štapom kad postanu svojeglavi.“
„Udara ih?“
„Oh, ma samo ih malo podbode, za ime boga. Ništa nehumano. Slušaj – sigurna sam da one što nose masline stvarno tuku. Po magareaim standardima, ovi žive kraljevski.“ Eangrlja po velikoj platnenoj torbi i vadi mapu koju širi na stolu. Obe se devojke naginju nad kartu.
„Dolina leptira!“ – pokazuje plavuša.
Džek tiho frkae iza svog dela Tajmsa. „Nemoj da kažeš lutkicama, ali to su noani leptiri.“
Pol savija s voj deo i spušta ga na sto. On poseduje i izdaje Joumen, novine Damfriz-Galoveja. Kada je krenuo, obeaao je da ae se javljati svakog drugog dana. Za deset dana pozvao ih je jedanput i bio je zahvalan što im nije potreban. Dok eita novosti izdaleka, shvata da je umoran od svega toga. Umoran od Megi Taeer, od njenih ledenih oeiju, od njene glupe frizure, od njenih otrovnih ukaza o poslovima, o porezima, o teroristiekim akcijama. Umoran od prepirki oko tunela pod Lamanšom, oko neiskorišaenih izvora nafte na ostrvu Mal. Umoran od kiše, magle i olovnog neba. I ovde ima oblaka, ali oni su bezopasni, svaki je blag kao nevestinski veo. A vetar, vetar je topao i veselo leluja tende iznad stolova, nosi salvete kao ptice do ivice luke, talasa more koje snažno udara o trupove ribarskih eamaca.
Pol zatvara oei i otpija gutljaj ledene kafe, jedno novo zadovoljstvo. Još nije upamtio kako se kaže; Džek, koji teeno govori greki, narueuje umesto njega. Greki je neuhvatljiv, zalu?uje. Posle deset dana, Pol zna da kaže tri reei. Zna da kaže da, ne, suprotno svakom oeekivanju. Uveee, može prolazniku da poželi – kao što svi požele njemu – kalispera. I ume da promuca „molim vas“, nešto kao parikolo (to mora da je neki muzieki izraz, veruje on, sa znaeenjem „veselo, ali oprezno“). Greki je, misli Pol, više od francuskog i italijanskog jezik ljubavi: teean, misaon, natopljen dramskim šaptajima. Jezik eije reei nemaju bodlje ni ivice.
Otvorivši oei, zaprepasti se kad vidi da ona gleda u njega. Smeje se njegovoj zbunjenosti. „Nemate ništa protiv, nadam se.“
„Protiv?“ Pocrveni, ali onda ugleda da ona u jednoj ruci drži olovku, a drugom pridržava veliki blok na ivici stola. Njena prelepa drugarica je otišla.
Pol ispravlja le?a, svestan koliko zgužvano i pogrbljeno izgleda.
„Oh, ne. Vratite se kako ste bili. Molim vas.“
„Izvinite. Kako sam sedeo?“ Pol se smeje. „Je l’ ovako?“ Tone u stolicu i prekršta ruke.
„Tako.“ Pregleda crtež. „Vi ste Škot, jesam li u pravu?“
„Pa, hvala Bogu da nas nije pomešala sa Švabama“, kaže Džek.
„Ne vi. Vi ste Englez. Ali, vi jeste“, kaže Polu. „Rekla bih to po naeinu kako ste rekli izvinite, po posebnom naeinu kako vam se t gubi. Luda sam za Škotskom. Prošle godine išla sam na festival. Vozila sam bicikl oko jednog od jezera... Tako?e, mada ne bi trebalo ovo da kažem, misliaete da sam prava nekulturna Amerikanka, ali izgledate, znate, kao da ste sišli pravo sa Djuarove reklame. One sa škotskim ovearima, znate?“
„Sa škotskim ovearima?“ Pol se ponovo uspravlja.
„Oh, izvinite – glupost sa Avenije Medison. Prikazuju ovog pastira, mislim ovog modernog, vrlo neuglednog, grubog, pomalo smešnog, ali zanosnog, na vresištima s njegovim border kolijima. To je verovatno snimano u studiju negde u Los An?elesu. Ali, volim da mislim da je stvarno. Pastir. Vres. Crvena telefonska govornica – kabina, je l’?
...Invernes.“ Izvlaei ime kao pramen magle evocirajuai nekakvu arkadijsku Škotsku. „Volela bih da imam jednog takvog oveara, eula sam da su to najpametniji psi.“
„Voleli biste?“ – kaže Pol, ali ostaje na tome. Donedavno, on bi rekao: Moja žena odgaja oveare – prvake države, otprema ih pravo na Novi Zeland. I jeste, zaista su najpametniji. Najveštiji, najpažljiviji.
„Zdravo, a tu ste dakle, vi zabušanti.“ Mardžori, koja je došla iza Džeka, udara ga vodieem po ruci. „Odosmo da opljaekamo neke jadne vlasnike radnji koji ništa ne sumnjaju. Rueak, recimo, u pola dva, okupljanje u predvorju hotela?“ Pol maše ostalima koji eekaju izvan tende restorana. Izgledaju kao izgubljeni vod u svojim nabranim kaki pantalonama, mudro noseai šešire, nagnuti nad mapama, bulje i upiru prstom u svim pravcima. „Haj, Mardž!“ – kaže Džek. „Pola dva u predvorju. Pola tri, mala dremka; pola eetiri, mala... avantura. Je li vam po volji?“
„Tako je!“ – kaže ona i salutira. Namiguje, prihvatajuai njegovu šalu.
Ovo im je postala rutina: prvog dana u novom mestu, Mardžori vodi ekspediciju po suvenire – kao da hoae da sakupi uspomene pre iskustva. I dok ostali sreano idu za njom, Džek i Pol eitaju u taverni, šetaju ulicama ili tumaraju me?u neodre?enim lokalnim ruševinama i prieaju o bezveznim stvarima, podižuai neobieno kamenje, koje pregledaju i odbace. Pol ne kupuje suvenire. Trebalo bi da pošalje deeacima razglednice – i slao je kad su zaista bili deeaci – ali te poruke na razglednicama koje odrasli šalju jedni drugima, podseaaju ga baš na ono njemu toliko mrsko aeretanje na zabavama ili kad u avionu sedite pored druge, još više uznemirujuae sorte stranaca: na one od kojih ne možete nikud da pobegnete osim u WC.
Na svakom putovanju ima neko takav, kaže Džek za Mardžori: vo?a izvi?aea, neko ko voli da obavlja njegov posao. A Mardž je dobar drugar, kaže Džek, nije loš putnik. Svi?a mu se. Ali, ona Pola razdražuje. Nalik je na junakinje iz romana Barbare Pim: knjiška, pouzdana, velikodušno tvrdoglava, a ispod svega toga, bez sumnje, duboko razoearana. U godinama u kojima bi bilo dobro da ofarba kosu, ona se ponosi njenom jednostavnošau kao da je takva iz nekakve velikodušnosti. Oblaei se i hoda kao vojnik, kratko je podšišana oko ušiju.
Proglasila se romantikom, ali je vrlo prizemna, strogo se pridržava rasporeda. Džek joj stalno govori da takav stav nije nimalo u skladu sa grekim, ali ona nije tip turiste u-Rimu-Rimljanin. („Dobro onda: taeno u tri u proroeištu, vreme za eaj!“ – kaže Mardžori merkajuai Delfe.)
Sad se okreae i maše svom odredu paradirajuai kroz lavirint stolova. Džek se razdragano smeje. „Opašite se vi, trgovci minotaurskim krpama!“ Amerikanke se naglas smeju smehom eiste radosti.
Prevodilac: Dijana Radinovia
Izdanje: 1
Godina: 2004
Jezik: Srpski jezik
Vrsta uveza: Meki uvez
Pismo: Latinica
Velieina: 130x200
Zemlja porijekla: Srbija
Stanje: Nova
